Dajte čoveku cigaru!

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
G

gost 88651

Iskusan
Banovan
Poruka
6.081
Istorija čovečanstva manična depresija... da procvetam pa da gajim cveće ko Lars Fon Trir…mnogo znati je prokletstvo... čuo sam da su i neki književnici to mislili za sebe... ne dar, nego prokletsvo... čaj od matičnjaka kažu dobar za stress…vreme neumitno veze... snosi svoju sudbinu kao čovek... kao, valjda, i sve u svemiru, hranim se pažnjom... postao i ostao lep…moguće je da jednom egzistencijalno nayebem... Dakle, situacija je ovakva... bio si tamo, pokušao si da se mešaš sa „normalnima“...otkrio si da su brži, jači, prodorniji...jednom rečju savitljivi... nisi uspeo, ti, nisi uspeo, među njima...tvoji džepovi su, uglavnom, prazni...tvoja popularnost na badoo je niska..."najgori si u onom što najbolje činiš"...ali zapitaj se...da li si uopšte želeo da uspeš u tom „normalnom“ svetu...ako je odgovor NE, onda se zapitaj još nešto....ima li nešto u čemu bi želeo da uspeš....ima li nešto u čemu bi želeo da budeš dobar....ako je odgovor DA, opet se zapitaj....u čemu bi to mogao da budeš dobar....ne znaš? Pa budi dobar u sreći…kažu da je Frojd imao teoriju da pisci kroz stvaranje leče neke svoje fizičke ili psihičke hendikepe….Život je svinjac, ako ne znaš to, šta onda znaš.... reče pesnik........ život nije lud, na papiru... Moguće da sam slušao tv, političari su izgleda svi ok…. Sve će biti okej i onda će to biti zvanično….Jeste li zabrinuti? Zato što ja nisam. Valjda….blago onom kome je svejedno dal je u društvu ili je sam... taj se verovatno dobro zabavlja u svojoj glavi... to su vrv vrlo kvalitetni ljudi, od kojih može puno toga pametnog da se čuje.... samo, ja mislim da ne poznajem nikog takvog... možda još nisam dovoljno zreo da bi se moja senka odlepila od mene heehhee.... a Petar Pan… kako je on uspeo… ima neke simbolike u tome…yo Frojd, izgleda da si bio u pravu.... svako piskaralo, izgleda, ima neku falinku.... Gledam ovu seriju brejking bed....profesor hemije, ceo život potcenjen, radi za malu platu... onda saznaje da ima rak i shvata da bi trebalo da nekako obezbedi svoju porodicu.... tako počinje da proizvodi metamfetamin... postaje težak kriminalac, menja se, uživa u tome.... mislim da je to klasičan primer osvešćenja „senke“, by Jung.... ne volim "veze"... previše je tu ulaganja, za malo đinđi rinđija... energetski neisplativo... jedan afekt zamenjuje drugi, i tako se to vrti u krug... serotonin me danas dobro radi.... sanjao sam da sam u nekom društvu, neke devojke me gledaju, onda pogledaju moje patike, i shvate, u ovaj je neka beda... onda se okrenu i odu... to je taj san... neki se čude kako sam nezainteresovan za sve, kako to može biti... pa tako je... za šta da budem zainteresovan?... ništa mi nije izazovno, jedino što mi je zanimljivo su neki poremećeni likovi i ludaci... ludilo mi je zanimljivo, ali ne odvratno ludilo nego zanimljivo ludilo... nema šta da se otkrije, nema ništa novo, sve kopije i kopije i kopije... reprodukcija u beskonačno... da se pojavi neka nova, neka sveža ideja, ali sve je već otkriveno, mudraci su ispričali kako i šta... negde sam pročitao da je sinonim za mudrac – odvojen... znači, neko ko je odyebao svet... dobro ga proučio, skužio i odyebao... samo ovako šiljim malo zakržljale vijuge kroz pisanje i volim kad dobijem odgovor, pogotovo neke opičene osobe koja izostavi pola slova u rečenici, to je totalno freš hehe... ima ona fora na vukajliji, vuk karadžić i ispod piše: piši kako hoćeš, boli me više rac... Srećan je ko ume da voli, znam. A nesrećan je ko nume da voli….Razmišljam o nečem što sam pročitao, da je čovek bez 3 funkcije svesti – misao, emocija, delo – mrtav čovek….Čitao sam onu knjigu mučnina, ima baš nekih upečatljivih reči – podmukla moć, neiskorišćeno nebo i sl….Odlučio sam da posmatram svoja osećanja, da se ne vezujem za njih. I ovo dobro raspoloženje, i to će proći. Ali doći će opet, tako to biva. Samo posmatram….Postojanje, svuda oko mene. Stolica, sto, tastatura, kompjuter. Sve postoji. Prekrštam ruke, šaka u šaku, dva debela crva, prekrštena. Postoje. Kako ovo davi. Stavim ruku u džep, opet osećam. Postojanje u džepovima, izlazi iz džepova, preliva se, curi. Kapljice masnog postojanja, salo, testo postojanja….Hronična vertikalizacija. Za srce, za živce, za sve... Topli komunizam bote jes bilo dobro. A ni ovo nije loše, ako si izdržavani hipster. Kako se osećate danas? Koju muziku slušate? Šta mislite o sebi? Deep down I am superficial... Pre neku noć sam video sopstvenog demona, 100 kila crvenog besa. Koliko još pre nego se pretvorim u – to? Kako da ga uništim? Ima li još snage beli vuk? Da li je beli vuk ikad i postojao? Jer, kao što reče Dželaludin, tihost je najsigurniji znak da si umro.

Imate li vi džibriš momente? :bye:
 
Hmh, dje lubenica, dje lubenica, molim, kaze, dje lubenica, dje lubenica, jesi to kaze meni reko dje lubenica? Eno ti je iza ormara gdje si je i ostavio. Haj' sad, vadi kospe, vadi kospe, IZVADIO KOSPE, IZVADIO KOSPE!!! A jel, a sto nisi i mene cek'o da zajedno vadimo kospe?
 
alles_gut:
da, ali na ovoj temi izlupetajte bar 10 redova... nečega...
Kliknite za proširenje...

Tog jutra približio mi se nekakav oblik i rekao: bla, bla, bla. Bio sam sanjiv od spavanja, mamuran od vina i nadrkan od svakidašnjice. Bilo je rano jutro, leta gospodnjeg, 13. februara, na Gospu snežnu, baš je zavijalo, nije li moj red za čišćenje snega, o ne!
Bla, bla, bla, nastavio je oblik. Da je barem bezobličan, mislio sam, ne bih morao obraćati pažnju na njega, a ovako... ispao bih asocijalan, zar ne? A socijalan se u ovom današnjem svetu mora biti. Moja tetka Desa prestala je pred smrt pričati s ljudima, i kad je umrla, ne da je niko nije došao ispratiti, nego je na vlastiti sprovod zakasnila! Ili klošar Oleg iz Batajnice: tako se stidljivo grebao za novac, da je na kraju završio na gradskom proračunu, a svi znamo o kako tegobnoj situaciji je reč! Ili, recimo...
Bla, bla, bla. Oblik je još uvek bio prilično bezobličan. Možda je ljudski, možda nije. Slabo se razaznavao kroz vetar koji je nanosio sneg, smog, maglu, dim te aerosolčine obima pivopijinog mehura.
Ajde više: oblikuj se il' se bezobliči. Ne seri više...
 
o svim glupostima, o lažima, prestava radi ubijanja dosade, za klince i svirače gitare.... dokle ide nebulozna žvaka, kad počinje da izranja realnost, nedostaci.... uvek prvo reći loše stvari, pripremiti tlo za raspadljivost…. grande dosada, kosmička…. veliki umovi, mali umovi, bolesni umovi….. lucidnost, cenim lucidnost, nema lek protiv dosade ali ima lucidnost…. osećati se uvređen je možda isto kao i vređati, jednaka količina patnje - u opticaju?…. patnja je (srećom?) kružna, da je kumulativna sve bi se urušilo?…. samo “ja jesam” je iz prve ruke, sve ostalo je iz druge…. znči druga ruka brte…. i šta sad, da se držim samo toga, da buljim u zid i da to ponavljam?.... svejedno?….. nije mi to baš zanimljivo, radije pišem….
 
Istorija čovečanstva manična depresija...
može se tako tumačiti

da procvetam pa da gajim cveće ko Lars Fon Trir
gaji cveće? a koje? čuo sam da je mračnjak da se plaši aviona i svega nečeg osim pravljenje filmova? Možda se plaši lala a voli orhideje?

…mnogo znati je prokletstvo...
razume se, neznanje je moć, slava orvelu

čuo sam da su i neki književnici to mislili za sebe... ne dar, nego prokletsvo...
nisam čuo, ali im verujem na reč

čaj od matičnjaka kažu dobar za stress…
za mene je slabo sve ispod 40% alc v/v, za stres

vreme neumitno veze...
veze vreme, al vezem i ja, pa šta

snosi svoju sudbinu kao čovek... kao, valjda, i sve u svemiru, hranim se pažnjom... postao i ostao lep…moguće je da jednom egzistencijalno nayebem...
slaglasan. pažnja ubija, ne hrani. lepota se postiže, jasno. egzistencionalno nayebavanje je otprilike deegzistiranje, zar ne?

Dakle, situacija je ovakva...
to čekam

bio si tamo, pokušao si da se mešaš sa „normalnima“...otkrio si da su brži, jači, prodorniji...jednom rečju savitljivi... nisi uspeo, ti, nisi uspeo, među njima...tvoji džepovi su, uglavnom, prazni...tvoja popularnost na badoo je niska..."najgori si u onom što najbolje činiš"
jesam. ne, sve suprotno sam otkrio. pa savitljivost i nije enka osobina. živi i savitljiva vrba i prav hrast. pa šta? ako ne uspeš menji njima uspećeš među onima. ili među svojima bar. popularnost ubija, rekoh li ti?

...ali zapitaj se...da li si uopšte želeo da uspeš u tom „normalnom“ svetu...ako je odgovor NE, onda se zapitaj još nešto....ima li nešto u čemu bi želeo da uspeš....ima li nešto u čemu bi želeo da budeš dobar....ako je odgovor DA, opet se zapitaj....u čemu bi to mogao da budeš dobar....ne znaš? Pa budi dobar u sreći…
ne, ni slučajno nisam. nema tu uspeo ovde onda ili si uspeo ili si pao. nema to veze sa svetovima. uostalom svet je ionako jedan jedini. možda je praktičnije biti dobar sebi?

kažu da je Frojd imao teoriju da pisci kroz stvaranje leče neke svoje fizičke ili psihičke hendikepe
razume se. zašto bi pisao onaj ko inače mnogo govori, hoda, yebe? ne može se sve postići.

….Život je svinjac, ako ne znaš to, šta onda znaš.... reče pesnik........ život nije lud, na papiru... Moguće da sam slušao tv, političari su izgleda svi ok…. Sve će biti okej i onda će to biti zvanično….
pa dobro svinjac ili šenbrun kakve veze ima? jesu, zaista, dobro odelo i lični vozač od svakog čoveka čine okej osobu.

Jeste li zabrinuti? Zato što ja nisam. Valjda….blago onom kome je svejedno dal je u društvu ili je sam... taj se verovatno dobro zabavlja u svojoj glavi... to su vrv vrlo kvalitetni ljudi, od kojih može puno toga pametnog da se čuje.... samo, ja mislim da ne poznajem nikog takvog... možda još nisam dovoljno zreo da bi se moja senka odlepila od mene heehhee....
pa što je teže biti u svojoj glavi nego biti u 100 glava? valjda je lakše.

a Petar Pan… kako je on uspeo… ima neke simbolike u tome…yo Frojd, izgleda da si bio u pravu.... svako piskaralo, izgleda, ima neku falinku....
moguće? zapravo ne moguće nego tačno. kako objasniti patološku potrebu za piskaranjem?

Gledam ovu seriju brejking bed....profesor hemije, ceo život potcenjen, radi za malu platu... onda saznaje da ima rak i shvata da bi trebalo da nekako obezbedi svoju porodicu.... tako počinje da proizvodi metamfetamin... postaje težak kriminalac, menja se, uživa u tome.... mislim da je to klasičan primer osvešćenja „senke“, by Jung....
ma jok. to je otelotvorenje teorije da ne yebbe penis već situacija. i tako je. da nije bilo raka ne bi bilo ni akcije, da nije bilo džesija ne bi bilo ni kuvanja. jedna stavr vodi drugoj.

ne volim "veze"... previše je tu ulaganja, za malo đinđi rinđija... energetski neisplativo... jedan afekt zamenjuje drugi, i tako se to vrti u krug...
saglasan 100 posto. i ja tako pravim studije o energetskoj isplativosti. previše truda za mizeran dobitak? zayebi!

serotonin me danas dobro radi....
i moj je baš ok.

sanjao sam da sam u nekom društvu, neke devojke me gledaju, onda pogledaju moje patike, i shvate, u ovaj je neka beda... onda se okrenu i odu... to je taj san...
ja bih iz tog sna zaključio da kupim bolje patike. ma ne bih, da je tako svašta bih naučio iz snova.

neki se čude kako sam nezainteresovan za sve, kako to može biti... pa tako je... za šta da budem zainteresovan?... ništa mi nije izazovno, jedino što mi je zanimljivo su neki poremećeni likovi i ludaci... ludilo mi je zanimljivo, ali ne odvratno ludilo nego zanimljivo ludilo... nema šta da se otkrije, nema ništa novo, sve kopije i kopije i kopije... reprodukcija u beskonačno... da se pojavi neka nova, neka sveža ideja, ali sve je već otkriveno, mudraci su ispričali kako i šta...
voistinu. zašto arčiti kognitivne i perceptivne sposobnosti kad je život jedno beskrajno ponavljanje već viđenih stvari. sve jedan deža vu do drugog.

negde sam pročitao da je sinonim za mudrac – odvojen... znači, neko ko je odyebao svet... dobro ga proučio, skužio i odyebao...
nisam to čuo, al zvuči zabavno i istinski.

samo ovako šiljim malo zakržljale vijuge kroz pisanje i volim kad dobijem odgovor, pogotovo neke opičene osobe koja izostavi pola slova u rečenici, to je totalno freš hehe... ima ona fora na vukajliji, vuk karadžić i ispod piše: piši kako hoćeš, boli me više rac...
ako si srećan kad dobiješ RSVP onda si sadsrećan. kul, jelda? a i vuk se smorio, šta će.

Srećan je ko ume da voli, znam. A nesrećan je ko nume da voli….
pa ja. srećan je ko ima za leba i nesrećan ko nema. sve analogija do analogije.

Razmišljam o nečem što sam pročitao, da je čovek bez 3 funkcije svesti – misao, emocija, delo – mrtav čovek….
isto ima logike. vrlo si logičan tip, bro. zaista. mada uglavnom citiraš druge šta si pročitao. hm?

Čitao sam onu knjigu mučnina, ima baš nekih upečatljivih reči – podmukla moć, neiskorišćeno nebo i sl….
ja nisam. yebiga. al stranac i proces su isto do jaja.

Odlučio sam da posmatram svoja osećanja, da se ne vezujem za njih. I ovo dobro raspoloženje, i to će proći. Ali doći će opet, tako to biva. Samo posmatram….Postojanje, svuda oko mene. Stolica, sto, tastatura, kompjuter. Sve postoji. Prekrštam ruke, šaka u šaku, dva debela crva, prekrštena. Postoje. Kako ovo davi. Stavim ruku u džep, opet osećam. Postojanje u džepovima, izlazi iz džepova, preliva se, curi. Kapljice masnog postojanja, salo, testo postojanja….Hronična vertikalizacija. Za srce, za živce, za sve...
il postoji il se množi, nema nam druge. to je ta ćelijska funkcija. a nismo napravljeni od marcipana, jel?

Topli komunizam bote jes bilo dobro. A ni ovo nije loše, ako si izdržavani hipster.
ja dok sam stigao došla i demokratija, ne vredi. svakako je dobro kad si izdraćan štagod.

Kako se osećate danas?
vrlo dobro. ne kurtoazno, nego suštinski na skali od nedovoljno do odlično, vrlo dobro.

Koju muziku slušate?
najviše bugarski pop folk, mada i razne druge podžanrove.

Šta mislite o sebi?
sve najlepše, hvala.

Deep down I am superficial... Pre neku noć sam video sopstvenog demona, 100 kila crvenog besa. Koliko još pre nego se pretvorim u – to? Kako da ga uništim? Ima li još snage beli vuk? Da li je beli vuk ikad i postojao? Jer, kao što reče Dželaludin, tihost je najsigurniji znak da si umro.
ne mogu da se setim za taj superf... šta je a ne mogu i da pišem i guglam. tihost je bezveze. 100 kila je minimalna mera.

Imate li vi džibriš momente?
džibris to sam ja, džibris mi je život. baj i tebi.
 
Izađoh juče u kraću šetnju.... pritisnut neizdrživom prazninom i dosadom....u glavi sam ponavljao refren neke pesme smf.... „neću da živim taj način života“.... prošao sam pored kuće jedne poznanice, pogledao unutra u dvorište... nikog.... voleli smo green day kao tinejdžeri.... mogli smo se i smuvati.... al ja sam bio nezainteresovan.... onda pored kasapnice.... pa duž ulice.... neka klinka, naslonjena na zid, bezbrižno delovaše.... onda neki kafić, fensi..... setih se neke školske drugarice, ne znam tačno što..... onda krenuh nazad.... ništa spec. zanimljivo u povratku.... kad sam prišao zgradama, pomislih.... evo ih zgrade.... gusto pakovane, staniše sirotinje raje.... nešto u tom smislu.... tad, neki žuti list pade sa drveta.... prođoh.... ali nešto u meni je vikalo vrati se uzmi ga, ovo je neki znak.... i tako se vratih..... uzeh list..... držao sam ga u rukama misleći evo lepe uspomene na ovo današnje putovanjce.... kad ono, na svetlu.... videh da je list usran i prašnjav...... bacih ga
…

Pre neku noć sanjam neku veliku zmiju, baš ono veliku na ulici i dugačku, mnogo dugačku.... onda naiđe auto i spršti joj glavu.... a mene to ništa ne potresa, nastavljam dalje.... samo pitam neke likove.... e jeste videli kako je auto zmiji zgazio glavu.... aj vidimo se.... i kako sam glavonju isterao sa proslave.... a on i žena mu, valjda, kažu, e pa doneli smo ti tortu.... a ja u jbt izvinite.... šta je značenje ovog remek dela koje sam sad napisao.... valjda da ponekad pravim na dr kane odluke.... i da me uglavnom zabole za sve.... kakav sam to čovek bio poslednjih godina.... pa nikakav, nisam se baš kvalitetno formirao u prvih 5, i guess... anksioza prsotina.... i drhte mi ruke kad sipam nekom vino i rakiju.... gluvario sam dosta, šetao sam, od osnovne škole cunjam nekud sam, po gradu.... čisto da izađem nekud van 4 zida... dal su me podzemne vode sje bale ili karma ili genetika ili.... možda sve pomalo.... generalno nisam cry baby al nešto me stislo, neko nezadovoljstvo.... nolajferski down.... što li ovo pišem.... zbog samog pisanja valjda.... imam osećaj kao da nešto radim, da doprinosim nečemu.... ne nije ni to.... ubijam vreme.... a ono ubija mene, o ironije.... but too slow maybe.... ne pišem za ljude, pišem za sebe.... mada svako pokušava da ostavi neki trag na ovom svetu, makar nešto.... makar da ureže inicijale u koru drveta... ili sprejom da napiše svoje ime na zidu.... kakav je to poriv nzm.... vratiću se možda nekad ovim pisanjima, da vidim šta sam sve baljezgao.... ako mi bude baš dosadno.... ili da pratim svoja stanja iz prošlosti.... a pišem malo i za čitaoce, ako neko ovo čita uopšte..... tako reče i sartr u mučnini kolko se sećam, da ne piše za ljude.... pa ipak se njegove knjige pojaviše u štampi.... kao nit ih voli nit ih mrzi.... jao opet opet pričam o drugima..... fokusiraj se, be yourself.... eto, jedna reč mi se vrzma.... nolajfer..... no life er.... umesto da bude naulajfer.... now lifer....
…

sve u svemu, bilo je nekoliko ne tako loših godina.... život, varnica između 2 ništavila.... to sam negde pročitao.... uglavnom sam sve negde pročitao..... sve iz druge ruke.... ali ova mučnina koju trenutno osećam seems so real.... mada je i to iluzija.... mučnina, teskoba..... vrzino kolo misli i osećanja.... gomila negativnog iskustva.... rejection.... „moje vreme prolazi, aništa nisam stigao da naplatim....“.... nekako me sad odmara blok aut.... mada mračni su.... da li su realni.... možda jesu, ali za sebe.... kao što je neki optimista realan za sebe i one koji slično misle i osećaju..... subjektivni doživljaji, gomila različitih.... oni koji nisu dobili štihove u podeli životnih karata uglavnom su nezadovoljni, pesimisti.... pa šta hoćeš, kažu oni drugi.... idi miriši travu.... ne žalim što sam se rodio.... ne mogu da žalim za to.... ipak dajem pozitivnu ocenu, životu kao pojavi... „tvoj poraz nije ogroman, a povratak je realan....“ gde si bio, šta si radio.... pa eto , živeo sam, voleo nisam.... možda malo.... „sekund sreće, minut bola....“ nabacujem stihove blok auta, slušam ih dok ovo pišem.... pisanje mi je terapija.... „borim se i ne ide mi, probao sam razne stvari.....“....sisao sam malo sokove života.... možda sam hteo još, možda i dalje hoću još.... moguće.... raspaljujem dan.... nećeš ti poroditi genijalne misli, ništa life changing.... danas mnogo ljudi piše ali ja to nmg da čitam.... jao sad nailazi baš je bena pesma od blok auta.... „težak slučaj pakla“.... „grob podriguje, proždraće mi kosti ako stanem.... istetovirani strah na tvojim obrazima jeca, ti si samo njegov podstanar....“ talentovan je.... talenat pogađa metu drugima nedostižnu, genije pogađa metu drugima nevidljivu.... reče Šopi.... zanimljiv je to čovek bio, mada nije voleo da se druži sa „dvonošcima“, kako je zvao ljude....

„Ti si revidirao stav sto pedeset puta
čas si rođen kao muško, čas ko žensko,
koga je to briga.
Sam znaš,
rođen si ko pi čka.”

Sasvim interesantan pesnik, da li je sasvim ne znam, moguće da je interesantan…. Nemam stav baš neki naročit….. slab sam za stavove, čemu taj tip borbe…. “ljudi gutaju suze, žvaću sopstvene zube….”… ovde mi progovara dr. Protić…. “I zato: neću da neću, neću da hoću. Neću da odlučujem. Hoću da sve dođe i ode i da onda odem. Neka tako govori onaj koji bi da govori.”…. ohoj šta ovo sad počinje, pa čarobni akord…. “ mi mirišemo na smrt, ti i ja i ovaj treći….” Nisam danas baš neka pozitiva….. zato pumpam ove horror rialiti stihove…. Evo sad puštam pesmu sudopera…

”Život je izlečiva bolest.
Treba samo malo napora.
Iznad neba plače zvezda.
Uzalud je sijala.”

Ovo je baš je benica…. Teške reči…. Život kao bolest…. On je izgleda baš u depri…. Vadi se valjda kroz umetnost….. ne gledam na život kao na bolest…. Ali mi prija taj patos ponekad, ne mogu da lažem….. Pišem stokilometarske tekstove…. Ako, meni pomaže….. nekad sam jako voleo filozofiju…. Ali čitav taj svet koji sam bio izgradio bio je na labavom, krhkom temelju….. I onda se sve srušilo…. Nisam tad znao za ovo:

„Ako najsnažnije žudiš za filozofijom, od samog početka se pripremi na stalno ismevanje i podrugivanje. No imaj na umu, budeš li uporan, te iste osobe će ti se kasnije diviti... Zapamti, desi li ti se da pažnju usmeriš ka spoljnim stvarima kako bi zadovoljio druge, budi siguran da si upropastio svoj obrazac života.“ Epiktet

Grlom u jagode….. hteo sam da podelim sreću sa drugima…. Ali da je to bilo nešto snažno, možda se ne bi ni srušilo, nzm…. Moguće da je I to bio privid sreće, iluzija….. da li je sreća uopšte važnija od nesrećnosti…. I to ne znam….. možda ništa nije važnije od bilo čega drugog…. “Experience anything you need….” reče Kurt Kobejn…. Jao pomaže mi ovo pisanje…. Malo se bolje osećam….. I tako, izgleda da sam…. Ma fu ck ne mogu više da pišem sad, idem da oblajvim pljugu…. Nema zaključka, za sad….. to be continued…. Or not.
 
Rumors of summer

Opet leto! Pa ovo je neizdrživo i totalno dosadno. Smara! Dobro, kako ste vi danas, kakvo je raspoloženje? landara pišore, svaki čas ponavljaše tu konstrukciju na farmi…. Kad idem kod psihijatra uvek kažem da sam dobro. Oprem dobro. Pa nije mi dobro, dosadno mi je, uvek i svuda. Samo mi ludaci nisu dosadni. Otkačeni. Neumni ljudi. Dobro ne neumni, volim inteligentne a prsle. Ma dobro... možda ne ni samo takve... ne znam... moje omiljene reči: možda, valjda, nzm... Ludnice su najlepše u jesen, po mom šatro skromnom mišljenju...Uh... znojim se i gojim se. Nastaviće se... very soon. Stay tuned. Evo, već se nastavlja. Ima tako mnogo ljudi koji su nalik jedni drugima…… nađu ženu, skrase se, vode neki krasan, normalan život….. posećuju se, pričaju o vremenu…… ma nije ni čudo što je onaj iz brejkin beda podivljao…. Gde je tu život jbote…. Nešto nedostaje, neki element…. Ne znam tačno šta, al nešto fali, svima… pa si ti misli… neko uzbuđenje, radost otkrivanja, začuđenost pred nepoznatim…. Nepredvidivost…. Neki opičeni dadaizam, šta god to bilo…. Ali sam sam izabrao onu pilulu predvidivog života, određenog sudbinom…. Nisam mogao više da izdržim divlju stranu koja se sastojala od šašavluka i čitanja forbidden booksa… Možda je tako ipak bolje… Moguće je zapravo da je onakav gore navedeni život ispravan… Normalan… Miran… and now… Zakucavam se u jastuk. Okrenem dupe i zakucavam se u jastuk. Sve u svemu, ok je, ne tražim puno. Da jedem, spavam, malo da čitam. I, tako, neke knjige, čitam. Sve u svemu, dobra je to zabava. I pišuckam pomalo... Zapravo i nije toliko loše. Skidanje sa rivotrila u kariranoj košulji…
 
Poslednja izmena:
wirdz:
Istorija čovečanstva manična depresija... da procvetam pa da gajim cveće ko Lars Fon Trir…mnogo znati je prokletstvo... čuo sam da su i neki književnici to mislili za sebe... ne dar, nego prokletsvo... čaj od matičnjaka kažu dobar za stress…vreme neumitno veze... snosi svoju sudbinu kao čovek... kao, valjda, i sve u svemiru, hranim se pažnjom... postao i ostao lep…moguće je da jednom egzistencijalno nayebem... Dakle, situacija je ovakva... bio si tamo, pokušao si da se mešaš sa „normalnima“...otkrio si da su brži, jači, prodorniji...jednom rečju savitljivi... nisi uspeo, ti, nisi uspeo, među njima...tvoji džepovi su, uglavnom, prazni...tvoja popularnost na badoo je niska..."najgori si u onom što najbolje činiš"...ali zapitaj se...da li si uopšte želeo da uspeš u tom „normalnom“ svetu...ako je odgovor NE, onda se zapitaj još nešto....ima li nešto u čemu bi želeo da uspeš....ima li nešto u čemu bi želeo da budeš dobar....ako je odgovor DA, opet se zapitaj....u čemu bi to mogao da budeš dobar....ne znaš? Pa budi dobar u sreći…kažu da je Frojd imao teoriju da pisci kroz stvaranje leče neke svoje fizičke ili psihičke hendikepe….Život je svinjac, ako ne znaš to, šta onda znaš.... reče pesnik........ život nije lud, na papiru... Moguće da sam slušao tv, političari su izgleda svi ok…. Sve će biti okej i onda će to biti zvanično….Jeste li zabrinuti? Zato što ja nisam. Valjda….blago onom kome je svejedno dal je u društvu ili je sam... taj se verovatno dobro zabavlja u svojoj glavi... to su vrv vrlo kvalitetni ljudi, od kojih može puno toga pametnog da se čuje.... samo, ja mislim da ne poznajem nikog takvog... možda još nisam dovoljno zreo da bi se moja senka odlepila od mene heehhee.... a Petar Pan… kako je on uspeo… ima neke simbolike u tome…yo Frojd, izgleda da si bio u pravu.... svako piskaralo, izgleda, ima neku falinku.... Gledam ovu seriju brejking bed....profesor hemije, ceo život potcenjen, radi za malu platu... onda saznaje da ima rak i shvata da bi trebalo da nekako obezbedi svoju porodicu.... tako počinje da proizvodi metamfetamin... postaje težak kriminalac, menja se, uživa u tome.... mislim da je to klasičan primer osvešćenja „senke“, by Jung.... ne volim "veze"... previše je tu ulaganja, za malo đinđi rinđija... energetski neisplativo... jedan afekt zamenjuje drugi, i tako se to vrti u krug... serotonin me danas dobro radi.... sanjao sam da sam u nekom društvu, neke devojke me gledaju, onda pogledaju moje patike, i shvate, u ovaj je neka beda... onda se okrenu i odu... to je taj san... neki se čude kako sam nezainteresovan za sve, kako to može biti... pa tako je... za šta da budem zainteresovan?... ništa mi nije izazovno, jedino što mi je zanimljivo su neki poremećeni likovi i ludaci... ludilo mi je zanimljivo, ali ne odvratno ludilo nego zanimljivo ludilo... nema šta da se otkrije, nema ništa novo, sve kopije i kopije i kopije... reprodukcija u beskonačno... da se pojavi neka nova, neka sveža ideja, ali sve je već otkriveno, mudraci su ispričali kako i šta... negde sam pročitao da je sinonim za mudrac – odvojen... znači, neko ko je odyebao svet... dobro ga proučio, skužio i odyebao... samo ovako šiljim malo zakržljale vijuge kroz pisanje i volim kad dobijem odgovor, pogotovo neke opičene osobe koja izostavi pola slova u rečenici, to je totalno freš hehe... ima ona fora na vukajliji, vuk karadžić i ispod piše: piši kako hoćeš, boli me više rac... Srećan je ko ume da voli, znam. A nesrećan je ko nume da voli….Razmišljam o nečem što sam pročitao, da je čovek bez 3 funkcije svesti – misao, emocija, delo – mrtav čovek….Čitao sam onu knjigu mučnina, ima baš nekih upečatljivih reči – podmukla moć, neiskorišćeno nebo i sl….Odlučio sam da posmatram svoja osećanja, da se ne vezujem za njih. I ovo dobro raspoloženje, i to će proći. Ali doći će opet, tako to biva. Samo posmatram….Postojanje, svuda oko mene. Stolica, sto, tastatura, kompjuter. Sve postoji. Prekrštam ruke, šaka u šaku, dva debela crva, prekrštena. Postoje. Kako ovo davi. Stavim ruku u džep, opet osećam. Postojanje u džepovima, izlazi iz džepova, preliva se, curi. Kapljice masnog postojanja, salo, testo postojanja….Hronična vertikalizacija. Za srce, za živce, za sve... Topli komunizam bote jes bilo dobro. A ni ovo nije loše, ako si izdržavani hipster. Kako se osećate danas? Koju muziku slušate? Šta mislite o sebi? Deep down I am superficial... Pre neku noć sam video sopstvenog demona, 100 kila crvenog besa. Koliko još pre nego se pretvorim u – to? Kako da ga uništim? Ima li još snage beli vuk? Da li je beli vuk ikad i postojao? Jer, kao što reče Dželaludin, tihost je najsigurniji znak da si umro.

Imate li vi džibriš momente? :bye:
Kliknite za proširenje...

Veoma veoma poucno.
Imam neke zamerke ali ne bi sada o tome,
Jedi jos bunike, pa daj nam napisi i ostalo...
 
Znači, ovo je čarobna reč: uzdržavanje. Zašto to ne primenjujem? Ponekad mislim da imam neke genijalne ideje, i moram to što pre da podelim… nešto sam primetio: kad sam u toj fazi “genijalnosti”, treba da pazim da ne povređujem, ili da ne omalovažavam druge… jer posle, u low fazi, kad pritisnu teška ramena sudbine, vrati mi se x 10… I tako, kad mi je javljeno da sam prsotina, i kad sam označen kao “f”, pre 5, 6 godina, imao sam utisak da se moj život završio… porazilo me… potonuće starog života… zatvaranje svih ventila… sa velikim očima za neke događaje, do tad… od tad… šarena nebitnost?…. dani čistog besmisla?… a bio si stožer? ulice smežurane od kiše, slinavi pokušaji poezije… miris pokisle hemije… šta ovo sad pišem? opet “genijalnost”… kicking in… hahahhahah… joj… veselo je u hipomaniji… enivejz, komunikacija je bitna, komunikacija sa ljudima… snažan lek… mada, tu je i stigma… možda ljudi neće hteti više da komuniciraju sa mnom, jer sam priznao svoju bipolarnost… možda će se moje mišljenje uzimati kao manje vredno… well, I’m ready to take that risk… “iskrenost ti neće doneti mng frendova, ali će ti doneti one prave”… ionako nikog od vas nisam zvao da živi sa mnom, što reče neko… e, da… zanimljivo da sam ovo napisao pre nego što su mi uopšte rekli za “f”:

spaliću negative, spaliću kopije

neka tišina mozak mi popije

privijam jače bolničko ćebe

prestravljen bežim od samog sebe

…

:bye:
 
Ankara, da si blagoslovena. Kao Vini Pu si. Moram da pokupim tu knjigu kad dodjem u Srbiju, zove se 'Puov Tao' ( a ima i 'Praslinov Te'), ore jelte obradjuju Taoizam kroz likove Vini Pua. Vrhunski.
Uglavno, Ankora, Pu si.


Inace, dragi nepoznati mi widrz-u, ovo sto ti ovde radis i hoces da radis (Jako sam dobro skontala) smo radile ja i moja Jelena u XIV gimnaziji, samo na papiru, tjs. u sveskama. Ja krenem, ona procita pa nastavi (ili obrnuto jelte), pa ja procitam njeno poslednje, pa na to 'odgovorim', tjs. samo napisem. Mi smo to radile konstantno mesecima, mozda i godinama sta ja znam, a cini mi se kao da smo to zvali 'asocijacije'. Nedavno (mada je i to verovatno par godina unazad) sam saznala da se ta forma 'pisanja' zove ROMAN TOKA SVESTI. Awww. Kako mi je bilo kul kas sam to otkrila, evo i sad mi je kul kad se setim tog osecaja. Ima i par primera tih romana, i reko ovo cu da citam, ovo je TO, i od tada nista. Al nebitno, to je to. Etoc. Razneziste me pred spavanje. Bok.

- - - - - - - - - -

Znaci 'f' si jelte. Tjs. dali su ti ga. Covece. Nek dan dobijem belgijsku licnu kartu, napokon (ne i nacionalnost, nit mi treba), i sve u fulu, plastika, bela sa zelenim malo i pogledam malo bolje - ma ko 'njihova' izgleda, ko da su me prihvatili hahha i onda vidim oznaku - pogodices 'F.' Kako sam se smejala! Koincidencija ili ne :D ?

- - - - - - - - - -

The Graeat Gatsby:
Jedi jos bunike, pa daj nam napisi i ostalo...
Kliknite za proširenje...

Bred sam nova na forumu, i bas ne verujem da ima ovako ostrih neempaticnih ljudi, bas tuzno.
Mada, mozda ste vas dvojica stara garda koja se odavde od pre zna i ko zna sta ste jos zajedno imali...
U tom slucaju, ajd i da skapiram.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top