Dan kad je vaskrsao Gospod

[Padre]

Nedavno sam pronašao jedan zanimljiv tekst koji ću ovde postaviti u dva nastavka u nadi da će nas navesti na razmišljanje... Autor teksta mi je inače nepoznat.

Često se podrazumeva da je Isus razapet u petak i da je vaskrsao u nedelju ujutro na dan Vaskrsa.
Donedavno je izgledalo da niko nije ni dovodio u pitanje dokaz o ovoj tradiciji – „Veliki petak – Vaskrs“. Međutim, Sveto pismo ili Biblija nas uči da sve proveravamo. Kada sagledamo dokaze verovatno ćemo biti nemalo iznenađeni. Kao dokaz imamo autoritet koji ne dovodimo u pitanje: jedini pravi istorijiski zapis – Sveto pismo ili Bibliju.

Tradicija bez dokaza
Ne postoji očevidac vaskrsenja. Čak i takozvani „crkveni oci“ nisu imali sačuvan kompletan izvor informacija koji nam je danas pristupačan. Tradicija, stoga, ovaj put mora biti ostavljena po strani.
Šta dokazuju zabeležene činjenice? Fariseji koji su bili u nedoumici, tražili su od Isusa znak – natprirodan dokaz – u prilog tvrdnji da je On Mesija. „Tada mu odgovoriše neki od književnika i fariseja: Učitelju, želimo da vidimo od tebe znak“1 (Matej 12,38).
Isus je odgovorio: „…zli i preljubotvorni naraštaj traži znak; i neće mu se dati znak osim znaka proroka Jone. Jer kao što je Jona bio u utrobi morske nemani tri dana i tri noći, tako će biti i Sin čovečiji u srcu zemlje tri dana i tri noći“ (Matej 12,39.40).
Molim vas, razmotrite ovu izuzetno važnu i značajnu Isusovu izjavu, kojom nedvosmisleno najavljuje jedini znak koji će dati kao dokaz, da će On – Mesija tri dana i tri noći provesti u kameno hladnom „srcu zemlje“.

Značaj znaka
Fariseji su odbacili Hrista, ali su tražili dokaz. Taj dokaz nije bio sam čin vaskrsenja, već dužina vremena koju će On provesti u grobu pre vaskrsenja.
Razmislite šta ovo znači? Isus je potvrdio svojom izjavom da je vaš i moj Spasitelj, upravo tvrdnjom da će provesti u grobu tri dana i tri noći. Ako ostane tri dana i tri noći u grobu, dokazaće da je Spasitelj. Ako, pak, pogreši u ovom znaku, moramo ga odbaciti kao varalicu.
Ne brinite, sotona se pobrinuo da se nevernici (neznabošci) nakašlju kada čuju priču o Joni i velikoj ribi. Bez sumnje, đavo se pobrinuo i da uspostavi tradiciju koja poriče da je Isus Mesija.

Dilema visoke kritike
Taj jedini natprirodni dokaz koji Isus navodi kao znak svog Mesijanstva umnogome muči komentatore i kritičare iz viših društvenih slojeva. Njihovi pokušaji da objasne i potisnu taj jedini dokaz o Hristovom božanstvu idu do krajnjih granica, pa zbog toga oni moraju da iznađu neko objašnjenje za taj fenomen. U protivnom, njihova tradicija vezana za događaje na Veliki petak i Vasrs pada u vodu! Jedan komentator tvrdi: „Naravno, znamo da je Isus zapravo ostao u grobnici pola vremena nego što je mislio!“ Neki analitičari do te mere nameću verodostojnost svojih tumacčenja da čak zahtevaju da poverujemo da „izraz »tri dana i tri noći«, u originalnom grčkom tekstu Novog Zaveta znači tri vremenska perioda koja su mogla da traju danju ili noću !“ Isus je, kažu oni, smešten u grobnicu pred zalazak sunca u petak, a u nedelju ujutru je ustao tokom izlaska sunca. Sagledavajući na ovaj način, ukupno vreme koliko je Isus proveo u grobu trajalo je dve nocći i jedan dan.

Biblijska definicija
Ipak, biblijska definicija o trajanju „noći i dana“ je krajnje jednostavna.
Čak i najveći kritičari priznaju, da na jevrejskom jeziku, na kome je napisana Knjiga o Joni, izraz „tri dana i tri noći“ označava tačan period od 72 sata – tri dvanaestočasovna dana i tri dvanaestočasovne noći.
U biblijskoj knjizi o Joni 2,1. piše: „I Jona bi u trbuhu ribljem TRI DANA I TRI NOĆI“. To podrazumeva period od 72 sata. A Isus nam jasno naglašava, da će kao što je Jona tri dana i tri noći proveo u utrobi ribe i On provesti isto vreme u grobu!
Kao što je i Jona bio u „grobu“ 72 sata, nakon čega ga je Bog na natprirodan način izbavio (riba ga je izbljuvala), pa je postao spasitelj Ninevljana objavivši im Božje upozorenje, i Isus je proveo 72 sata u grobu, posle čega je vaskrsao i postao Spasitelj sveta.
Da li je Isus znao koliki je vremenski period „dan i noć“? Isus je odgovorio: „...zar nema dan dvanaest časova? … a ako ko ide po noći spotiče se…“ (Jovan 11,9.10).
Zapazite biblijsku definiciju izraza „trećeg dana“. Tekst koji sledi ovu rečenicu opisuje Isusovo vaskrsenje u treći dan. Pogledajmo kako Sveto pismo određuje vreme zahtevano da se ispuni u taj „treći dan“.
U 1. Mojsijevoj (Knjizi Postanja) Bog je zapisao: „…i rastavi Bog svetlost od tame. I svetlost nazva Bog dan, a tamu nazva noć. I bi veče (tama) i bi jutro (svetlost), dan prvi … I bi veče (tama) i bi jutro (svetlost), dan drugi … I bi veče (tama) i bi jutro (svetlost), dan treći“ (1. Mojsijeva 1,4-13).
Ovo je jedina biblijska definicija koja objašnjava i računa iznos vremena a da se pominje i „treći dan“. On (taj period) uključuje tri tamna perioda koja Bog naziva noć i tri svetlosna perioda koja Bog naziva dan. Tri tamna perioda od po 12 sati i tri svetlosna perioda od po 12 sata, takođe, daju zbir od 72 sata!
Nema sumnje, da svaki sedmogodišnjak pri kraju prvog razreda ovo može i sam da izračuna.

Šta je pogrešno?
U čemu je nesporazum? Zašto se vremenska tačnost ovih događaja prema tradiciji ne podudara s Isusovim jednostavnim rečima? Kako mudri teolozi znaju da je Isus raspet na „Veliki petak“ i da je vaskrsao u nedelju, na „Vaskrs“?
Odgovor je jednostavan – oni to ne znaju! To su prihvatili po tradiciji – a tradicija im je ulivana još od detinjstva i jednostavno se podrazumeva! Isus je rekao: „Ukidajući Božiju reč svojim predanjem što ste ga predali.“ (Marko 7,13.)
Videli smo šta su nam pokazala dva izveštaja iz Svetog pisma. Evanđelje po Mateju i Knjiga proroka Jone su odredili vreme koje je Isus proveo u grobu na tri dana i tri noći. Sveto pismo ovo vreme sasvim jasno određuje kao 72 sata. Pogledajmo sada još četiri biblijska izveštaja kako bismo potvrdili istu stvar.
Marko 8,31. „I poče ih učiti da Sin čovečiji mora mnogo da postrada i da bude odbačen od starešina, prvosveštenika i književnika, da će ga ubiti, i posle tri dana će vaskrsnuti.“
Čak i dete može da izračuna, da ako je Isus bio ubijen u petak predveče, i tada vaskrsao posle jednog dana to bi bila subota predveče. Ako bi vaskrsao posle dva dana, to bi bila nedelja predveče, a posle tri dana – bi bilo u ponedeljak.
Pažljivo proučite ovaj tekst. Ni jednom matematičkom operacijom ne možemo da dokažemo, da tri dana i tri noći čine manje od 72 sata, a to znači tri dana i tri noći nakon raspeća. Ukoliko je Isus bio u grobu samo od petka uveče do nedelje ujutro, tada bi ovaj tekst trebalo izbaciti iz Svetog pisma ili se odreći Isusa Hrista kao svog Spasitelja. Ukoliko je Isus vaskrsao nakon tri dana to može biti više od 72 sata, ali ne može biti ni minuta manje!
Marko 9,31. „Poučavaše, naime, svoje učenike i govoraše im: Sina čovečijeg predaju u ruke ljudske, i ubiće ga, i kad ga ubiju, posle tri dana će vaskrsnuti.“ Vremenski period koji se ovde spominje mora biti između 48 i 72 sata. To ne može biti ni minut nakon isteka 72 sata, i Isus je vaskrsao trećeg dana. To opet ne može nikako biti od petka predveče do nedelje ujutro, jer je to samo 36 sati, što nas dovodi tek do sredine drugog dana nakon što je Isus bio raspet.
U Mateju 27,63. navedene su Isusove reči: „…posle tri dana vaskrsnuću.“ Ovaj izveštaj ne može da bude manji od 72 sata.
U Jovanu 2,18-22. piše: „…srušite ovaj hram, pa ću ga za tri dana podići… No on je govorio o hramu svoga tela.“ Isus je ovde govorio da će ustati za tri dana nakon uništenja t.j. raspeća i sahrane, što ne može da bude više od 72 sata.
Ako smo spremni da prihvatimo svedočanstvo Svetog pisma, moramo da priznamo da je Isus bio tačno tri dana i tri noći – tri puna dvadesetčetvoročasovna dana – 72 sata u grobu ili je jedini natprirodni dokaz lažan.

VREME DANA vaskrsenja
Sada pažljivo obratite pažnju na sledeću činjenicu. Da bi tri dana i tri noći odnosno 72 sata proveo u grobu, naš Gospod je trebalo da vaskrsne tačno u isto doba dana kada je njegovo telo bilo položeno u grob!
Proučimo malo ovu važnu činjenicu.
Ukoliko, prema pisanim dokazima, možemo da odredimo razdoblje dana kada je sahranjen, prema tome možemo da odredimo i tačnost vremena kada je vaskrsao. Ukoliko je sahrana bila, na primer, u vreme izlaska sunca, tada se po analogiji tri dana i tri noći u grobu, vaskrsenje desilo u vreme izlaska sunca tri dana docnije. Ukoliko je sahranjen u podne, vaskrsenje bi bilo u podne nakon tri dana. Ako je sahranjen u vreme zalaska sunca, vaskrsenje se desilo u vreme zalaska sunca tri dana kasnije.
Isus je zavapio sa krsta ubrzo nakon „devetoga časa“ (Matej 27,46-50; Marko 15,34-37; Luka 23,44-46).
Dan raspeća je nazvan „Danom pripreme“, odnosno danom koji je prethodio „Suboti“ (Matej 27,62; Marko 15,42; Luka 23,54, Jovan 19,14). Ovaj dan se završavao sa zalaskom sunca, u skladu sa biblijskim izveštajem (3. Mojsijeva / Knjiga Levitska 23,32).
A Isus je sahranjen, tačnije – metnut u grob – pre svršetka dana, pre zalaska sunca (Matej 27,57; Luka 23,52-54). Jovan 19,42, dodaje: „Pošto je ovaj grob bio blizu – zbog judejskog petka [dana od pripreme] – sahraniše tu Isusa“. U skladu s jevrejskim propisima, sva mrtva tela moraju biti sahranjena pre početka Subote ili praznika. Zbog toga je Isus sahranjen pre zalaska sunca istoga dana kada je i umro. On je umro nešto posle 3 sata posle podne.
Zbog toga – obratite pažnju – Isus je sahranjen kasno posle podne. To je bilo između 3 posle podne i zalaska sunca, kako nam pokazuje Sveto pismo.
I pošto je vaskrsenje trebalo da se dogodi u isto razdoblje dana, tri dana kasnije, Hristovo vaskrsenje nije trebalo da je u zoru (rano ujutro), već kasno posle podne, nešto pre zalaska sunca.
Ukoliko je Isus vaskrsao u drugo doba dana, ne bi mogao biti tri dana i tri noći u grobu. Ukoliko je vaskrsao u bilo koje drugo vreme, On nije dokazao jedini znak kojim je najavio, da je On zaista pravi i istiniti Mesija, Sin živoga Stvoritelja. Ili je vaskrsao nešto pre kraja subotnjeg dana odn. nešto pre zalaska sunca, ili on nije Hristos. On je svoju tvrdnju potkrepio tim jedinim znakom!
Zbog toga se mora odbaciti dugogodišnja tradicija. Slavimo Boga zbog čiste istine koja nam je sačuvana kroz mračno doba, tako da istina može slobodno da zasija ukoliko su naša srca i misli još uvek otvorena da je prime. Da li vam je draža istina, ili je zanemarujete i volite tradiciju koju ste čuli?

 

[Padre]

Kog dana je bilo vaskrsenje?
Postavlja se pitanje kog dana u sedmici je onda bilo vaskrsenje?
Prvi istraživači – Marija Magdalina i njeni pratioci došli su na grob prvog dana u sedmici (nedelju) veoma rano, dok je još bio mrak, sunce je tek počinjalo da se diže. (Marko 16,2; Luka 24,1; Jovan 20,1)
Na osnovu datog teksta, većina pretpostavlja da se vaskrsenje zbilo ranom zorom u nedelju. Ipak, ovaj tekst to ne govori!
Kada su žene pristigle, grob je već bio otvoren! U to vreme, u nedelju ujutro, dok je još bio mrak – Isus već nije bio tamo! Zapazite reči koje je izgovorio anđeo: „Vaskrsao je, nema ga ovde.“ Vidite Marko 16,6; Luka 24,3; Jovan 20,2; Matej 28,5.6.
Isus je u vreme svanuća u nedelju ujutro, već bio vaskrsao! Naravno da jeste. On je vaskrsao dan pre, kasno popodne, pred sam zalazak sunca!
Ako prihvatimo, da se vaskrsenje desilo kratko pred nedelju ujutro, i da se desilo kasno poslepodne prethodnog dana, zaključujemo da je to bilo u subotu posle podne.
Subotnji dan se završava zalaskom sunca. Vaskrsenje se zbilo na kraju dana, nakon koga je počinjao prvi dan sedmice. Iz toga proizilazi, da se vaskrsenje nije zbilo u nedelju već u subotu!
Da li je Hristos ispunio svoj znak?
Sve se ovo zasniva na pretpostavci, da je Isus ispunio svoje vlastito obećanje, da će tri dana i tri noći provesti u grobu. Svi naši dokazi doneti su na osnovu Isusove tvrdnje pre vaskrsenja. Međutim, neki od visokih kritičara i doktora teologije, ipak, kažu da je Isus napravio grešku i da je samo polovinu tog vremena proveo u grobu. Razmotrimo zato dokaze da li je proveo tačno prorečeno vreme u grobu kao što je rekao da će biti ili ne?
Zapazite da u Mateju 28,6. anđeo Gospodnji svedoči, što sada uzimamo kao dokaz: „Nema ga ovde. Jer vaskrse kao što reče“. A Hristos ne bi ispunio svoje obećanje, ako ne bi vaskrsao tačno u vreme kao što je prorekao! Za to kao dokaz imamo potvrdu anđela Gospodnjeg, koja je zabeležena u Božjoj reči, da je Isus ispunio svoje obećanje, te da je tri dana i tri noći proveo u zemlji, nakon čega je vaskrsao, dakle, u SUBOTU popodne, a ne u nedelju ujutro!
Drugi dokaz da je Isus proveo puninu vremena u grobu, kao što je objavio, nalazimo u poslanici 1. Korinćanima 15,3.4. „Jer sam vam pre svega predao što sam i primio: da je Hristos umro za naše grehe – po Pismima, i da je sahranjen, i da je vaskrsao trećeg dana – po Pismima.“
Njegova smrt i sahrana je bila po Pismima – ne u suprotnosti s njima.
Treći dan nakon Njegove sahrane, u sredu – bila je Subota. Tri puna dana koje je proveo u grobu završavaju se u Subotu posle podne pred sam zalazak sunca, a ne u nedelju ujutro.
Kog dana je bilo raspeće?
Sada više nije teško da otkrijemo kog dana je Hristos bio raspet. Oduzimajući tri dana od Subote, dana kada je vaskrsao, dolazimo do srede – četvrtog ili srednjeg dana u sedmici.
Isus je raspet u sredu, u središnji sedmični dan. Umro je na krstu nedugo posle 3 sata popodne i položen je u grob pred zalazak sunca u sredu uveče. Sada izračunajte tri dana i tri noći. Njegovo telo je u sredu, četvrtak i petak noć bilo u grobu – tri noći. Takođe, bilo je tamo i tokom dana u četvrtak, petak i subotu – tri dana. Vaskrsao je u Subotu – na Šabat – kasno popodne, pred zalazak sunca, u isto vreme dana kada je i položen u grob! I u nedelju ujutro, u ranu zoru – nije ga bilo tamo – jer je već bio vaskrsao!
Veoma je važno da vidimo u Danilovom proročanstvu o „Sedamdeset sedmica“ (Danilo 9,24-27), da će Pomazanik (Isus) biti pogubljen „u polovinu nedelje.“ Iako je ovo proročanstvo imalo primenu po principu dan za godinu, tako da je tih 70 sedmica bilo doslovnih sedam godina, Hristos je bio pogubljen nakon tri i po godine svoje službe, veoma je važno da primetimo da je i pogubljen u polovini doslovne sedmice.
Koja Subota je sledila nakon raspeća?
Sada dolaziimo do sledeće primedbe koja se pojavljuje, iako ova tačka dokazuje istinu! Pretpostavimo da ste primetili da Pismo kaže da je dan nakon raspeća bila Subota! Upravo zbog toga su vekovima ljudi slepo verovali da je raspeće bilo u petak!
Do sada smo se uverili, da sva četiri evanđelja dan raspeća nazivaju „dan pripreme“. Dan pripreme za Subotu. Ali za koju Subotu? Evanđelje po Jovanu nam pruža konačnan odgovor: „A beše dan uoči Pashe“ i „jer je ona Subota bila veliki dan“ (Jovan 19,14.31).
Šta znači „veliki dan“? Pitajte bilo kog Jevrejina – potvrdiće da je to jedan od godišnjih praznika. Jevreji drže sedam praznika godišnje i svaki nazivaju Subotom! Godišnje Subote, koje padaju u određene datume kalendara i u različite dane sedmice različitih godina, poput pravoslavnih i katoličkih praznika koji se sada obeležavaju. Te praznične „Subote“ mogu, dakle, da zapadnu u ponedeljak, utorak ili u bilo koji drugi dan u sedmici.
Ukoliko pogledate sledeće stihove u 3. Mojsijevoj / Knjizi Levitskoj videćete da se ovi godišnji praznici zovu Subote: 3.Moj. 23,24; 16,31; 23,39; 23,15; 23,26-32.
Primetite šta je zabeleženo u Mateju 26,2. „Znajte da je za dva dana Pasha, i Sina čovečijeg će predati da ga raspnu.“ Ukoliko pratite misao u ovom poglavlju videćete da je Isus raspet na Pashu!
A šta je bila Pasha? To je bio dan, u koji su se Izraelci vekovima sećali svog izbavljenja iz Egipta i nagoveštaj Hristovog raspeća i njihovog oslobođenja od greha. U dvanaestom poglavlju 2. Mojsijeve (Knjige Izlaska) možete da pronađete opis nastanka Pashe. Deca Izrailja je trebalo da zakolju jagnje i krvlju namažu gornji prag i oba dovratka svojih kuća. Svuda gde je kuća te noći bila tako obeležena, Gospod je obišao i izbavio je od smrti prvorođenih. Dan koji je dolazio nakon Pashe bio je godišnja Subota.
Obratite pažnju na datume: „A prvoga meseca četrnaestog dana da je Pasha Gospodu. A petnaesti dan tog meseca praznik: sedam dana jedine presne hlepove“ (4. Mojsijeva / Knjiga Brojeva 28,16.17).
Pashalno jagnje koje se ubijalo svake godine 14. dana 1. meseca je slika Hrista, Jagnjeta Božjijeg, koje će poneti grehe sveta. Hristos je naša Pasha, žrtvovana za nas (1. Korinćanima 5,7).
Isus je bio pogubljen istoga dana kada se svake godine prinosilo pashalno jagnje! Raspet je 14. dana 1. meseca u jevrejskoj godini! I ovog dana, Pasha je bila dan pre i bila je priprema za praznik ili veliki dan – Subotu, koja je bila 15. dana 1. meseca. Ova Subota može da padne bilo kog dana u sedmici. Često pada, čak i danas, u četvrtak. Jevreji proslavljaju ovaj „veliki dan“ – godišnju Subotu u četvrtak 1999, 2000, 2002, 2003, 2006, 2009. godine itd.
I jevrejski kalendar pokazuje da je u godini kada je Isus bio raspet, 14. dan 1. meseca – Pashalni dan, dan kada je Isus raspet bila upravo – sreda. A godišnja Subota je bila četvrtak. To je bila Subota koja je potakla Josifa iz Arimateje da Isusovo telo sahrani kasno te srede. Ispada, da su te sedmice postojale dve odvojene Subote!
Ispitivanje ozbiljnih prigovora
Mnogi su sigurni da tekst zabeležen u Marku 16,9. govori o tome da je vaskrsenje bilo u nedelju. Međutim, ukoliko pročitate čitavu rečenicu, videćete da ovaj stih to uopšte ne napominje. Tekst govori o tome kada se Isus UKAZAO Mariji Magdalini, a ukazao se već vaskrsnut. Naravno! Vaskrsao je prethodnog dana kasno popodne, tako da je u nedelju ujutro već bio vaskrsnut2. Ovaj tekst nije ni na koji način u suprotnosti sa ostalim tekstovima u Pismu.
Još jedan odeljak koji može da nas zbuni nalazi se zapisan u jevanđelju po Luki 24,21. „I pri svemu tom, danas je treći dan kako se to dogodilo“. „To“ uključuje sve događaje koji su vezani za vaskrsenje – hapšenje Isusovo, suđenje, raspeće i konačno polaganje u grob, zatvaranje groba i postavljanje straže nad grobom sledećeg dana – u četvrtak. Proučite stihove 18-20 i videćete da nam ti stihovi govore „kako se to dogodilo“. Takođe, proučite i Matej 27,62-66. „To“ nije kompletno, dok nije postavljena straža da čuva grob. I tekst kaže da je nedelja treći dan „kako se to dogodilo“. A sve se to nije desilo do četvrtka, i nedelja je zaista treći dan posle četvrtka. Ali nije treći dan od petka, tako da se ovaj stih ne odnosi na raspeće u petak.
Krajnji dokaz
Postoji takođe još jedan dokaz za ovu tvrdnju.
Prema Marku 16,1. Marija Magdalina i oni koji su je pratili kupili su mirise i miro da pomažu Isusovo telo pošto prođe Subota. „Zatim se vratiše i spremiše mirise i miro. „U subotu pak ostaše u miru – po zakonu“ (Luka 23,56).
Proučite pažljivo ova dva teksta.
Postoji samo jedno moguće objašnjenje: Nakon godišnje Subote, praznika Beskvasnih hlebova, koji je bio u četvrtak, ove žene su naručile i pripremile mirise i miro u petak, i u Subotu – sedmičnu Subotu ostale u miru – po Zakonu. (2. Mojsijeva / Knjiga Izlaska. 20,8-11)
Upoređujući ova dva teksta može da se dokaže, da su te sedmice bile dve Subote s jednim danom koji ih je razdvajao. Inače, ova dva teksta bi bila kontradiktorna.
Nadamo se a će das ova biblijska istina o raspeću i vaskrsenju Gospoda Isusa Hrista navesti da još pažljivije proučavate Sveto pismo i proveravate ono u šta verujete.
Istina o tome u koji dan je Isus Hristos razapnut na krst i kada je vaskrsao iz mrtvih ubrzano se širi po celom svetu. Hiljade ljudi najzad počinju da shvataju kako su se stvarno odvijali ti događaji. Za sve to možemo da zahvalimo samo Bogu! Jer, iako su istine koje su zapisane u Njegovoj Reči potisnute i zagubljene tokom mračnog doba ljudske istorije u kome je vladalo sujeverje, otpad od istinite vere i krivotvorene doktrine, samo Sveto pismo je brižno sačuvala svoju izvornu istinu. Tako danas možemo da proučavamo Sveto pismo kako bismo se pokazali vrsnima pred Bogom. Isto tako možemo da istražujemo i pronalazimo istine koje su tako dugo ostale sakrivene u toj knjizi.

 

[webmen]

Sve je napisano samo nije sve prevedeno tako da nema mesta zabuni .

 

[Dе Sisti]

@Dodola , @Mr.Infinity , ne spamujte temu

 

[gost 422686]

@Dodola , @Mr.Infinity , ne spamujte temu

Kada iznosimo mišljenje koje vam smeta onda to zovete spamovanje teme.

 

[Dе Sisti]

Kada iznosimo mišljenje koje vam smeta onda to zovete spamovanje teme.

Ne možeš baš svaku temu pretvarati u ismevanje Biblije i onih koji je poštuju kao svetu knjigu. Otvori jednu takvu kritičku temu i slobodno piši na njoj.

Ako imaš nešto konkretno u vezi sa temom, slobodno reci. Spam neće biti dopušten nadalje.
Kao ni dalja javna debata o uređivanju teme.
Završili smo priču.