Истина је да су Срби из залеђа користили велики број талијанизама. Нпр. Книн се налази 50-ак км од мора, а Срби из села око Книна су имали доста талијанизама у говору. Али то не значи да су живили поред Талијана. Наравно да у тим селима није било Талијана, нити их је било у Книну осим понеког чиновника у доба млетачке владавине (1688-1797). Срби су покупили талијанизме на друге начине, а не из суживота и свакодневног контакта са Талијанима. Покупили су јербо су трговали са људима из приморских градова који су користили јако пуно талијанизама (рурални Срби из околине Книна су ишли у Шибеник и продавали сир, мед, дрва, месо итд, а куповали од локалаца со, рибу и маслиново уље, и то је трајало пар стотина година). Срби из Буковице и Котара су врв. имали исти однос са Задром ки Срби из Книнске Крајине са Шибеником. Покупили су и зато што је у млетачко доба било Срба који су служили у млетачкој војсци и они су доносили талијанизме у своја села. Морда су покупили нешто и од малобројних млетачких чиновника из Книна.
Срби из Далмације укључујући и моје претке су говорили: шкале (мердевине/лојтре), бикар (месар), пијат (тањир), шпина (чесма), кушин (јастук), помидора (парадајз), шкатула (кутија), граделе (роштиљ), капула (црни лук), мурва (дуд), пржун (затвор), шувит (таван), шолди (паре), мањистра (тестенина), цукар (шећер), ура (сат), маћа (болест), шиматорија (гробље), шетемана (седмица), кунтен (вољан), шугаман (пршкир), дота (мираз), дрито (право), фјумбо (право), ђир (круг), дишпет (инат), тука (ћурка), ланцун (чаршаф), маренда (ужина), катрига (столица), камара (соба), шпорко (прљаво), кужина (кухиња), вритула (уштипак) итд. итд. Све су то талијанизми. Наши стари су користили те изразе, али нису имали појма да су то посуђенице из талијанског језика већ су их сматрали својим и никакве друге верзије нису знали.
