Да Винчијева тајна

[Dikan]

Pa, kad vidimo kako gruvaju tenkovi na ratištima, opet nemamo pojma da je to njegova vizija, čovek je to još za svog života projektovao.

Леонардо је пројектовао тенк?
Знаш ли колико је напора, новца и рада требало британској војној индустрији да стави у погон и пусти на ратиште у WW1 први тенк.
За визију си можда у праву, али за пројекат који омогућује реализацију сигурно ниси.
Визије имају и пророци, научно-фантастични писци попут Жила Верна, маштари, а многе од њих се и остваре. И они су потребни човечанству јер побуђују идеје, машту и дају понекад смерницу како да остваримо неки циљ. Али много треба уложити да би се и стигло.

Ово је визија Да Винчијевог ''тенка'':

Нећу да коментаришем ово, како је замишљао да функционише, и да се покреће јер није објаснио.
Али тенк је озбиљна ствар, има мотор са унутрашњим сагоревањем, јако је оклопљен, челичним и оловним материјалима који се ваљају у плоче, има гусенице које му омогућавају да се креће брзо по веома тешком терену.Oвако је изгледао први тенк који су Британци употребили у бици на Соми 1916. године.
http://upload.wikimedia.org/wikiped..._Mark_I_male_tank_Somme_25_September_1916.jpg

После се још више развио и унапредио. Иначе технолошко достигнуће 20. века.

Ronilački skafander, opet Leonardo....

Прича је слична као и претходне............
И пре и после њега су конструисани некакви прото-типови који су могли да функционишу, а да ли је то практично ронилачко одело какво имамо данас?

Temelje ortopediji, hirurgiji,udario je on svojim seckanjem i reckanjem leševa. On je bio taj prvi oftamolog koji je, sad sam zaboravila zbog čega, kuvao ljudsko oko i pronašao nešto vrlo bitno za očnu hirurgiju....Hm..pa, arhitekta koji je napravio još tada projekat grada sa nekim nivoem ulica koje bi štitile čoveka od zagadjenja !... Pazi, 1500 i neke on je predvideo na ulicama zagadjenja ?

О овоме нећу да судим, јер се нисам бавио нити се бавим тим областима....

 

[Dikan]

Милорад Млађеновић, Мирко Јакшић ''Историја класичне физике''

Најзначајнији трајан допринос ренесансе културној баштини човечанства дали су уметници, док у науци нема толико значајних остварења. Тек при крају ренесансе, у првој половини петнестог века појављују се Коперник у астрономији и Весалије у анатомији. Најпознатија личност која се бавила науком био је Леонардо.

Леонардо да Винчи (1452-1519) човек је ренесансе коме припадају значајна дела у уметности, науци и инжињерској пракси. Тешко је наћи великог научника који је био истовремено добар инжињер и добар уметник. Није то био ни Леонардо.
Пошто је савладао основене законе из читања, писања и аритметике, петнаестогодишњи Леонардо долази у радионицу Андреје дел Верокија тада најбољег вајара Фиренце. У њој остаје 12 година, и прво помаже Верокију у изреди слике Крштење Христа, сликајући два анђела у углу. Затим сам завршава неколико слика. Верокијева радионица представља, у којој се учило од технологије материјала, преко статике до разних аутмата који спремају за свечаности. То је све чинило Леонардову школу. Он изваредно говори, али слабо пише. Латински не учи на време, а знатно касније у животу можењиме да се служи. У математици остаје на почетку.+
Леонардо је са собом носио папириће и на њима бележио своје мисли и запажања. Белешке је због тајности писао изврнутим редом и никоме их није показивао. На самрти, своје белешке које су износиле хиљаде страна, остављ свом миљенику Франческу Мелци, који такође чува. Део о сликарству се публикује у Паризу 1651, а већи део бележака између 1841-1894.
Може се закључити да Леонардо није ништа допринео науци, јер када су његове белешке објављене, наука је већ много напредовала и и ништа његово није у њу ушло.

Нешто о тим белешкама

Белешке о статици-Износе 500 страна, што је знатно више што је ико пре њега написао, а ретко ко и после њега. О њима се може рећи следеће:

-Свака белешка је краћа од једне стране
-Стран му је математички доказ, и уместо њега развија неки свој прилаз својствен човеку који изузетно добро запажа и црта. Користи емпиријски податак и цртеж тамо где му у строгом доказу није место.
-Белешке су писане као план шта треба урадити. За полугу, на пример каже: ''Стави сутра два твоја главна тега у свим добро познатим пропорцијама и следи средњи тег како мења положај због промене своје тежине; и из тога изведи закон'''. Шта се сутра збило, не зна се; Леонардо не даје резултате планираног мерења..
-Чињеница је да Леонардо нигде експлицитно не наводи резултате описаног експеримента, иако помиње уређаје.О томе има различитог мишљења јер је Леонардо имао своју радионицу и спретне руке.
-Леонардо се доста бавио полугом, узалуд покушавајући да нађе неке доказе другачије од Архимедовог доказа али остаје нејасан, замршен и не служи се строго логичким доказивањем.
-Разматра коленасту и угаону полугу, за које је Јордан дао тачна решења. Он у почетку греши, а затим на свој начин долази до тачног решења.
-У разматрању расподеле тежине дуж града који почива на два ослонца и дуж косе наслоњене греде, Леонардо не налази тачна решења, а то су проблеми важни за инжињера-градитеља.

Белешке о механици флуида-Бавећи се каналима, Леонардо претходно дуго посматра, црта и бележи протицања воде у рекама и каналима. Формулише чињенице и законитости које нико није објавио пре њега, и заиста је штета што није објавио. Главни резултати су следећи:
-Налази принцип континуитета, по коме је брзина тока, обрнуто сразмерна пресеку тока. Налази такође принцип циркулације у вртлогу, по коме је брзина обрнуто сразмерна полупречнику од његовог центра.
-У интерпретацији простирања таласа схвата да се површина воде креће горе-доле, и да није реч о простирању материје. Први формулише независност једног поремећаја од другог.
-Први описује вртлоге и турбуленцију.
-Региструје да река тече спорије уз обалу, а течност спорије уз зид.
-Први изучава истицање кроз отворе и наводи да је оно сразмерно бтзини.
-Најраније формулише закон спојених судова.

Листа Леонардових запажања је импресивна, али је остала његова тајна и нико од ње
није имао користи, јер је много тога пронађено пре него што су објављене његове белешке.

То је негде његово место кад је реч о развоју науке и технике. Није он дао њима ни замајац ни Коперникаски обрт, није ни утро правац у коме треба кренути.

Кад је човек узео први камен у руке, открића ватре и точка...........до првих цивилизација на Блиском и Далеком Истоку човек се бави техником, истраживњем....Радозналост, потреба и визионарство су га гониле на то. Лов и риболов, пољопривреда, градитељство, желео је да се излечи од болести извида ране.....почео је да ратује...и морао се прилагодити тим изазовима.
Шта рећи о Старим Грцима. Поменимо само Архимеда, какав је то човек био. Неуморни конструктор инжињерских направа за практичне послове, ратних направа....Као и Леонардо. Већи у том домену. Схватање појава, формулација чувеног Архимедовог закона (''Еурека''), схватио механику и статику, могућности полуге (''Дајте ми довољно велику полугу и ја ћу померити свет''), проучавао геометрију и фасциниран круговима умро над њима а последње што је рекао (''Не дирајте ми кругове'').
Еуклид, Питагора,Херон....и још стотине њих у свим областима).
Наставило се то и са Римљанима, Византијом. Арапима......
Живеле су те идеје и у западној Европи, отварани су први универзитети, сукоби аристотеловаца и њихових противника)

И онда се десио ''бум''. Нешто што ће заувек променити ток западноевропске цивилизације и развој научне мисли.
Долази до појаве људи какви су Галилео Галилеј, Кеплер, Декарт, Хајгенс. То су почеци и темељи науке какву знамо данас.(а она долази тек после Леонарда и он није део ње). Научна мисао се ослобађа окова сколастике, метафизике, теологије.....Јавља се нешто што се може назвати научним методом, инсистира се на експерименту и емпирији као методу доказивања научних закона, математичком дедуктивном моделу. Шта рећи о човеку који се звао Исак Њутн. Својим делом ''Принципи'' означио нову еру у науци.Физика, а и наука уопште није оно што је била до тада. Демонстрирана је снага теорије, формулисани фундаментални закони, утврђени јасни односи између материје и кретања, све праћено емпиријом, формулисани математички апарат који ће постати главни алат за моделовање и анализу природних појава. То су они интеграли и диференцијали које многи не воле. Има ту још пуно значајних имена.која нисам навео.

А шта је то условило. Има доста фактора, а пре свега Гутенбергово откриће штампарије, дела су много масовније штампана и издавана него кад се све морало преписивати,постало су доступна много већем кругу људи,они су добијали шире образовање, развој трговине и комуникација између европских центара, ослобађање мисли гвозденог стиска католичке цркве, реформација, појава рационализма и емпиризма као правца насупрот теологији и сколастици......Од тада није било лако продати причу да је Земља равна плоча, на крилима џиновске корњаче, западна Европа је одредила свој духовни правац и знало се где је нови центар цивилизације у неколико наредних векова, где ће се десити научне, индустријске и технолошке револуције, где ће се људска мисао и сазнање уздићи на виши ниво и све то проширити у концентричним круговима у целом свету.

Још увек се научници баве широким спектром проблема, улазе у све области науке, технологије, баве се и хемијом, механиком, оптиком, термодинамиком, залазе и у филозофију, метафизику, алхемију и онтолошко.

 

[Dikan]

Dakle, govorimo o dva čoveka i o dve vrste genijalnosti. Dok se Tesla fokusirao samo na jednu oblast, i tu dao maksimum od sebe,

Тесла је велики човек свог времена. Ишао је у школу, на факултет, радио као инжињер у неколико фирми. Још као дете је заволео математику, физику и природне науке. Електро-техника је тада била популарна, модерна грана, убрзано се развијала читав један век и потпуно је природно што је кренуо тим путем. Низ великих научних открића се десио која су омогућила Тесли да добије идеје оствари неке своје замисли. А био је невероватно упоран и неуморан радник који је читав свој живот посвето томе и жртвовао све зарад њега. Непосредно пре њега имамо Фарадеја, Максвела, Херца њихово дело на открићу електромагнетске индукције, теоријској и математичкој формулацији електромагнетизма, проучевању електромагнетских таласа.....
Наравно да је Тесла знао о резултатима њиховог истраживња и крунисао их остварењем обртног магнетског поља помоћу наизменичних струја (остварење асихроних и синхроних машина које данас покрећу индустрију)трансформатори и полифазних система (који су основа производње, преноса и дистрибуције електричне енергије, ово што код нас ради ЕПС).
Тесла је живео крајем 19. и почетком 20 века када је било модерно дома, комуникације у свету релативно добро развијне, а друштво, као и наука и технологија је даље одмакло од времена Њутна, Галилеја и наравно Леонарда да Винчија.

Имао је патенте из области телекомуникација (био је пионир радио-технике), машинства, даљинског управљања.......
Имао је приближно ја мислим око хиљаду патената. За патент је потребна, комплетна пројектна документација, експериментална и практична потврда, коју ће оцењивати неки други научници да би био прихваћен. То је било време развијене науке и технологије, строгих критеријума које је захтевало утврђену методологију у научном раду, прецизност и исцрпност и није се толерисала никакава произвољност, обично теоретисање и паушалност.
Требало је поднети комплетну и јасну документацију, образложену, комплетно описани експерименти и математички прорачуни.
Еви један пример странице из Теслиног патента којим је патентирао пренос електричне енергије наизменичним струјама.

По овом нацрту може се сад реализовати пројекат и да све ради и буде у потпуном реду. Такође је изграђивао прототипове машина које је презентирао на предавањима по универзитетима стручној јавности као овоај индукциони мотор.

Велики број његових патената и замисли је реализован за његовог живота у праки, точак индустрије се убрзао и користе се и дан данас.
То је немогуће поредити са Леонардовим скицама и штурим објашњењима.

Друго понављам Тесла је био проналазач и иноватор (није био теоријски научник са универзитета чији се метод састоји из постављања хипотеза, њиховом експерименталном потврдом и математичким моделовањем да би дошли до неког општег закона или принципа који ће постати фундамент неке научене области). Његов циљ био практична реализација техничких достигнућа , као и Едисон који је био разноврсан проналазач, од микрофона, сијалица, телефоније, фонографије.....Едисон и он су били врх америчког проналазаштва и иноваторства тог доба.
Велики противници из доба ''рата струја'' кад је Едисон заступао, тада стар и богат , једносмерне струје, а Тесла био главни промотер у доказивању предности наизменичне струје при производњи и преносу великих енергија. Данас користимо Теслин систем.
Зашто Америка? Напредна земља у сваком погледу
У Америци тог доба били су људи попут Вестингхауса и Моргана, богати индустријалци који су били опчињени прогресом, цивилизацијским напредком, али и увећањем свог капитала кроз то, па су и финансирали те пројекте.
Као што је и Леонардо имао мецене и наручиоце за остварење својих дела у тадашњој напредној ренесансној Италији (мислим географски не политички, пошто је Италија новијег датума) и Француској.

Данас, исто као што мистификују Леонарда, мистификују и Теслу. Има тога мало и у САД и остатку света, а нарочито код нас. Мислим сви се срећемо са публицистичким књигама попут ''Теслино тајно оружије'', ''Теслина заоставштина коју тражи ЦИА'', и превише романтичарским делима, драмам, серијама и филмовима везаним за њега (што не спорим у уметности је то дозвољено). У Америци има друштво-религијска секта (појма немам шта је то) која верује да је Тесла ванземаљац са Венере, појавио се као лик (глуми га Дејвид Боуви) у филму ''Престиж'' о фантастичним мађионичарима.. Није да није давао повода. Експериментисао је са изузетно високим напоном, производио вештачке муње, причао о неком супер-оружју које ће слати контролисана и јака електрична зрачења која ће обарати авионе, бомбе...Али то су идеје и визије, а ништа о тога није практично остварено и треба правити разлику између тога и његових остварених проналазака.

 

[Dikan]

А имао је он и своје мане, заблуде и грешке у истраживању. Ударио је и он у зид који није могао да прескочи.
А ко није: Њутн је потрошио грдно време у алхемији (мада и тамо је било много битних открића за науку), упадао у религијски мистицизам, метафизику и психичка растројства, имао погрешне закључке.
Ајнштајн је провео највише времена да би формулисао универзални закон гравитације, и повеже све природне појаве у једну потпуно кохерентну целину. Није успео

Теслин ’’Сизифов камен’’ и ’’Ватерло’’ је остварење бежичног преноса електричне енергије. Он је то желео да уради са великим снагама. Са малим је то остварено, пример радиа, телевизије, мобилне телефоније, сателита... Он је хтео што каже народ ’’да нам испоручи струју без жице.’’, која ће бити јефтина и доступна свима.

Сваки студент електротехнике на трећој години учи да јачина електромагнетског таласа слаби при простирању кроз неку средину. Али лако је то говорити сад кад као ћати ти исприча, објасни и објасни професор 100 година касније.
Са електромагнетским таласима мале снаге којима је примарна улога да носе информациони сигнал поступићемо тако што пре одашиљча ћемо их појачати и пустити, неки пријемник хиљадама километара ће их примити и поново појачати. Амплитуда и снага сигнала ће се мењати, али таласна дужина и фреквениција ће остати исте и сачуваћемо информацију. У том процесу потрошићемо неку енергију, али примарно нам је да је пренос информације извршен. Кад нам је циљ да пренесемо саму енергију зарад осветљења, неког механичког рада, грејања или напајања неких уређаја то желимо да урадимо са што мање губитака, реч је о огромним снагама. Електричну енергију је скупо произвести и не сме се узалудно трошити.
Снага електромагнетски таласа слаби, можемо постићи на километара и то неекономично и небезбедно, а већ о већим раздаљинама је немогуће .

Да је мало пре него што је почео да ради пропустио те замисли кроз математичке једначине видео би да неће да штима. Али то је његова мана. При истраживању није се ослањао у потпуности на научни метод, претходну квантитативну математичку анализу проблема већ доста на интуицију, замисли и сопствене визије. Ту је помало сличан Леонарду код кога је то доминирало.
То му је некад помагало да некад дође до брзих, елегантних и генијалних решења, а често је упадао у ћорсокаке.
Експерименти су показали да неће то баш ићи како је замислио, а он је тврдоглавао покушавао и безпотребно потрошио много времена, труда и то га је помало скренула са правог правца, па га је Маркони претекао и први остварио радио комуникацију преко Атлантика.

Да ли ће неко у будућности успети да оствари бежични пренос електричне енергије. Можда, чак вероватно, Тесла није успео, али је имао визију и пуно симпатичних и употребљивих решења која је изумео на путу ка остварењу тог циља који није достигао. Једноставно није било време за то.
Цела ова прича је да су они ипак људи од крви и меса који греше у закључцима.

Био је чудан и контраверзан човек, имао атипичне ставове о животу, дружио се са Марком Твеном и виђенијим људима Њујорка, изводио интересантне експерименте и трикове, мало злоупотревљавао своје знање и вештину да би импресионира публику за коју електрична енергија још увек била непознаница. Правио је фотографије које су остављале људе без текста, прави специјални ефекти. Имао је што кажу наступ, маркетинг, знао је да задиви људе, интигрантна личност, па је био предмет разних фантастичх прича.

Замисли тек са Леонардом који је постао глобална поп-икона данашњег света преко ''Мона Лизе''(бренд туристичке атракција какав је Лувр), ''Тајне вечере''(излуде народ за Ден Брауном) и техничких нацрта од пре пет стотина година које буде машту и знатижељу посматрача.

Такође и Галилеј (''Ипак се окреће'', музичке групе праве песме о њему), Њутну (чувена анегдота о јабуци), Ајнштајну (све је релативно,Е=mc2-рећи ће сваки лаик, његова слика је бренд имамо га у цртаћима, серијама, филмовима као потпуно нову и друкчију личност као и Леонарда, Галилеја, Њутна ......)Све су то постале поп-иконе у мањој или већој мери као Мерлин Монро или Џемс Дин.
Али то није релевантно при сагледавању целокупног њиховог дела.

 

[Dikan]

Dakle, govorimo o dva čoveka i o dve vrste genijalnosti
ovaj je svemu što mu je palo u ruke, i na pamet, davao maksimum od sebe.Bez ikakve škole, bez ikakvog predznanja! Znanje je skupljao uz put, radom !I bez jednog i bez drugog ovaj svet bi bio mračniji i siromašniji, samo ne smemo zanemariti činjenicu da je Leonardo u mraku Srednjeg veka nad svetlom lojanica udarao temelje budućoj civilizaciji na mnogim poljima.

Не, не говоримо. Леонарда прецењујеш, а да је ударио темеље цивилизације једноставно није тачно већ сам писао о томе.
Леонардо да Винчи је човек свог времена, а Никола Тесла свог. Ако си читала шта сам оводе све оволико нашкрабао, видећеш да како време пролази, научне дисциплине се све више и више диференцирају, специјализују, све више и више има детаља, све је мање и мање места и времена за произвољност, одокативност и шарлатанство. Тесла се из перспективе данашњег инжињера и научника бавио изузртно широким спектром области, Њутн још више.
Данас су све те области уситњене на електронику, телекомуникације, информационе технологије, роботику и аутоматику, енергетику....а свако од тих се грана у још више грана, а те гране у још више грана и један човек се опредељује за једну област. Научни метод је развијен, постоје пројекти, све треба доказати, направити и предвидети на лицу места, учествују тимови научника и нису ништа мање генијални ни од Леонарда ни од Тесле.

Ренесансни човек се могао бавити мало инжињерством и науком, мало да пише песме слика, свира , бави се теологијом и филозофијом..

Данас у доба глобализма, информационих технологија, где вести обилазе са једног на крај земљине кугле за секунд, сурове тржишне утакмице, мало је времена научницима и иноваторима остало да свирају, сликају и пишу песме, са теологијом и филозофијом не воле много да се баве, од њих се траже практични резултати који могу да се убрзо искористе . Радећи на универзитетима и истраживачким центрима компанија од њега се од данас до сутра траже дела, дела која ће се ускоро искористити, која су економски исплатива и остати у тржишној утакмици између конкурената. Време се убрзало, као и замајац развоја технологије и науке.

Ако се неко данас бави рачунарима, бави се само нпр. софтером, за развој интернета и то једног његовог дела. Нема ту много места за сваштарење. Сурово, можда сужава људске видике, али тако је. Потреба времена.
Образовање постаје све доступније, број научника и проналазача се броји милионима по целом свету, шансе за рад су све веће и веће, на неки начин губи се њихова индивидуалност (на једном пројекту раде читави тимови људи који броје и преко хиљаду), а данас на велика открића из свих области која се дешавају свуда око нас потајемо равнодушни.

Наука и развој научне мисли нису стали са временом, нити ће икада стати. Ту нема догме, апсолутне и коначне истине, нон-стоп се људско знање усаврашава и мења. Погледај 20.век, колико је ту Коперниканских обрта извршено, класичну науку, науку њутновског типа, каузалних математичких и физичких модела заменила је релативистичка, квантна, наука вероватноће, неодређености......Развило се наше сазнање о атому, микрочестицама, астрономији, макро и микрокосмосу.,....
То је у потпуности променило свет око нас и наше животе.
Молекуларна биологија, медицина, генетика, електроника, рачунарске технологије телекомуникације......сад можемо бити сведоци тих убрзаних промена индустријских и информатичких револуција. Сваким даном рађају се нове научне дисциплине и технологије. Човек се понекад уплаши над свим тим. Не може се зауставити тај процес, почео је још кад је пећински човек узео камен, дрво и употребио га као оруђе. Може само да дође до краја човечанства.

Dakle, govorimo o dva čoveka i o dve vrste genijalnosti.

Гпворимо о људима. Карактерише их:
1)интелигенција, машта, сањарење, сложен емоционалан и духовни склоп
2)радозналост и потреба да се схвати свет око себе
3)креативност и нагон ка стваралаштву.

А то су карактеристике сваког човека. По томе се разликујемо од животиња. То је створило религији, културу, уметност, науку, филозофију, сложене социјалне и друштвене односе ..... једном речју цивилизацију. Све је то повезано, испреплетано и утиче једно на друго.
Пример: Политичка, економска и друштвена уређења утичу на правце развоја науке, уметности... и обратно технолошки развој утиче на промену друштвених, политичких и економских односа. То омогућује еволуцију и константни напредак и развој људске цивилизације

Сваки човек има интелигенцију, машту, сањари, радознао је и има потребу да схвати свет око себе, креативан је и има нагон ка стваралаштву и да се искаже у некој области деловања (нпр. спорт), али нису код свих те особине исто изражене , у истим односима нити их кроз живот подједнако ''хранимо''.
Немамо сви исте потенцијале, многи од нас их и не развију током живота, зато и говоримо о склоности према нечему, таленту или супер-таленту за који кажемо да је и генијалност.
Ипак је сваки човек на неки начин индивидуа и личност јединствена и себи својствена.
Разликујемо се и кад дођемо на свет и кроз различите животне околности прођемо и различито развијемо себе као личност.

Вратимо се на Леонарда и Теслу. То су два различита човека имали су различит животни пут, али ако посматрамо кроз призму науке и технологије нису то много различите врсте генијалности( Тесла није имао таленат за сликање). Њих је само разликовало време у којем су живели, неких триста година за које се свет променио.

I bez jednog i bez drugog ovaj svet bi bio mračniji i siromašniji

О Леонарду сам већ причао што се тиче науке. Једноставно његово дело није савршено, много тога је замислио а није остварио, а списи су му касно преведени да би извршили круцијалан утицај на даљи развој науке и технике.
Он својим деловањем у свим тим сферама од антомије, фармације, грађевинарства, конструиања машина како ратних тако и привредних,, сликарства...у којима се окушао, представља споменик људском духу, његовој сталној потреби да истражује, замишља и ствара нешто ново, као и духу једног времена, без икакве мистификације

Теслино дело је један камен у огромном грађевину технике и науке. Његово дело је дошло као логичан след догађаја, дотадашње науке и мисли, једноставно је својим животним прокрчио себи пут до тога, а упорношћу, радом и талентом остварио.
Није то ни најважнији ни неважан камен, не треба претеривати, а ни умањивати. Исто је и Леонардо своје дело уградио ту, као и стотине хиљада безимених, мање познатих и популарних научника до сада. А тако ће се и наставити.

 

[Prisoner]

Леонардо је пројектовао тенк?
Знаш ли колико је напора, новца и рада требало британској војној индустрији да стави у погон и пусти на ратиште у WW1 први тенк......

Pre nego što sednem uz kaficu da na miru iščitam tvoje nove postove, htela bih da ti samo skrenem pažnju na deo mog posta koji si verovatno propustio.

....Ni jedan njegov pronalazak nije realizovan . Pazi, ljudi su se mučili da projektuju tenk, a da nisu znali da negde postoji precizan Leonardov projekat

Znam, upravo sam to i navela.....
E, kasnije sam se setila da ni jedan njegov projekat nije bio savršen, iz samo jednog razloga: on je tako hteo.
Na svakom projektu, šemi,crtežu, Leonardo je namerno izostavljao neku "sitnu stvarčicu" zbog koje taj projekat nije bio za upotrebu. Ne bih ni ja znala za ovo da nisam proletos pratila BBC emisiju o njegovim dostignućima. Britanski inženjeri su se mučili sa njegovim nacrtima jedrilice. Sve su sklopili po njegovom projektu ali to čudo nije moglo da poleti. Odnosno, poleti i posle par metara zabode se u zemlju. Išli su čak dotle da su je napravili i od materijala, neka vrsta kože i papira, po kojoj je on i radio taj projekat. Verovatno zbog specifične težine materijala, medjutim, ni to nije vredelo. Stvar se ponavljala. Upornost ljudi je išla dotle da su napravljenu jedrilicu odneli na isto ono brdo sa kojeg bi je i on puštao, tamo u njegovom kraju. Ni pomak. Bez obzira na sve, jedrilica se isto ponašala. Na kraju su njih četvorica seli i ponovo analizirali svaki detalj tog projekta. Do čega su došli? Nema repa! Kod svih analiza njegovih projekata, raznorazni inženjeri i stručnjaci striktno su se držali samog projekta želeći da provere na delu njegovu genijalnost. I ništa nije moglo da funkcioniše. Zaključak ovih britanskih inženjera je glasio da je na ovaj način Leonardo ustvari stavljao katanac na svoje patente. Niko mu ih nije mogao ukrasti,ostvariti njegove snove i prisvojiti ih. E, sad, ne znajući za ovo neko je još i te njegove crteže držao u tajnosti.
Možemo samo zamišljati za koliko manje para, napora i vremena bi civilizacija došla do tenka, da se ozbiljnije pristupilo njegovim delima i da se nisu držala u tajnosti. Ljudskoj gluposti nikad kraja..

 

[qviti]

Какву поруку крије ремек-дело?

Да Винчијева тајна

Откривена је, али не и протумачена у Фиренци 2001. године. И није је „прочитао” писац Ден Браун, како је обећавао, већ инжењер за уметничка дела Маурицио Серачини


У гужви бискупа, монаха, убица, тајних удружења и знакова измишљених из књижевних потреба један лик из „Да Винчијевог кода” писца Дена Брауна постоји и у стварности. То је човек који поставља „уметничке дијагнозе”, односно, инжењер који на уметничким делима примењује научне истраживачке поступке. Он се зове Маурицио Серачини и живи у Фиренци.

Ден Браун у роману тврди да ће открити „сензационалне ствари” испод слоја боје слике Леонарда да Винчија „Поклоњење мудраца” која је изложена у галерији Уфици у Фиренци. Али, тај писац бестселера ни на једном месту у својој књизи не објашњава шта је на тој слици открио тврдећи да су му челни људи Галерије ускратили приступ Леонардовом ремек-делу и да су га чак склонили у депо, далеко од очију посетилаца, што уопште није тачно.

Али, јесте истина да слика „Поклоњење мудраца” крије неке тајне поруке, изгледа прилично непријатне католичкој цркви. Тако бар пише у италијанским новинама.
Инжењер Маурицио Серачини са својим колегама снимио је 2001. године „Поклоњење мудраца” инфрацрвеном техником да би слој боје учинио „провидним” и добио цртеж који је испод њега. И, што је тај рад више напредовао, постајало је све очигледније да се цртеж разликује од слике у боји, то јест, боје којом је покривен. Неко је то урадио у намери да „незгодне” појединости добро и заувек сакрије.

Уместо смирених призора мудраца са Истока који су, вођени звездом што је означила рођење Исуса Христа, стигли у Јерусалим, затим у Витлејем да се Исусу и његовој мајци Богородици поклоне и дете дарују, Леонардо је нацртао сцене крвавог боја, запенушене коње у јеку борбе, једног слона и, чак, изградњу паганског, многобожачког храма.

На свим приказима Поклоњења мудраца из 15. века, а то је био веома чест мотив ликовних уметника, уобичајено је да се у позадини наслика храм у рушевинама чиме се означава крај свих многобожачких и других веровања која је победило и у прах претворило хришћанство, једина права вера.
Да ли је Леонардо цртањем храма у изградњи желео да означи свој противкатолички став или се тиме само изјаснио као паганин, многобожац или незнабожац? То је знао само он, а једини циљ науке био је да открије „сензационалну позадину” слике, а не да чита и тумачи мисли одавно покојног генија. На основу овога што је нађено могу да се праве само претпоставке.
Чињеница је да је слика „Поклоњење мудраца” обојена десетинама година после настанка цртежа. Леонардо није хтео, стигао или имао времена да слику заврши и иза њега остао је само цртеж. Непознатом уметнику неко је дао задатак да нанесе боју и сакрије „јеретичке” (кривоверне) делове.


Б. Д.

Леонардo да Винчи „Поклоњење мудраца”

Za mene je sve jasno...posto umetnici imaju izuzetan osecaj za apstrkno.....slutio je istinu...i hteo je to da podeli sa nama...
mnogobozaci,neznabozaci,pagani,hriscani...
svi su oni u zabludi....gube vreme i energiju ..(..istina je nesto sasvim drugo...)
...eto ,ovo u zagradi je hteo da kaze...

 

[vujadin]

Za mene je sve jasno...posto umetnici imaju izuzetan osecaj za apstrkno.....slutio je istinu...i hteo je to da podeli sa nama...
mnogobozaci,neznabozaci,pagani,hriscani...
svi su oni u zabludi....gube vreme i energiju ..(..istina je nesto sasvim drugo...)
...eto ,ovo u zagradi je hteo da kaze...

Да ли вам је познат Алберти, наводно Винћијев професор, од кога је Винћи све усавршио као своје радове?

 

[bobanms]

Plagijator, obicni koji se kitio tudjim perjem.

 

[*+*+*+*+*]

O desi druže bobane.......Dok se ti baviš Da Vinčijem žena se zaebava kod kuće, idi ti to malo dovedi u red...... ..Btw, kad ti istekao ban?

 

[*+*+*+*+*]

Naučnici u Nemačkoj uspeli su, preko fusnote na originalnom dokumentu o vlasništvu slike, da dokazima potvrde identite žene sa Leonardove slike ''Mona Liza''. Kao što se verovalo, u pitanju je Lisa Gerardina, žena firentinskog trgovca. Izgleda da ovaj dokaz baca u vodu razne alternativne teorije, neko od kojih su čak spekulisale da je slika Leonardov stilizovan auto-portret.

:? :? :?

 

[Prisoner]

.... Svi naučnici sveta dokazuju šta je slikar hteo da kaže, i za divno čudo, svi su u pravu. Ma, čovek je čudo....D***. im pomera i ovako mrtav...( zvezdice sam ja čuknula..:wink: )

Lako je moguće da je to zaista ta teta, a portret je čovek malo prilagodio po sebi......

 

[vujadin]

А зашто по себи, можда је она пљунута мадам Ђаконда?

 

[Prisoner]

naučnici potvrdili identitet mona lize
Politika - Pre sat i 2 minuta

BERLIN - Naučnik nemačkog Univerziteta u Hajdelbergu pronašao je dokaz koji potvrđuje identitet žene na čuvenoj "Mona Lizi" Leonarda Da Vinčija, saopštio je taj univerzitet.

Reč je o Lizi del Đokondo, ženi firentinskog trgovca Frančeska del Đokonda, zaključio je Armin Šlehter na osnovu beleški koje je Da Vinčijev prijatelj napisao u jednoj knjizi u vreme dok je umetnik radio na slici.

Otkriće u rukopisu pronađenom u univerzitetskoj biblioteci, po svemu sudeći potvrđuje ono što se dugo verovalo, posebno imajući u vidu da se Mona Liza na italijanskom jeziku kaže Đokonda.

Del Đokondovu ženu na slici je prvi 1550. prepoznao italijanski pisac Đorđo Vazari, koji je ustanovio i da je delo naslikano između 1503. i 1506, navodi nemački univerzitet.

Međutim, pošto se Vazari oslanjao na nepouzdane dokaze, postojala je sumnja u pogledu identiteta žene, a Leonardo nije ostavio nikakve beleške o njemu.

Nejasni pokazatelji da je slika nastala 1517, 1525. i 1540. uticali su na produbljivanje misterije. "Jedna od mogućnosti bila je da je to fiktivna žena, Leonardov ženski ideal", navodi nemački univerzitet i dodaje da Šlehterovo otkriće stavlja tačku na misteriju.

Na primerku knjige rimskog filozofa Cicerona, Leonardov prijatelj i firentinski zvaničnik Agostino Vespuči napisao je da je Da Vinči radio na portretu Lize del Đokondo. Uz belešku je napisao i datum, oktobar 1503, čime je utvrđeno da je Leonardo tada radio na slici.

 

[Сале]

Ne, ne verujem u njegovu pricu ali zar ne znas sta je sve zapadna crkva uradila da bi demantovala pricu.
A sto se tice nasih monaha, cisto sumnjam da su, siroti ljudi, i culi da se nesto desava na tu temu. Oni su zakucani Bogom za manastirske podove, pa i ne znaju sta se oko njih desava.

pa ti ocito nikad nisi obilazio manastire

 

[Sveta685]

Какву поруку крије ремек-дело?

Да Винчијева тајна


Б. Д.

Леонардo да Винчи „Поклоњење мудраца”

Radi se nekim uverenjima Leonarda da Vincija, konkretno o njegovom stavu da je Jovan Krstitelj iznad Isusa Hristosa. To je i prikazano na slici (bolje receno, na VECINI njegovih slika).

 

[Flexoman]

Људи само да се зна да ако је он био добар уметник не значи да је и оно што је хтео приказати на својим сликама истинито.

 

[Сале]

да ли неко зна, колико је процењена леова монализа?

 

[Prisoner]

Ma,to je nemoguće proceniti....