Dalimilova Hronika

Ne slažem se sa tim dijelom;

A ovo:

A u pozadini svega toga je duboki kompleks Osmanlija. Duboko u podsvijesti se zna da vi niste imali nikakvu protutursku borbu, da ste im vazalili dok Hrvati 500 godina krvare i gube zemlju , povlače se pred Osmanlijskom plimom ( zato nam država tako i izgleda) a vi za to vrijeme polako za pašom..pa gdje on posadi čador vi odmah pored njega prostrete gunj..i to je sad srpsko..samo da ovaj Seldžuk ode,...to će bit srpsko..osvojio Agarjanin za nas zemlju..

...je okej?

Mupi, država vam tako izgleda jer je dnašnja (Velika) Hrvatska pabirčena od onog što se nikada spontano ne bi u celinu spojilo.
 
U Dalimilovoj hronici, najstarijoj koju Češka poznaje, kad se piše o počecima naroda češkog, kaže se:

U srpskom narodu je zemlja
kojoj je Harvatci ime.
U toj zemlji beše vlah
kome ime beše Čeh.

http://web.archive.org/web/20070804091914/http://people.fsv.cvut.cz/~gagan/jag/litera/dalimil.htm

O počátcě jazyka českého
V srbskem jazyku jest zeme,
jiez Charvatci jest jme.
V tej zemi biese lech,
jemuz jme biese Cech.
(5) Ten muzobojstva se docini,
pro nez svu zemi provini.
Ten Cech jmiese bratruov sest,
pro nez jmiese moc i cest,
a ot nich mnoho celedi,
(10) jiz jedne noci Cech osledi.
I vybra se se vsim z zeme,
jiez biese Charvatici jme.

Pojedostavljeno : jednog dana stočar po imenu Čeh sa šestoricom braće, počeo je da se izdvaja od matične srpske zemlje i naroda.Desilo se to u delu teritorije srpskog naroda koji je imao naziv Harvatci.

Лех не значи влах.

*Lęxъ > Лех
*Volxъ > Влах, влах
 
Poslednja izmena:
Лех не значи влах.

*Lęhъ > Лех
*Volhъ > Влах, влах

Hipotetički.

PS.

Other variations of Lech's name (pronounced [ˈlɛx]) include: Lechus,[SUP][1][/SUP] Lachus, Lestus, and Leszek.

A prominent Renaissance Polish man of letters, Jan Kochanowski, in his essay on the origin of the Slavs ... goes on to assume that "Czechy" and "Lachy" are quite probably the original names for the two nations (...)

http://en.wikipedia.org/wiki/Lech,_%C4%8Cech,_and_Rus
[url]http://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Ceh,_Leh_i_Meh

[/URL]
 
Poslednja izmena:
Hipotetički.

PS.

Other variations of Lech's name (pronounced [ˈlɛx]) include: Lechus,[SUP][1][/SUP] Lachus, Lestus, and Leszek.
Назално е није се истоветно одразило у словенским језицима.

Словѣне же ѡви пришєдшє и сѣдоша на Вислѣ и прозвашасѧ Лѧховѣ а ѿ тѣхъ Лѧховъ прозвашасѧ Полѧне Лѧховѣ друзии Лютицѣ инии Мазовшане а нии Поморѧне.

https://ru.wikipedia.org/wiki/Лях
https://ru.wikipedia.org/wiki/Ляхи_(значения)

Био сам заборавио да је Lęhъ тј. Лѧхъ посведочена реч.
 
Poslednja izmena:
Назално е није се истоветно одразило у словенским језицима.

Словѣне же ѡви пришєдшє и сѣдоша на Вислѣ и прозвашасѧ Лѧховѣ а ѿ тѣхъ Лѧховъ прозвашасѧ Полѧне Лѧховѣ друзии Лютицѣ инии Мазовшане а нии Поморѧне.

https://ru.wikipedia.org/wiki/Лях
https://ru.wikipedia.org/wiki/Ляхи_(значения)

Znaš šta, općeno - ja predlažem jednu hipotezu, a ti kažeš "nije tako nego ovako" i staviš drugu hipotezu. Vidiš da i renaseansni Poljak misli da je pravo ime bilo Lah (naknadno sam stavio taj deo u saopštenje).

Pošto prihvataš hipotezu da su Lehi od plemena Leđana, trebalo bi objasniti i glasovne promene kako od Lędzianie nastaje Lehi.
 
Poslednja izmena:
У суштини је небитно, облици Влах, Волох, Włoch јасно указују да су настали уклањањем затворенога слога, те да проистичу од облика *Volxъ који се не може повезати с Лехитима или обратно.
 
Poslednja izmena:
Назално е није се истоветно одразило у словенским језицима.

Словѣне же ѡви пришєдшє и сѣдоша на Вислѣ и прозвашасѧ Лѧховѣ а ѿ тѣхъ Лѧховъ прозвашасѧ Полѧне Лѧховѣ друзии Лютицѣ инии Мазовшане а нии Поморѧне.

https://ru.wikipedia.org/wiki/Лях
https://ru.wikipedia.org/wiki/Ляхи_(значения)

Био сам заборавио да је Lęhъ тј. Лѧхъ посведочена реч.

Ipatijevski letopis, odakle je gornji navod, u smislu autentičnosti mi deluje prilično sumnjivo za nešto što je napisano, navodno, početkom 10. veka.
Іпатиевская летопись
http://litopys.org.ua/ipatlet/ipat01.htm

https://ru.wikipedia.org/wiki/Ипатьевская_летопись

- - - - - - - - - -


У суштини је небитно, облици Влах, Волох, Włoch јасно указују да су настали уклањањем затворенога слога, те да проистичу од облика *Volxъ који се не може повезати с Лехитима нити је блискога значења изразу Лех.

1. Od hipotetskog oblika *Volxъ.

2. Kada nastaje termin Lehiti?
 
Poslednja izmena:
Што се питања о настанку облика Lęxъ тиче, овако напамет бих рекао да је настао деловањем закона отворенога слога. *Lędxъ > Lęxъ, упореди тонути < тонѫти < *topnǫti.

Да, облик *Volxъ је реконструсан и зато стављам звездицу; његова реконструкција, пак, очита је и није тешка када се упореде наследни облици (Влах, Włoch, Волох) који указују да су настали уклањањем затворенога слога и сасвим очекивано на југу налазимо облик настао метатезом с дужењем самогласника (*Volxъ > Влахъ > Влах) на западу метатезом без дужења (*Volxъ > *Vloxъ > пољ. Włoch) а на истоку такозваним пуногласјем (*Volxъ > Волохъ > Волох).

Можемо упоредити:

срп. власт, пољ. włość, рус. волость > псл. *volstь ; лет. valsts
срп. влас, пољ. włos, рус. волос > псл. *volsь ; санскр. válśa-
срп. влага, глсрп. włoha, рус. волога > псл. *volga ; лит. valga, лет. pavalga
 
Poslednja izmena:
Што се питања о настанку облика Lęxъ тиче, овако напамет бих рекао да је настала деловањем закона отворенога слога. *Lędxъ > Lęxъ, упореди тонути < тонѫти < *topnǫti.

Да, облик *Volxъ је реконструсан и зато стављам звездицу: Његова реконструкција, пак, очита је и није тешка када се упореде наследни облици (Влах, Włoch, Волох) који указују да су настали уклањањем затворенога слога и сасвим очекивано на југу налазимо облик настао метатезом с дужењем самогласника (*Volxъ > Влахъ > Влах) на западу метатезом без дужења (*Volxъ > *Vloxъ > пољ. Włoch) а на истоку такозваним пуногласјем (*Volxъ > Волохъ > Волох).

Koji samoglasnik je produžen kad je Vlah sa kratkim akcentom na slogu (kratkosilaznim na a)? :dontunderstand:
 
Koji samoglasnik je produžen kad je Vlah sa kratkim akcentom na slogu (kratkosilaznim na a)? :dontunderstand:
Такав акценат имају нпр. речи грах и длан па опет имамо срп. грах, длан, пољ. groch, dłoń, рус. горох, долонь < *gorxъ,*dolnь; упоредити ово с литванским garšas, delnas.

У реконструкцију акцената се не разумем, не знам која су правила новоштокавских акцентских иновација, говорио сам о прасловенском продуженом које је прелазило у а као што је нпр. продужено одражено као јат (*melko > млѣко).
 
Poslednja izmena:
За праслов. *volъ не постоји прихватљива етимологија, то је прасловенска иновација без когнатā у другим ие. језицима и претпоставља се да је означавала велику стоку.



Корен глагола вући је *volk-, *velk- тј. *h₂uolk-, *h₂uelk-; одатле не можемо извлачити реч за вука (< *vьlkъ < *wilkas < *uĺ̥kʷ-o-s)

Znači, od *volk- ne može se izvesti ni ruska reč za vola - volok? Gde se sad dede punoglasje (za koje su zaslužni kosooki poslovljenici)? Tako, pošto Kinez u Bloku 70 ne ume da izgovori sto, on kaže "sato" i ja treba da zaključim kako je reč sto nastala od reči *sat. :hahaha: Mislim, :kafa:
 
Znači, od *volk- ne može se izvesti ni ruska reč za vola - volok? Gde se sad dede punoglasje (za koje su zaslužni kosooki poslovljenici)? Tako, pošto Kinez u Bloku 70 ne ume da izgovori sto, on kaže "sato" i ja treba da zaključim kako je reč sto nastala od reči *sat. :hahaha: Mislim, :kafa:
Постоји правилност; тамо где у Јужних Словена, Чеха и Словака налазимо скупине TrěT, TrаT, у преосталих Западних Словена TreT, TroТ а у Источних TereТ, ToroТ индоевропски когнати указују на затворени слог тј. на самогласник праћен сугласником. Трагови стања пре метатезе и данас постоје у словенским језицима, упореди нпр. реч рало (< *radlo <*ordlo) и глагол орати, глагол клати (< *kolti) и презент кољем, глагол млети тј. мљети (< mlěti < *melti) и презет мељем.

Пуногласје је настало као последица закона отворенога слога и примењено је у средини речи тамо где су Западни Словени спровели метатезу без дужења самогласника а Јужни Словени са дужењем, ништа не указује на супстратне утицаје. На почетку речи Источни Словени такође су спровели метатезу како би уклонили затворене слогове.

Оно за *volk- не разумем.
 
Poslednja izmena:
Постоји правилност; тамо где у Јужних Словена налазимо скупине TreT, TrаT, у Западних TreT, TroТ а у Источних TereТ, ToroТ индоевропски когнати указују на затворени слог тј. на самогласник праћен сугласником. Трагови стања пре метатезе и данас постоје у словенским језицима, упореди нпр. реч рало (< *radlo <*ordlo) с глаголом орати, глагол клати (< *kolti) с презентом кољем, глагол млети тј. мљети (mleti) и презет мељем.

Оно за *volk- не разумем.

Kasno je. Vol je došao od glagola vući, dok je još taj glagol imao glas l u sebi.

Naravno da postoji pravilnost, ali smatram da pravilnost koju su uklavirili švapski slavisti i ruska sujeta nije realna. Od datih primera:

рало (< *radlo <*ordlo) с глаголом орати,
глагол клати (< *kolti) с презентом кољем,
глагол млети тј. мљети (mleti) и презет мељем.

срп. длан, пољ. dłoń, дијал. рус. долонь < *dolnь.
(*melko > млѣко).

срп. власт, пољ. włość, рус. волость > псл. *volstь ;
срп. влас, пољ. włos, рус. волос > псл. *volsь
срп. влага, глсрп. włoha, рус. волога > псл. *volga

Ni sa jednim ozvezdičenim pojmom se ne slažem. Smatram da je istočnoslovensko punoglasje razvijeno naknadno i da stvarni praslovenski oblik nije metateziran u odnosu na južno- i zapadnoslovenski. Metateza se desila u germanskim i drugim tzv. IE kognatima, a naštimano je da slovenski koren bude sekundaran, izveden iz njih dovijajući se istočnoslovenskim punoglasjem (koje nije ništa drugo do ozvučavanje poluglasom koji se prilagodi u pun vokal prema fonologiji same reči) a koje mi imamo u tvojim primerima - koljem i meljem. Drugim rečima, u tom segmentu grana o glasovnim promenama promašuje ceo fudbal. :)
 
Не постоји завера.

У историјским споменицима пре краја осмога века налазимо забележене неметатезиране словенске облике.

Након сеобе Словена сви затекнути и наслеђени топоними који су имали затворене слогове промењени су по правилима метатезе.

Све посуђенице старије од осмога века које су имале затворене слогове такође су промењене по правилима метатезе односно пуногласја.

У разним несловенским језицима можемо наћи прасловенске посуђенице у старијем неметатезираном односно "непунооглашеном" облику.

У старословенским написима забележени су неметатезирани облици из дијалеката који још нису били захваћени том гласовном променом.

Сви индоевропски језици, од првих писаних споменика до данашњега дана, показују старије неметатезирано стање, тако и балтијски језици који су најближи језички рођаци Словена.
 
Poslednja izmena:
Пуногласје је настало као последица закона отворенога слога и примењено је у средини речи тамо где су Западни Словени спровели метатезу без дужења самогласника а Јужни Словени са дужењем, ништа не указује на супстратне утицаје. На почетку речи Источни Словени такође су спровели метатезу како би уклонили затворене слогове.
Zakon otvorenog sloga je nastao da bi objasnio punoglasje. Zna se koji jezici imaju odnos samoglasnika i suglasnika po slogu gotovo 1:1 i koji ne izgovaraju određene konsonantske grupe (kao vl, st, ml i sl) i koji su takvi narodi učestvovali u istočnoslovenskim etnogenezama. Oni su u istočnoslovenskom poremetili praslovenski koren koji je imao početnu konsonantsku grupu, a ne završnu; završna je produkt pozajmljenja slovenske reče od Germana i njene metateze kod njih (poznato je da nemački korenovi završavaju na suglasničke grupe, a naši da počinju). Ali, mi još uvek živimo u germanocentričnom sistemu istoriografije i lingvistike.
 
Не постоји завера.

Сви индоевропски језици, од првих писаних споменика до данашњега дана, показују старије неметатезирано стање, тако и балтијски језици који су најближи језички рођаци Словена.

У историјским споменицима пре краја осмога века налазимо забележене неметатезиране словенске облике.

Сви затекнути и наслеђени топоними након сеобе који су имали затворене слогове промењени су по правилима метатезе.

Све посуђенице старије од осмога века које су имале затворене слоговор такође су промењене по правилима метатезе или пуногласја.

У старословенским написима постоје забележени неметатезирани облици из дијалеката који још нису били захваћени том гласовном променом.

Naravno da ne postoji zavera, jer nemački lingvisti, kada su počeli da proučavaju etimologiju počeli su od sebe, kao što su prvi astronomi videli da je zemlja u centru vasione. Ako misliš da optužujem nemačke slaviste za zaveru, onda optužujem za zaveru i pobornike geocentričnog sistema. Jasno je da se ne radi o zaveri u izgradnji takvog sistema, ali se u oba slučaja radi o težnji da se zadrži staro stanje radi nastavka tekućeg političkog profita.

Ti "nemetatezirani oblici iz dijalekata koji nisu bili zahvaćeni metatezom" su ustvari metatezirani oblici koji su zahvaćeni stranim uticajem; verovatno se radi o rubnim dijalektima.

Istorijski spomenici pre kraja osmog veka nisu slovenski i ne mogu biti objektivni za ovu svrhu.

Toponimi otpadaju ako nije bilo seobe.

Što se IE (baltijskih) jezika tiče, treba uočiti da su se svi oni zajedno rasprostirali na pet do šest puta manjem prostoru nego slovenski jezici, pa je po meni teže objasniti kako se uporedo kod Slovena - i to samo tako najednom, u osmom veku (a pre osmog nema izvorno slovenskih pisanih dokumenata) dešava metateza? :per:

Jedino za ove posuđenice moram da razmislim do sutra. ;)

Ajd laku noć.
 
Poslednja izmena:
Не постоји завера.

У историјским споменицима пре краја осмога века налазимо забележене неметатезиране словенске облике.

Након сеобе Словена сви затекнути и наслеђени топоними који су имали затворене слогове промењени су по правилима метатезе.

Све посуђенице старије од осмога века које су имале затворене слогове такође су промењене по правилима метатезе односно пуногласја.

У разним несловенским језицима можемо наћи прасловенске посуђенице у старијем неметатезираном односно "непунооглашеном" облику.

У старословенским написима забележени су неметатезирани облици из дијалеката који још нису били захваћени том гласовном променом.

Сви индоевропски језици, од првих писаних споменика до данашњега дана, показују старије неметатезирано стање, тако и балтијски језици који су најближи језички рођаци Словена.

Dixi. ;)
 
O počátcě jazyka českého
V srbskem jazyku jest zeme,
jiez Charvatci jest jme.
V tej zemi biese lech,
jemuz jme biese Cech.
(5) Ten muzobojstva se docini,
pro nez svu zemi provini.
Ten Cech jmiese bratruov sest,
pro nez jmiese moc i cest,
a ot nich mnoho celedi,
(10) jiz jedne noci Cech osledi.
I vybra se se vsim z zeme,
jiez biese Charvatici jme.

Pojedostavljeno : jednog dana stočar po imenu Čeh sa šestoricom braće, počeo je da se izdvaja od matične srpske zemlje i naroda.Desilo se to u delu teritorije srpskog naroda koji je imao naziv Harvatci.


Лех не значи влах.

*Lęxъ > Лех
*Volxъ > Влах, влах

Малим је словом исписано "лех" за разлику од "Чех", не би требало да се односи на име народа. У сваком случају односи се на појединца по имену Чех и његов сталеж (лех)
Да је "лех"= Пољак у цитат у из Далимилове хронике , исти цитат био би потпуно бесмислен:На територији српског народа, у области званој Харваци живи Пољак по имену Чех..који бежи због убиства (од некога)..Од Пољака Чеха (Србина) не могу да настану две нове нације- пољска и чешка.



Постоји трећа могућност...да "лех" првобитно није значило сталеж сточара (влах) али јесте значило сталеж племића, дакле "у области српског народа Харваци један племић по имену Чех, са шесторицом браће, починио је убиство...".Потврде има, "лехови "се помињу уз владике и кметове, у смислу начелника, старешине (племенског напр).

books
books


стр 73, Херменеглид:mrgreen: Јиречек
http://books.google.rs/books?id=OgY...d=0CE4Q6AEwBg#v=onepage&q=lech plemić&f=false

Помиње се и титула "леха", војводе, кога је 805. убио у борби син Карла Великог. (Annales regni Francorum, Annales Mettenses i Annales Fuldenses)
http://en.wikipedia.org/wiki/Lech_(Bohemian_prince)
У том смислу, било би логике да се састају војводе, владике и кметови; као и да се војвода Чех одвојио од српског народа (оптужен за убиство) у области Харваци.

Како се то одвојило, не знам. У 15.веку цртају их као два засебна народа:Лехе и Чехе
Chronica_Polonorum_Lech_%26_Czech.jpg


По пољским верзијама усменог предања ( http://en.wikipedia.org/wiki/Lech,_Čech,_and_Rus) три рођена брата- птомци Јафета- оснивачи су Леха, Руса и Чеха.
По чешкој верзији, Лех и Чех су два рођена брата, али Чех је оптужен за убиство и мора да се пресели , па одлази на Рипејску гору.

Још један извор- , тумачи да лех може бити јунак, властелин, онај који поседује макар мало земље- лехе ( не могу да се отмем идеји да је слично -као стреха/стреја,аждаха/аждаја- малено парче земље леха/леја, данашња цветна леја,повртарска леја, леја лука, топла леја, висока леја итд...)

lechiciwwietleh00magoog.jpg


а облик "лех" типичан је баш за српски језик

lechiciwwietleh00magoog_0036srpski.jpg

http://www.archive.org/stream/lechiciwwietleh00magoog#page/n64/mode/1up





срп. влас, пољ. włos, рус. волос > псл. *volsь ; санскр. válśa-
Вреди упамтити да је влас=валса, хвала у моје име ;)
Или грешим у читању, валша?
 
Poslednja izmena:
Vol je došao od glagola vući, dok je još taj glagol imao glas l u sebi.
To tvrdis ti i jos koja poznata licnost iz oblasti lingvistike?

Kako bi Englezii rekli, bull! Uzgred, da li te bull malo podseca na vola?

bull (n.1) "bovine male animal," from Old English bula "a bull, a steer," or Old Norse boli "bull," both from Proto-Germanic *bullon- (cognates: Middle Dutch bulle, Dutch bul, German Bulle), perhaps from a Germanic verbal stem meaning "to roar," which survives in some German dialects and perhaps in the first element of boulder (q.v.). The other possibility [Watkins] is that the Germanic root is from PIE *bhln-, from root *bhel- (2) "to blow, inflate, swell" (see bole).

http://www.etymonline.com/index.php?term=bull
 
Hipotetički.

PS.

Other variations of Lech's name (pronounced [ˈlɛx]) include: Lechus,[SUP][1][/SUP] Lachus, Lestus, and Leszek.

A prominent Renaissance Polish man of letters, Jan Kochanowski, in his essay on the origin of the Slavs ... goes on to assume that "Czechy" and "Lachy" are quite probably the original names for the two nations (...)

http://en.wikipedia.org/wiki/Lech,_%C4%8Cech,_and_Rus
http://hr.wikipedia.org/wiki/Čeh,_Leh_i_Meh

Možda ovo nekome pomogne...

léha -e ž (ẹ́) 1. nar. njiva, zlasti ožja: zorati lehe; velike lehe / lehe žita // del njive med dvema razoroma; ogon: šel je po njivi kar čez lehe in razore 2. star. oddeljena ploskev obdelane zemlje na vrtu; greda: opleti leho; leha tulipanov; pren. pesnik je povezal cvetje svoje lehe ♪ (verovatno od reči "lega")

lahón -a m (ọ̑) slabš. 1. pripadnik neitalijanskega naroda, zavzemajoč se za italianizacijo: lahoni in nemčurji 2. Italijan: upreti se lahonom ♪ (http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=lah&hs=26)

Ako se ne varam u slovenačkom jeziku reč VLEHA (verovatno od reči "vleka") znači, nešto kao trag od vučenja ili nešto slično tome.
 
Ako se ne varam u slovenačkom jeziku reč VLEHA (verovatno od reči "vleka") znači, nešto kao trag od vučenja ili nešto slično tome.

Vlaka. (Odatle i ulizica- uvlaka; a i crtica= povlaka..uvek je vrlo tanka linija odn. tanki trag))

da li te bull malo podseca na vola?

a više na Bivola?
http://books.google.rs/books?id=sf8...g&ved=0CGEQ6AEwCTgK#v=onepage&q=bivol&f=false
http://books.google.rs/books?id=4f1...g&ved=0CEUQ6AEwBTgK#v=onepage&q=bivol&f=false
http://books.google.rs/books?id=q4y...AAg&ved=0CEsQ6AEwBQ#v=onepage&q=bivol&f=false

Bivol=Vol
http://books.google.rs/books?id=4f1...ved=0CDQQ6AEwAQ#v=onepage&q=bivol vol&f=false
http://books.google.rs/books?id=kyO...ved=0CB4Q6AEwAA#v=onepage&q=бивол вол&f=false
http://books.google.rs/books?id=ONo...a=X&ei=KMNnVOiFK4qxygPAkoLwDg&ved=0CFsQ6AEwCQ

..Од товарних грла магарац, коњ и човек, а од запрежних волови и биволице; по вишим селима волови, а по нижим биволице.
https://www.google.rs/search?tbm=bks&hl=sr&q=биво+во&gws_rd=ssl#hl=sr&tbm=bks&q=волица+биволица
 
Poslednja izmena:
A bivol me podseca na buffala:
buffalo (n.) 1580s (earlier buffel, 1510s, from Middle French), from Portuguese bufalo "water buffalo," from Latin bufalus, variant of bubalus "wild ox," from Greek boubalos "buffalo," originally a kind of African antelope, later used of a type of domesticated ox in southern Asia and the Mediterranean lands, perhaps from bous "ox, cow" (see cow (n.)).

http://www.etymonline.com/index.php?term=buffalo

U svakom slucaju bez etimoloske veze s glagolom vuci.
 
, variant of bubalus "wild ox,"

To je najbliže značenju u slovenskim jezicima i rumunskom, s obzirom da je bivol pripitomljen.
U slovenskim jezicima vidi se bliskost bika i vola u toj starijoj reči bivol, s obzirom da je bik (bivol) ostao bez bitnih stvari (dva slova)) i tako postao vol.


Te jezičke veze nema u latinskom i drugim jezicima osvajača (upor.. taurus i ox) jer se nisu bavili domaćim životinjama, pa ni njihovim škopljenjem, a i u mlađim jezicima je smešno da je bufalo = divlji vo(l)..
 
Poslednja izmena:

Back
Top