Dakle, govorimo o dva čoveka i o dve vrste genijalnosti
ovaj je svemu što mu je palo u ruke, i na pamet, davao maksimum od sebe.Bez ikakve škole, bez ikakvog predznanja! Znanje je skupljao uz put, radom !I bez jednog i bez drugog ovaj svet bi bio mračniji i siromašniji, samo ne smemo zanemariti činjenicu da je Leonardo u mraku Srednjeg veka nad svetlom lojanica udarao temelje budućoj civilizaciji na mnogim poljima.
Не, не говоримо. Леонарда прецењујеш, а да је ударио темеље цивилизације једноставно није тачно већ сам писао о томе.
Леонардо да Винчи је човек свог времена, а Никола Тесла свог. Ако си читала шта сам оводе све оволико нашкрабао, видећеш да како време пролази,
научне дисциплине се све више и више диференцирају, специјализују, све више и више има детаља, све је мање и мање места и времена за произвољност, одокативност и шарлатанство.
Тесла се из перспективе данашњег инжињера и научника бавио изузртно широким спектром области, Њутн још више.
Данас су све те области уситњене на електронику, телекомуникације, информационе технологије, роботику и аутоматику, енергетику....а свако од тих се грана у још више грана, а те гране у још више грана и један човек се опредељује за једну област. Научни метод је развијен, постоје пројекти, све треба доказати, направити и предвидети на лицу места, учествују тимови научника и
нису ништа мање генијални ни од Леонарда ни од Тесле.
Ренесансни човек се могао бавити мало инжињерством и науком, мало да пише песме слика, свира , бави се теологијом и филозофијом..
Данас у доба глобализма, информационих технологија, где вести обилазе са једног на крај земљине кугле за секунд, сурове тржишне утакмице, мало је времена научницима и иноваторима остало да свирају, сликају и пишу песме, са теологијом и филозофијом не воле много да се баве, од њих се траже практични резултати који могу да се убрзо искористе . Радећи на универзитетима и истраживачким центрима компанија од њега се од данас до сутра траже дела, дела која ће се ускоро искористити, која су економски исплатива и остати у тржишној утакмици између конкурената. Време се убрзало, као и замајац развоја технологије и науке.
Ако се неко данас бави рачунарима, бави се само нпр. софтером, за развој интернета и то једног његовог дела. Нема ту много места за сваштарење. Сурово, можда сужава људске видике, али тако је. Потреба времена.
Образовање постаје све доступније, број научника и проналазача се броји милионима по целом свету, шансе за рад су све веће и веће, на неки начин губи се њихова индивидуалност (на једном пројекту раде читави тимови људи који броје и преко хиљаду), а данас на велика открића из свих области која се дешавају свуда око нас потајемо равнодушни.
Наука и развој научне мисли нису стали са временом, нити ће икада стати. Ту нема догме, апсолутне и коначне истине, нон-стоп се људско знање усаврашава и мења. Погледај 20.век, колико је ту Коперниканских обрта извршено, класичну науку, науку њутновског типа, каузалних математичких и физичких модела заменила је релативистичка, квантна, наука вероватноће, неодређености......Развило се наше сазнање о атому, микрочестицама, астрономији, макро и микрокосмосу.,....
То је у потпуности променило свет око нас и наше животе.
Молекуларна биологија, медицина, генетика, електроника, рачунарске технологије телекомуникације......сад можемо бити сведоци тих убрзаних промена индустријских и информатичких револуција. Сваким даном рађају се нове научне дисциплине и технологије. Човек се понекад уплаши над свим тим. Не може се зауставити тај процес, почео је још кад је пећински човек узео камен, дрво и употребио га као оруђе. Може само да дође до краја човечанства.
Dakle, govorimo o dva čoveka i o dve vrste genijalnosti.
Гпворимо о људима. Карактерише их:
1)интелигенција, машта, сањарење, сложен емоционалан и духовни склоп
2)радозналост и потреба да се схвати свет око себе
3)креативност и нагон ка стваралаштву.
А то су карактеристике сваког човека. По томе се разликујемо од животиња. То је створило религији, културу, уметност, науку, филозофију, сложене социјалне и друштвене односе ..... једном речју цивилизацију. Све је то повезано, испреплетано и утиче једно на друго.
Пример: Политичка, економска и друштвена уређења утичу на правце развоја науке, уметности... и обратно технолошки развој утиче на промену друштвених, политичких и економских односа. То омогућује еволуцију и константни напредак и развој људске цивилизације
Сваки човек има интелигенцију, машту, сањари, радознао је и има потребу да схвати свет око себе, креативан је и има нагон ка стваралаштву и да се искаже у некој области деловања (нпр. спорт), али нису код свих те особине исто изражене , у истим односима нити их кроз живот подједнако ''хранимо''.
Немамо сви исте потенцијале, многи од нас их и не развију током живота, зато и говоримо о склоности према нечему, таленту или супер-таленту за који кажемо да је и генијалност.
Ипак је сваки човек на неки начин индивидуа и личност јединствена и себи својствена.
Разликујемо се и кад дођемо на свет и кроз различите животне околности прођемо и различито развијемо себе као личност.
Вратимо се на Леонарда и Теслу. То су два различита човека имали су различит животни пут, али ако посматрамо кроз призму науке и технологије нису то много различите врсте генијалности( Тесла није имао таленат за сликање). Њих је само разликовало време у којем су живели, неких триста година за које се свет променио.
I bez jednog i bez drugog ovaj svet bi bio mračniji i siromašniji
О Леонарду сам већ причао што се тиче науке. Једноставно његово дело није савршено, много тога је замислио а није остварио, а списи су му касно преведени да би извршили круцијалан утицај на даљи развој науке и технике.
Он својим деловањем у свим тим сферама од антомије, фармације, грађевинарства, конструиања машина како ратних тако и привредних,, сликарства...у којима се окушао, представља споменик људском духу, његовој сталној потреби да истражује, замишља и ствара нешто ново, као и духу једног времена,
без икакве мистификације
Теслино дело је један камен у огромном грађевину технике и науке. Његово дело је дошло као логичан след догађаја, дотадашње науке и мисли, једноставно је својим животним прокрчио себи пут до тога, а упорношћу, радом и талентом остварио.
Није то ни најважнији ни неважан камен, не треба претеривати, а ни умањивати. Исто је и Леонардо своје дело уградио ту, као и стотине хиљада безимених, мање познатих и популарних научника до сада. А тако ће се и наставити.