Dalimilova Hronika

Poljaci imaju, ustvari, tri naziva - Leđani (po ledini), Poljaci (po polju) i Lesi (po vlasima tj. Slovenima iz Rimskog carstva).
Ljahi ili Leđani, Lenđani su bili slovensko pleme, koje je naseljavalo teritoriju čije granice nisu pouzdano utvrđene, ali na osnovu različitih izvora može se izvesti zaključak da je ona obuhvatala prostor koji uključuje Voliniju i obale reke Visle. Prema povesti minulih leta Ljahi su se naselili oko reke Visle, nakon napada „Vlaha” (stranaca) na Dunavske Slovene, koji su živeli oko reke Dunav.[1] Od njih su potekli: Poljaci, Mazovljani, Pomorjani, Ljutići, [2] kao i Radimiči i Vjatiči[3].

Dakle, ipak je Nestorova hronika najstariji izvor za ovo. Dowload, srpski jezik: https://hramsvgeorgija.rs/download/povijest-minulih-ljeta-ili-nestorov-ljetopis/#
 
Poslednja izmena:
To se tu po svemu sudeći ne odnosi još na Poljaks. Ta inovacija tek kasnije dolazi.
Према Великопољској хроници из 13. века, Словени су потомци Јавана, сина Јафета, сина Нојевог. Њихова домовина је Панонија, чије име потиче од њеног владара, Пана (Господ). Имао је три сина – најстаријег Леха, средњег Руса и најмлађег Чеха, који су одлучили да оду на север и основали три народа - Пољаке, Русе и Чехе.
 
Према Великопољској хроници из 13. века, Словени су потомци Јавана, сина Јафета, сина Нојевог. Њихова домовина је Панонија, чије име потиче од њеног владара, Пана (Господ). Имао је три сина – најстаријег Леха, средњег Руса и најмлађег Чеха, који су одлучили да оду на север и основали три народа - Пољаке, Русе и Чехе.
Која хроника је настала прва – Далимилова или Bеликопољска?

Ко је био аутор хронике још није коначно утврђено. Претходно се сматрало да је хроника састављена средином 14. века, неколико деценија после Далимилове хронике. Међутим, у последњих 50 година преовладало је опште мишљење да је историја Пољске писана у 13. веку. представник црквене средине повезане са Познањским каптолом. То доказују неке подударности између чланака каптолског хроничара и извештаја летописа. Написан je, највероватније, на прелазу из 14. века, о чему сведоче поједини детаљи. Поглавље 121 говори о кнезу Владиславу Локетки (Владислав I Кратки), који је касније постао пољски краљ (1320-1333). У хроници се помиње само као син Казимира Кујавског. Тешко је поверовати да аутор ове поруке, који је живео средином 14 века, не би издвојио будућег краља.
 
Poslednja izmena:
Где их мешам и када сам их мешао? ћирилица и етрурско писмо? - јеси ли нешто озбиљно збиунио?
Овде.
да ли је опстало неко винчанско писмо које суЋирило и Методије плагирали и прогласили за нови старословенски језик?
Биће ипак да си се ти збунио, етрурско писмо сам навео као старо, старије од латинског, могао сам
навести и ликијско, арамејско али ето етрурци ми пали на памет.
Одушевљава ме да су они писали као што говоре и обратно.
 
Лех значи Влах само у Мркаљевој глави. А Власи из Повести Минулих Лета значи странци само у Мркаљевој машти.
Oboje netačno ("opet pogrešno" ide i za korisnika Q koji je podržao tvoju poruku); prevod stihova gde je leh prevedeno sa vlah sam preuzeo i prihvatio s rezervom, a vlasi=stranci (sa čim se ne slažem) iskopirano je sa Wikipedije, pa im se obrati.
 
JDUQ6pM.png

lwfO1fw.png

JdbAX2i.png
 
Дакле, Гавриловић свој коментар делимично заснива на анализи Мари Блахове. Али овде изоставља једну важну ствар – Блахова у свом уводу довољно јасно ставља до знања да аутор погрешно назива Словене – Србима, а отаџбину смешта уз Средоземно море
Друга ствар која се истиче јесте да коментаре Блахове Гавриловић ставља тек 1995. године, док је у ствари прва анализа објављена још 1977. године.
И треће, Гавриловић дозвољава употребу анахронизама и неисториографског приступа, пошто 3 пута понавља како је Хрватска земља српског народа...нешто што се, ако неко прочита чешки коментар, не тумачи тако уопште.

1659645895902.png


1659646114729.png
 
Poslednja izmena:
Дакле, Гавриловић свој коментар делимично заснива на анализи Мари Блахове. Али овде изоставља једну важну ствар – Блахова у свом уводу довољно јасно ставља до знања да аутор погрешно назива Словене – Србима, а отаџбину смешта уз Средоземно море
Друга ствар која се истиче јесте да коментаре Блахове Гавриловић ставља тек 1995. године, док је у ствари прва анализа објављена још 1977. године.
И треће, Гавриловић дозвољава употребу анахронизама и неисториографског приступа, пошто 3 пута понавља како је Хрватска земља српског народа...нешто што се, ако неко прочита чешки коментар, не тумачи тако уопште.

Pogledajte prilog 1200039

Pogledajte prilog 1200043
1. Ako Gavrilović koristi analizu Blahove iz 1995, onda tvoje kritike koje upućuješ Gavriloviću na osnovu rada iz 1977. nisu utemeljene.

2. Rad iz 1995. nije rad "tek iz 1995." već je logično očekivati njegovu superiornost u odnosu na rad iste autorke iz 1977. u svakom smislu.

Srpski ti je bolji nego korisniku Q - lepo se izražavaš, ali tendenciozan si i pritom brljiv.
 
1. Ako Gavrilović koristi analizu Blahove iz 1995, onda tvoje kritike koje upućuješ Gavriloviću na osnovu rada iz 1977. nisu utemeljene.

2. Rad iz 1995. nije rad "tek iz 1995." već je logično očekivati njegovu superiornost u odnosu na rad iste autorke iz 1977. u svakom smislu.

Srpski ti je bolji nego korisniku Q - lepo se izražavaš, ali tendenciozan si i pritom brljiv.
Блахова није променила свој став од 1977. године – оно што је писала за Србе 1977. је написала и 1995. Српско-хрватски заплет није лајтмотив хронике, већ је само мали украс и анализиран је не само Блахове али и других чешких историчара, Нема ниједног чешког историчара који потврђује да је Далимил заправо мислио на српски народ, тим више на неку хрватску земљу која се налазила око Егејског мора. То је само твоја машта.
 
Šta je, tačno,"moja mašta"?
Па сама чињеница да стално тражиш неке чисто историјске паралеле са причом о митском пореклу – која је написана у 14. веку и у којој се у чешкој верзији помињу Срби, у немачкој верзији помињу се Венди, а у латинској Склави... .
 
Па сама чињеница да стално тражиш неке чисто историјске паралеле са причом о митском пореклу – која је написана у 14. веку и у којој се у чешкој верзији помињу Срби, у немачкој верзији помињу се Венди, а у латинској Склави... .

Treba li opet da pričamo ko su Vendi?
 
Па, ако морамo, причаћемо опет – али мислим да смо довољно причали о томе и требало је да научиш домаћи задатак да ти не напишем ниску оцену....

Ja sam već naučio ono što treba. Dakle, Vendi su imenom i prezimenom Lužički Srbi. Imaš možda neku drugu teoriju?
 
Ja sam već naučio ono što treba. Dakle, Vendi su imenom i prezimenom Lužički Srbi. Imaš možda neku drugu teoriju?
Па, у веома ужем смислу – да – али у ширем смислу, како су га Немци користили, то значи словенска племена на североисточним немачким границама.
 
Па, у веома ужем смислу – да – али у ширем смислу, како су га Немци користили, то значи словенска племена на североисточним немачким границама.

Pretpostavljam da je slična percepcija bila i sa druge strane, to jest da sami Vendi pod Germanima (ovo je provizorno, jer mi ne znamo kako su oni zvali germanske narode) nisu podrazumevali jedino današnje Nemce (Saksonce), već i Angle, Jute/Dance, veoma moguće i Gote i ostatak germanske populacije u Skandinaviji.
 
Па сама чињеница да стално тражиш неке чисто историјске паралеле са причом о митском пореклу – која је написана у 14. веку и у којој се у чешкој верзији помињу Срби, у немачкој верзији помињу се Венди, а у латинској Склави... .
Prvo pominješ maštu, a sada činjenice. Pogubljen si i dosadan.
 
Pretpostavljam da je slična percepcija bila i sa druge strane, to jest da sami Vendi pod Germanima (ovo je provizorno, jer mi ne znamo kako su oni zvali germanske narode) nisu podrazumevali jedino današnje Nemce (Saksonce), već i Angle, Jute/Dance, veoma moguće i Gote i ostatak germanske populacije u Skandinaviji.

Наравно, знамо како други зову Немце:
Поpфирогенит помиње име "Nemitzoi" у Dе Cermoniis.
Bероватно се мисли на на Швабе, Баварце и Сасе који су били у сталном контакту са словенским племенима.
 
Poslednja izmena:

Back
Top