Dan antifašističke borbe

[авалски]

Pa recimo u Jasenovcu. Gdje je uz sve ostale, stradali i puno Hrvata.

Шта, почели смо и са вицевима на овој теми?

 

[fosilvaso]

Pa recimo u Jasenovcu. Gdje je uz sve ostale, stradali i puno Hrvata.

Naarvno, mnogi koji su pre vremena potrčali JeBoTitu!

 

[gost 23146]

a kakva ti imas prava da na svakoj temi sijes svoj otrov prema Hrvatima i procjenjujes ih i ocjenujes na krajnje primitivan nacin,pa kad ti netko napise da si dosadan i da argumentiras,ti jednostavno nestanes...ee neide to tako

Bilo bi bolje da obratiš pažnju na to šta ti i pojedini tvoji zemljaci pišete.Mi nismo oni jadni Srbi iz ruralnih područja koje ste godinama potcenjivali i koji su bili toliko shebani da su zaboravili da cene sebe....zato,mali šabane,hasane ili kako se već zoveš ili nauči kako da se ponašaš ili idi čuvaj koze,ovce...štagod.

 

[marko01]

пошто ја све ово написах а ти само по коју реч потруди се па одговори а не само ко досада

да избацујеш пароле

Pa ti si uglavnom komentirao moje prijašnje postove. Ako će biti potrebe da nešto šire obrazlažem, to ću i učiniti.
Mislim da se zasad i u ovim kratkim postovima vidi njihova bit.

 

[Parra-Bellum]

ХЕКТОРЕ САРАДЊОМ СА ИТАЛИЈАНИМА ЂУЈИЋ И ХЕРЦЕГОВАЧКИ ЧЕТНИЦИ СПАСОШЕ НАРОД ОД ТОТАЛНОГ ИСТРЕБЉЕЊА
ДА ЈЕ КЛАО КЛАО ЈЕ
ДА ЈЕ ТАКО ЗАУЗДО УСТАШЕ И ТО ИСТИНА ЈЕ

Istina je i da su isti ti cetnici ubili hiljade Muslimana istocne Bosne, kakav je to nacin zastite vlastitog naroda tako sto koljes drugi? Zasto nisu radili kao partizani? Ne verujem da je uslov Talijana za podrsku bilo masovno ubijanje Muslimana.

Istina je da su cetnici i nad Srbima vrsili teror, gde god su bili.

Istina je da su i sa ustasama saradjivali, pa gde je tu logika? I sa Nemcima?

Ne Pinki, cetnicima je primarni cilj bio poraziti komuniste, a tek onda sve ostalo ukljucujuci i zastitu svog naroda, jer da nije tako, udruzili bi se sa partizanima umesto da ih napadaju, jer su u partizanima bili isto Srbi, njihov narod, a udruzivali su se sa Talijanima koji su opet bili fasisti. Borili se u svim ofanzivama na strani fasista, jel se tako cuva svoj narod? Partizani su imali sve protiv sebe, a cetnici samo njih, i to zato jer su sami tako hteli. I onda se prebacuje zasto partizani nisu, pod takvim okolnostima, oslobodili Jasenovac, da su cetnici samo pola snaga usmerili ka tom cilju kao sto su se borili protiv partizana Jasenovac bi puno pre bio oslobodjen, ali ne, oni su radije surovali sa ustasama.

 

[marko01]

јок хрвата,јер њих нико не кла што су Хрвати већ комунисти

Nema to veze. Ljudi su ljudi.
Ah da, zaboravio sam da si i ti jedan od antikomunista!

 

[Миле саКлисе]

Pa ti si uglavnom komentirao moje prijašnje postove. Ako će biti potrebe da nešto šire obrazlažem, to ću i učiniti.
Mislim da se zasad i u ovim kratkim postovima vidi njihova bit.

Па види се браниш неодбрањиво
јер у НДХ НЕБЕШЕ АНТИФАШИЗМА НЕГО СРПСКОГ ПОКРЕТА УСТАНКА ПРОТИВ УСТАША

Него питах те једном у којим јединицам ти беху дедови и прадедови и можда јер године ти незнам отац?

 

[Миле саКлисе]

Istina je i da su isti ti cetnici ubili hiljade Muslimana istocne Bosne, kakav je to nacin zastite vlastitog naroda tako sto koljes drugi? Zasto nisu radili kao partizani? Ne verujem da je uslov Talijana za podrsku bilo masovno ubijanje Muslimana.

Istina je da su cetnici i nad Srbima vrsili teror, gde god su bili.

Istina je da su i sa ustasama saradjivali, pa gde je tu logika? I sa Nemcima?

Ne Pinki, cetnicima je primarni cilj bio poraziti komuniste, a tek onda sve ostalo ukljucujuci i zastitu svog naroda, jer da nije tako, udruzili bi se sa partizanima umesto da ih napadaju, jer su u partizanima bili isto Srbi, njihov narod, a udruzivali su se sa Talijanima koji su opet bili fasisti. Borili se u svim ofanzivama na strani fasista, jel se tako cuva svoj narod? Partizani su imali sve protiv sebe, a cetnici samo njih, i to zato jer su sami tako hteli. I onda se prebacuje zasto partizani nisu, pod takvim okolnostima, oslobodili Jasenovac, da su cetnici samo pola snaga usmerili ka tom cilju kao sto su se borili protiv partizana Jasenovac bi puno pre bio oslobodjen, ali ne, oni su radije surovali sa ustasama.

Па имаш документарац где барјактар Павла Ђуришића говори о томе како су четнике на Неретви разоружали Немци,тешко је кроз све фалсификате историје наше провући се

Устанак нам против немаца ни требао није
борба се против Усташа водити морала
ал Хитлер бранио је савезнике своје који га цевеће у ЗГ дочекаше
а не Србе који 27.март направише

морало је сарадње са Немцима бити јер другог опстанка народу било није

 

[Миле саКлисе]

Nema to veze. Ljudi su ljudi.
Ah da, zaboravio sam da si i ti jedan od antikomunista!

Не лажи Милоше
сви друхи беху клани због нације а они због идеологије
и мало их је комуниста било

СРБА
ЦИГАНА
ЈЕВРЕЈА
БЕШЕ МНОГО

СЛАВА НЕВИНИМ ЖРТВАМА УСТАШКОГ ТЕРОРА

 

[paja1408]

Za istinu o Srbiji i Srbima fraj !

pa nauci onda i ove srbe vise da se ne kolju preko foruma.nauci ih da nas dusmani tad podelise kako bi lakse dosli do cilja,i tako dobro uradise posao da smo i dan danas razjedinjeni i pripremljeni za odumiranje kao narod !!!

 

[marko03]

Bilo bi bolje da obratiš pažnju na to šta ti i pojedini tvoji zemljaci pišete.Mi nismo oni jadni Srbi iz ruralnih područja koje ste godinama potcenjivali i koji su bili toliko shebani da su zaboravili da cene sebe....zato,mali šabane,hasane ili kako se već zoveš ili nauči kako da se ponašaš ili idi čuvaj koze,ovce...štagod.

nista ti nigdje nisi argumentirano rekao,kako je netko rekao vrtis se ko pokvarena ploca,a ni inteligencija ti nije jaca strana

Ova tema(zanemarimo pojedinosti)je u biti savrsena kako se suprostvaljene strane bore i pokusavaju argumentirati svoje tvrdnje...vidi se da ima pametnih ljudi(nebitno sa cije strane i koje teze zastupaju) i ti se jednostavno tu ne uklapas,samo kvaris svojim prisustvom...e zato se ja povlacim sa ove teme,jer ima ljudi koji znaju vise od mene o ovome,i gust mi ih je citati,a trebo bi i ti da se maknes,jer sve tu prisutne vrijedjas svojom inteligencijom(jbga nisi ti kriv,od kad si pao na glavu po rodjenju,nije ti bas lako) i primitivnoscu

 

[Милунка Савић]

Nema to veze. Ljudi su ljudi.

Људи јесу људи, наравно.
Али, ипак, не треба заборавити да су у НДХ Срби, Јевреји, и Цигани убијани САМО зато што су то по националној припадности (расни закони донети у тој квислиншкој квазидржави), а Хрвати, само ако су отворено били против те политике, или као антифашисти, комунисти, или на други начин непоћудни.

 

[marko01]

Па види се браниш неодбрањиво
јер у НДХ НЕБЕШЕ АНТИФАШИЗМА НЕГО СРПСКОГ ПОКРЕТА УСТАНКА ПРОТИВ УСТАША

Него питах те једном у којим јединицам ти беху дедови и прадедови и можда јер године ти незнам отац?

Pa vidiš, prostor odakle sam ja je onaj probisvijet Pavelić dao Mađarima, tako da moji nisu bili uključeni u prostor NDH. Tek kad je krenulo slamanje fašizma, su se u mom kraju oformile partizanske formacije i sa Čerkezima potjerali Mađare iz Međimurja.
Sad znaš gdje je bio moj djed. A drugi djed i najstarija tetka su bili deportirani u Njemačku u logor.

 

[авалски]

To i jeste bio problem. Takva Jugoslavija kakva je bila nije smjela opstati. To je najveća zasluga Josipa Broza Tita.
Što je svrgnuo srpski hegemonizam!

Усташе и партизани.

 

[marko01]

Људи јесу људи, наравно.
Али, ипак, не треба заборавити да су у НДХ Срби, Јевреји, и Цигани убијани САМО зато што су то по националној припадности (расни закони донети у тој квислиншкој квазидржави), а Хрвати, само ако су отворено били против те политике, или као антифашисти, комунисти, или на други начин непоћудни.

Pa naravno da je tako.
Ali to ne znači da je žrtva manje vrijedna zato jer nije stradala na osnovu rasnih zakona, nego na osnovu političkog uvjerenja.
Zato sam napisao da su ljudi ljudi!

 

[marko01]

Усташе и партизани.

 

[Parra-Bellum]

Па имаш документарац где барјактар Павла Ђуришића говори о томе како су четнике на Неретви разоружали Немци,тешко је кроз све фалсификате историје наше провући се

Устанак нам против немаца ни требао није
борба се против Усташа водити морала
ал Хитлер бранио је савезнике своје који га цевеће у ЗГ дочекаше
а не Србе који 27.март направише

морало је сарадње са Немцима бити јер другог опстанка народу било није

Da su se oni koji su sa fasistima saradjivali drzali neutralni po strani, bilo bi puno bolje, razumes? Ako ne zelis sa mnom, onda nemoj ni s njima, ako vec neces da pomognes nemoj ni pogorsavat. A bas to su cetnici uradili, napravili su bez ikakve potrebe samo generalno *****, zbog njihove "genijalne" taktike stradali su doslovno svi, i civili (svi), i partizani i oni sami, a olaksali su drugima.

Sta je koji moj Draza isao dizati otpor ako nije imao nameru da se bori? Ako je vec isao da digne ustanak i da se bori protiv Nemaca, zasto se onda borio protiv partizana? Kazu partizani su to hteli, jes vala, nisu imali dovoljno neprijatelja pored Nemaca, Talijana, ustasa, Bugara, Rumuna, Madjara, Kozaka, Cerkeza, balista, Muslimana, slovenackih fasista pa su eto, da bi upotpunili kolekciju, krenuli i protiv cetnika?

Zasto se nisu skupa sa Srbima-partizanima borili protiv OKUPATORA kako je Draza kao hteo? ZASTO protiv svojih?

Jer su komuniste mrzili vise od fasista, znali su da nema vise kraljevine ako ovi pobede, da nema vise bogatih guzonja koji ce da crpe i zadnji cent od fukara.

Zasto Draza nije poslusao svog kralja ("Za kralja i otadzbinu" jel?) kad mu je ovaj rekao da se pridruze partizanima u borbi protiv fasizma? Umesto toga krenuo je da rusi komunisticku vlast u BG, i to jos 1945 kad je sve bilo reseno.

 

[Parra-Bellum]

Sta je smesno? Pa iz aviona se vide "U" i petokraka...cek cek, samo da uzmem mikroskop...ma mora da se vidi ...

 

[Милунка Савић]

Pa naravno da je tako.
Ali to ne znači da je žrtva manje vrijedna zato jer nije stradala na osnovu rasnih zakona, nego na osnovu političkog uvjerenja.
Zato sam napisao da su ljudi ljudi!

Нико тиме не жели рећи да је жртва мање вредна, таман посла, свим жртвама слава.
Али, ово се, напросто - треба знати, и у том смислу јасно истаћи природу усташког режима, да се не би олако правила нека друга неодржива поређења.

 

[marko01]

Sta je smesno? Pa iz aviona se vide "U" i petokraka...cek cek, samo da uzmem mikroskop...ma mora da se vidi ...

Ustaše, kao i četnici, su više od svih mrzili komuniste, odnosno partizane, jer su im bili direktna prijetnja da im oduzmu vlast.
Za uništenje partizana paktirali su i međusobno i sa okupatorima, i sa crnim đavlom ako je trebalo!
I onda lik 'ladno napiše "ustaše i partizani" ispod neke slike!

 

[marko01]

Нико тиме не жели рећи да је жртва мање вредна, таман посла, свим жртвама слава.
Али, ово се, напросто - треба знати, и у том смислу јасно истаћи природу усташког режима, да се не би олако правила нека друга неодржива поређења.

Pa i ne znam dal postoji neka definicija jasenovačkih zločina koja ne spominje da su ustaše u Jasenovcu ubijale Srbe, Židove, Cigane i neistomišljenike Hrvate.
Al, u pravu si, dobro je podsjetiti da se ne zaboravi.

 

[Миле саКлисе]

Da su se oni koji su sa fasistima saradjivali drzali neutralni po strani, bilo bi puno bolje, razumes? Ako ne zelis sa mnom, onda nemoj ni s njima, ako vec neces da pomognes nemoj ni pogorsavat. A bas to su cetnici uradili, napravili su bez ikakve potrebe samo generalno *****, zbog njihove "genijalne" taktike stradali su doslovno svi, i civili (svi), i partizani i oni sami, a olaksali su drugima.

Sta je koji moj Draza isao dizati otpot ako nije imao nameru da se bori? Ako je vec isao da digne ustanak i da se bori protiv Nemaca, zasto se onda borio protiv partizana? Kazu partizani su to hteli, jes vala, nisu imali dovoljno neprijatelja pored Nemaca, Talijana, ustasa, Bugara, Rumuna, Madjara, Kozaka, Cerkeza, balista, Muslimana, slovenackih fasista pa su eto, da bi upotpunili kolekciju, krenuli i protiv cetnika?

Zasto se nisu skupa sa Srbima-partizanima borili protiv OKUPATORA kako je Draza kao hteo? ZASTO protiv svojih?

Jer su komuniste mrzili vise od fasista, znali su da nema vise kraljevine ako ovi pobede, da nema vise bogatih guzonja koji ce da crpe i zadnji cent od fukara.

Zasto Draza nije poslusao svog kralja ("Za kralja i otadzbinu" jel?) kad mu je ovaj rekao da se pridruze partizanima u borbi protiv fasizma? Umesto toga krenuo je da rusi komunisticku vlast u BG, i to jos 1945 kad je sve bilo reseno.

Хекторе ти се идеологијом а не историјом бавиш

устанак беше дигнут пре одмазде НЕМАЧКЕ
и прре него што Недић беше уцењен да прихвати упррављање

Поделу Србије коју му тада приказаше знаш ли?

ПОДРИЊЕ И РАШКА УСТАШАМА
БЕОГРАД И МАЧВА ХОРТИЈУ
ДО КРАЉЕВА БУГАРИ
ОД КРАЉЕВА БАЛИСТИ

ПОТОМ ОДМАЗДА

и мораше да падне УЖИЧКА а зашто је уопште назваше република?
ОДГЛЕДАЈ ФИЛМ ПА ЋЕШ ВИДЕТИ ДА СЕ И ТАДА У ТОМ ФИЛМУ СПРОВОДИ КЛАСНА БОРБА НА ТОМ ПАРЧЕТУ МАЛЕ ОСЛОБОЂЕНЕ ЗЕМЉЕ


KRVAVA BAJKA

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.

Iste su godine
svi bili rođeni
isti su im tekli školski dani,
na iste svečanosti
zajedno su vođeni,
od istih bolesti svi pelcovani,
i svi umrli u istom danu.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.

A pedeset i pet minuta
pre smrtnog trena
sedela je u đačkoj klupi
četa malena
i iste zadatke teške
rešavala: koliko može
putnik ako ide peške...
i tako redom.
Misli su im bile pune
istih brojki
i po sveskama u školskoj torbi
besmisleno ležalo je bezbroj
petica i dvojki.

Pregršt istih snova
i istih tajni
rodoljubivih i ljubavnih
stiskalo se u dnu džepova.
I činilo se svakom
da će dugo,
da će vrlo dugo
trčati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu
ne posvršava.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u istom danu.

Dečaka redovi celi
uzeli su se za ruke
i sa školskog zadnjeg časa
na streljanje pošli mirno,
kao da smrt nije ništa.
Drugova redovi celi
istog časa se uzneli
do večnog boravišta.

 

[Миле саКлисе]

Е ДА ДА НЕ РЕЧЕШ ДА САМО ДУЧИЋА ВЕЛИКОГ ПОСТАВЉАМО ЗА ИНАТ ТЕБИ

Ivan Goran Kovačić
JAMA

I

Krv je moje svjetlo i moja tama.
Blaženu noć su meni iskopali
Sa sretnim vidom iz očinjih jama;
Od kaplja dana bijesni oganj pali
Krvavu zjenu u mozgu, ko ranu.
Moje su oči zgasle na mome dlanu.

Sigurno još su treperile ptice
U njima, nebo blago se okrenu;
I ćutio sam, krvavo mi lice
Utonulo je s modrinom u zjenu;
Na dlanu oči zrakama se smiju
I moje suze ne mogu da liju.

Samo kroz prste kapale su kapi
Tople i guste koje krvnik nađe
Još gorčom mukom duplja koje zjapi
Da bodež u vrat zabode mi slađe:
A mene dragost ove krvi uze,
I ćutio sam kaplje kao suze.

Posljednje svjetlo prije strašne noći
Bio je bljesak munjevita noža,
I vrisak, bijel još i sad u sljepoći,
I bijela, bijela krvnikova koža;
Jer do pojasa svi su bili goli
I tako nagi oči su nam boli.

O bolno svjetlo, nikad tako jako
I oštro nikad nisi sinulo u zori,
U strijeli, ognju; i ko da sam plako
Vatrene suze s kojih duplje gori;
A kroz taj pako bljeskovi su pekli,
Vriskovi drugih mučenika sjekli.

Ne znam koliko žar je bijesni trajo,
Kad grozne kvrge s duplja rasti stanu,
Ko kugle tvrde, i jedva sam stajo.
Tad spoznah skliske oči na svom dlanu
I rekoh: “Slijep sam, mila moja mati,
kako ću tebe sada oplakati...”

A silno svjetlo, ko stotine zvona
Sa zvonika bijelih, u pameti
Ludoj sijevne: svjetlost sa Siona,
Divna svjetlost, svjetlost koja svijeti!
Svijetla ptico, Svijetlo drvo! Rijeko!
Mjeseče! Svjetlo ko majčino mlijeko!

Al ovu strašnu bol već nisam čeko:
Krvnik mi reče: “Zgnječi svoje oči!”
Obezumljen sam skoro preda nj kleko,
Kad grč mi šaku gustom sluzi smoči;
I više nisam ništa čuo, znao:
U bezdan kao u raku sam pao.

II

Mokraćom hladnom svijestili me Ćuške
Dijelili, vatrom podigli me silom;
I svima redom probadali uške
Krvnici tupim i debelim šilom
“Smijte se!” — ubod zapovijedi prati —
Oboce svima pred krst ćemo dati!”

I grozan smijeh, cerekanje, grohot
Zamnije ko da grohoću mrtvaci;
I same klače smete ludi hohot
Pa svaki bičem na žrtve se baci.
A mi smo dalje u smijanju dugu
Plakali, praznih duplja, mrtvu tugu.

Kada smo naglo, ko mrtvi, umukli
(Od straha valjda što smo ipak živi),
U red za uške otekle nas vukli,
I nijemi bol na stranu sve nas privi;
(U muku čuli iz šume smo pticu):
provlačili su kroz uške nam žicu

I svaki tako, kada bi se mako,
Od bola strašna muklo bi zarežo.
“Šutite!” — rikne krvnik — “nije lako,
Al potrebno je da tko ne bi bježo.”
I nitko od nas glavom da potrese
I drugom slijepcu ljuti bol nanese.

Krvožednike smiri žičan lokot
I umorni su u hlad bliski sjeli;
I začuo se vode mrzli klokot
U žarku grlu, i glasno su jeli,
Ko poslije teška posla; zatim stali
Jedan sa drugim da se grubo šali.

Zaboravili kao da su nas:
Zijevali, vjetre puštali su glasne.
“Eh, jednu malu vidio sam danas...”
Dobaci netko, uz primjedbe masne.
I opet klokot hladna vina ili vode
Trgne slijepce — žica me probode.

III

U mome redu počela da ludi
Neka žena. Vikala je: “Gori!
Ljudi, gori! Kuća gori! Ljudi!”
A žica ljuto počela da pori
Nabreknute, grozne naše uši.
Na tla se žena ugušena sruši.

“Dupljaši! Ćore! Lubanje mrtvačke”
Sove! U duplja dat ćemo vam žere
Da progledate! Vi, ćorave mačke!”
Zareži pijan koljač kao zvjere
I slijepcu nožem odcijepi lice
Od uha što se zaljulja vrh žice.

Urlik i teški topot slijepe žrtve
(Što bježeć kroz mrak uvis noge diže),
I brz trk za njom, sred tišine mrtve,
I tupi pad, kad lovca nož je stiže
O, taj je spašen! — rekoh svojoj tami
Ne opazivši da nas vode k jami.

Srce je muklo šupljom grudi tuklo;
Tad druga srce preko žice začuh.
Lupanje ludo naprijed nas je vuklo.
(Što srce skaču kad u mraku plaču!)
I od te lupe progledah kroz rupe:
U jasnom sjaju misli mi se skupe.

I vidjeh opet, ko još ovog jutra,
Duboku jamu, juče iskopanu.
Napregnuh sluh da čujem kad unutra
Uz tupi udar prve žrtve panu.
Oštrom svijesti odlučuh da brojim:
Ja, pedeseti što u redu stojim.

I čekao sam. Skupljao sam točne
Podatke: tko je već nestao straga,
Tko sprijeda — zbrajo, odbijao, dok počne
Udaranje, padovi. Sva snaga
mozga u jasnoj svijesti se napregnu
Da promjene mi pažnji ne izbjegnu.

Negdje je cvrčak pjevo; oblak pokri
Začas u letu sjenom cijelo polje.
Čuo sam kako jedan krvnik mokri,
A drugi stao široko da kolje.
Sve mi to zasja u sluhu ko u vidu.
Sa bljeskom sunca na nožnome brdu.

IV

Kad prva žrtva počela da krklja,
Čuh meki udar, i mesnata vreća
Padaše dugo. Znao sam: u grkljan
Dolazi prvi ubod, među pleća
Drugi, a ruka naglo žrtvu grune
U jamu gdje će s drugima da trune.

Netko se mrtvo ispred mene složi
Il iza mene, riknuvši od straha,
A ja udarce silnom svijesti množih,
Odbijajući pale istog maha,
Mada sam svakog — što kriknu, zagrca —
Ćutio kao ugriz u dno srca.

Čovjek iz jame jeco je ko dijete,
Tek priklan; cikto jezivo mu glasak.
Streptih da račun moj se ne pomete.
Tad buknu u dnu bezdna bombe prasak.
Tlo se zaljulja. Klonuće me svlada.
Nestala u spas posljednja mi nada.

Al silna svijest pažnjom me opsjednu:
U sluh se živci, krv, meso i koža
Napregli. Zbrojih trideset i jednu
žrtvu; šezdeset i dva boda noža.
Slušo sam udar kojom snagom pada,
I meni opet vratila se nada.

Na jauk iz bezdna sada nova prasne
Bomba uz tutanj. I mrtva tjelesa
Padahu sad uz pljuske manje glasne,
Kao u vodu, povrh kaše mesa.
Uto oćutjeh da po krvi kližem.
Protrnuh: evo, i ja k jami stižem!

V

O vidio sam, vidio sve bolje,
Ko da su natrag stavljene mi oči:
I bijelu kožu, i nož koji kolje,
I žrtve (kao jagnjad što se koči
Časkom pred klanje, al u redu bliže
Korak po korak mirno k nožu stiže).

Bez prekidanja red se dalje mico
— Ko da na čelu netko nešto dijeli —
Nit je tko viko, trzo se, narico;
Na žezi strašnoj tih su nas želi
Ko mrtvo klasje koje jedva šušti.
(To se čula krv što iz grla pljušti.)

Korak po korak pošli smo; stali opet:
Krkljanje, udar, pad i opet korak.
Začuh zvuk jače. Ukočen, ko propet,
Stadoh. Na usni tuđe krvi gorak
Okus oćutjeh. Sad sam bio treći
Što jamu čeka u redu stojeći.

Strašna mi tama, od sljepoće gora,
Sav um pomuti i na čula leže,
I za njom svjetlost ko stotine zora:
Iskro! Strijelo! Plamene! Sniježe!
Silno svjetlo bez ijedne sjene,
Ko oštar ubod igle usred zjene.

Drug se preda mnom natrag k meni nago,
Kao od grča; onda je zastenjo,
Naprijed posrno, uzdahnuo blago —
I tihi uzdaj s krkljanjem mu jenjo.
Surva se, pljusnu kao riba Zine
Preda mnom prostor bezdane praznine.

Sve pamtim: naprijed zaljuljah se, natrag,
Bez ravnovjesja — kao da sam stao
Jezive neke provalije na prag,
A iza mene drugi ponor zjao.
Bijela strijela u prsi mi sinu,
Crna me šinu s pleći. U dubinu.

VI

U bezdanu uma jeza me okrijepi.
Osjetih hladno truplo gdje me tišti,
Hladnost smrti da mi tijelo lijepi.
Strah sviješću sinu: Neka žena vrišti!
U jami sam — tom ždrijelu našeg mesa;
Ko mrtve ribe studena tjelesa.

Ležim na lešu: kupu hladetine,
Mlohave, sluzne, što u krvi kisne,
I spas sa jezom iz leda me vine:
Svijest munjom blisne kada žena vrisne.
Okrenuh se, u groznici tad k vrisku
Pružih ruku: napipah ranu sklisku.

I prvi puta sva životna snaga
Nad leševima stala da se skuplja;
Na vrisak skrenuh ruku, i u duplja
Lubanje zaboh prste; tijela naga
Ko da su sva zavrištala u jami —
Sav pako jeknu jezivo u tami.

Bomba će pasti! Užasnuh se prvo;
U grču strašnu zgrabih rukom niže.
Zakoljak nađoh grozan. Leš se rvo
Sa mnom i na me počeo da kliže.
Krkljo mu grkljan u krvavoj rani;
Korake začuh i glasove vani.

O bože moj, zagrlila me žena
Sad zagrljajem druge svoje smrti:
Kako joj koža lica nagrbljena...
Starice! Bako! I uzeh joj trti
Koščate ruke, i žarko ih ljubih.
Činilo mi se: mrtvu majku ubih.

Čuo sam kako umirući stenje,
I poželio ludo da oživi.
Sve leševe tad molih oproštenje.
Oćutjeh tvrdu usnu gdje se krvi —
Obeznanih se. Kad sam opet skido
Mrak nesvijesti, još sam gorko rido.

VII

Ušutjeh. Sam sam međ truplima lednim,
A studen smrti na leđa mi sjela,
Na udove. U ledu mrtvih žednim
Vatrama nepca, jezika i ždrijela.
Led smrti šuti. U njem pako gori.
A nigdje vriska da samoća ori.

Taj grozni teret što na meni leži,
Ni smrtnim ledom neće da priušti
Hladnoću grla; a biva sve teži:
Odjednom skoro viknuh: voda pljušti!
Čujem gdje s vrha po truplima teče;
Ah, studen mlat! — al peče, peče, peče!

Po goloj koži, po leđnome jarku,
Niz trbuh, prsa, slabine i bute
Potočić studen pali vatru žarku,
Dube u mesu kanaliće ljute.
I kad na usnu mlazić žarki kapno,
Opaljen jezik kusnu živo vapno!

Puna je jama: Na lešine liju
Vapno da živim strvine ne smrde.
O hvala im, nas mrtve sada griju
Plamenom svoje samilosti... Tvrde
Leševe ćutim: trzaju se goli,
Ko mrtve ribe kad ih kuhar soli.

Taj zadnji trzaj umirućeg živca,
Taj čudni drhtaj na kojem sam plivo
Učini da sam blagosiljo krivca:
O gle! još truplo kraj mene je živo —
To starica me hladnom rukom gladi,
Jer zna da moji ne prestaše jadi!

 

[Миле саКлисе]

VIII

Kada se mrtvi val života stišo,
Korake začuh ko daleku jeku:
Netko je jamu par puta obišo;
I nasta mir ko mir u mrtvu vijeku.
pomakoh nogu, stegnuh lakta oba —
Ko grobar kad se izvlači iz groba.

Zaprepastih se: leševi se miču,
Kližu nada me, polako se ruše —
Smiju se, plaču, hropoću i viču,
Pružaju ruke i bijesno me guše...
Osjećah nokte, stražnjice, bokove,
Trbuhe, usta što me živa love.

Prestavljen stadoh. Stadoše i oni.
Sad je težina manja. Mrtva noga
Pala mi preko ramena. Ne goni
Nitko me više! — rekoh sebi; — To se
O vratu tvome splele ženske kose.

Prostrujo hladan zrak na moja usta
Kroz sloj leševa: izlazu sam blizu!
I srknuh utopljenički: krv gusta
kroz nosnice u grlo oštro briznu.
Smijo sam se — al da me netko tako
Nakreveljena vidje, taj bi plako

Il bi od straha sledio se, nijem
Pred tom rugobom. Jer, što da se tješim:
Odsad će ljudi mislit da se smijem
Kad plačem, i da plačem kad se smiješim.
Ta prazna duplja, gnijezda grozne tame,
Sjećat će svijet na crno ždrijelo jame.

I sama sebe osjećo sam krivim
Što ostavljam u bezdnu te mrtvace,
Jer zrak je ovaj živ... a ja ne živim...
I čekah da me opet natrag bace.
Al rana živim bolom: živ si! reče.
Sabrah se. Vlaga! S njom se spušta veče.

IX

O, nikad nisam očekivo tamu
S tolikom čežnjom. Pazi! rosa kliže
Niz trupla dođe do mene, u jamu!
Užaren jezik počeo da liže
Kaplje sa ruku, nogu mrtvih tijela
Što su se na me ko žlijeb nadnijela.

Pomamno sam i divlje se penjo,
Gazio prsa i trbuhe grubo —
I kad bi mrtav zrak iz trbuha stenjo,
Nisam već trno. Vuko sam i skubo
Dugačke kose, uspinjo se mesom,
Podjaren žeđom kao ludim bijesom.

Nisam osjećo bola, straha, stida;
Obarah leš za lešom, grabih plazih
Po njima ko po zemlji što se kida.
A možda svoju mrtvu sestru gazih,
Susjeda vukoh, lomih nježnu dragu.
Žeđ mi je dala bezumlje i snagu.

Kad sam se divlje iz jame izvuko,
Zaboravih svijest, oprez, da l je mrko:
Tlom krvavim sam puzo, tijelo vuko
Do trave: zvjerski, živinski je srko;
Uranjo u nju, jeo je i guto
I ko po rijeci livadom sam pluto.

Dozvah se: usta, punih trave, ležim,
Gorim, ledenim: u teškoj sam mori.
Spasen! O, kamo, kamo sad da bježim?
Zadrhtah: pjesma krvnikova ori.
Daleko. Našim mukama se ruga.
I mržnja planu. Ostavi me tuga.

X

Odjednom k meni miris paljevine
Vjetar donese s garišta mog sela;
Miris iz kog se sve sjećanje vine:
Sve svadbe, berbe, kola i sijela,
Svi pogrebi, naricaljke, opijela;
Sve što je život sijo i smrt žela.

Gdje je mala sreća, bljesak stakla,
Lastavičje gnijezdo, iz vrtića dah;
Gdje je kucaj zipke što se makla,
I na traku sunca zlatni kućni prah?

Gdje je vretena zuj, misir hljeba
Što s domaćim šturkom slavi život blag;
Gdje su okna s komadićkom neba,
Tiha škripa vrata, sveti kućni prag?

Gdje je zvonce goveda iz štale
Što, ko s daljine, zvuk mu kroz star pod
U san kapne; dok zvijezde pale
Stoljeća mira nad sela nam i rod.

Nigdje plača. Smijeha. Kletve. Pjesme.
Mjesec, putujući, na garišta sja:
Ugasnuo s dola dalek jecaj česme,
Crni se na putu lešina od psa...

Zar ima mjesto bolesti i muka
Gdje trpi, pati, strada čovjek živ?
Zar ima mjesto gdje udara ruka
I živiš s onim koji ti je kriv?

Zar ima mjesto gdje još vrište djeca,
Gdje ima otac kćerku, majku sin?
Zar ima mjesto gdje ti sestra jeca
I brat joj stavlja mrtvoj na grud krin?

Zar ima mjesto gdje prozorsko cvijeće
Rubi još radost i taži još bol?
Zar ima većeg bogatstva i sreće
Nego što su škrinja i klupa i stol?

Iz šume, s rikom gora, prasak muko
Zatutnji. Za njim tanad raspršeno
Ciknu, ko djeca njegova. Pijuko
Nada mnom zvuk visoko, izgubljeno.
Bitka se bije. Osvetnik se javlja!
Osvijetli me radost snažna poput zdravlja.

Planu u srcu sva ognjišta rodna,
Osvetom buknu krvi prolivene
Svaka mi žila, i ko usred podna
Sunce Slobode razbi sve mi sjene.
Držeć se smjera garišnoga dima,
Jurnuh, poletjeh k vašim pucnjevima.

Tu ste me našli ležati na strani,
Braćo rođena, neznani junaci,
Pjevali ste, i ko kad se dani
Široka svjetlost, kao božji znaci,
Okupala me. Rekoh: zar su snovi?
Tko je to pjevo? Tko mi rane povi?

Oćutjeh na čelu meku ruku žene;
Sladak glas začuh: “Partizani, druže!
Počivaj! Muke su ti osvećene!”
Ruke se moje prema glasu pruže,
Bez riječi, i dosegnuh nježno lice,
Kosu i pušku, bombu vidarice.

Zajecao sam i još i sad plačem
Jedino grlom, jer očiju nemam,
Jedino srcem, jer su suze mačem
Krvničkim tekle zadnji puta. Nemam
Zjenice da vas vidim i nemam moći,
A htio bih, tugo! — s vama u boj poći.

Tko ste? Odakle? Ne znam, al se grijem
Na vašem svjetlu. Pjevajte. Jer ćutim
Da sad tek živim, makar možda mrijem.
Svetu Slobodu i Osvetu slutim...
Vaša mi pjesma vraća svjetlo oka,
Ko narod silna, ko sunce visoka.



Ivan Goran Kovačić
(1913-1943)

 

[Миле саКлисе]

Учил се још ИВАН ГОРАН КОВАЧИЋ у Хрватској Читанци?