(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
Igra - sastavi priču
autor LJILJA MMM
04.12.2010.
DA UDJE DANAS
Kameni pločnik.....kamene kuće......kamene ulice.....kameni grad. Tim sivim kamenom odzvanjaju koraci njeni. Tup...tup...tup...umorne štikle po umornom kamenu govore umornim hodom umorne Marije.....Povijene glave ulazi u sivu kamenu zgradu....gotovo je....sve je završeno. Surovo i teško. Kidanje u stomaku oseća još uvek dok ulazi u stan....nema nekih stvari....u kupatilu nedostaju njegove stvarčice .....u dnevnoj sobi zjapi prazan sto za kompjuter. Lampa....ona što su kupili kada su letos bili na odmoru ....odmor....dolazi joj kao talas sećanje i plavi je....muti joj se pogled. Tada je upoznao nju....od tada počinje haos koga ona nije bila svesna u početku. Kasnije je saznala.....daljina nije učinila svoje. Seda u fotelju, savija noge ispod sebe kao dete...ulazi u sebe tako tromu i raskomadanu......mora da je bila velika ljubav kada je ona odlučila da se preseli u njihov grad....komade sebe sakuplja po sebi...ne vredi. Previše je sveže sve...lebde delovi nje po segmentima svesti....očaj traje do duboko u noć....očaj lutanja po sopstvenom postojanju....vreme.....mora čekati vreme....ne zna kad će to biti.....najverovatnije sutra....
Od jednom, u ono vreme kada noć odlazi na spavanje a dolazi jutro... samo je podigla glavu.....tako svojstveno njoj....boli,boli....i kao da se probudila iz transa...pogled je bistar, jasan, glava dignuta malo višlje nego što treba, ali to je iz prkosa.....sama sebi dodaje samopouzdanje. Uvek je tako kada je život samelje. Uvek isto reaguje. Zna da će preuzeti kontrolu samo treba sačekati ....i ona je strpljivo čekala samu sebe. Ustaje, dubok udah...onaj što svaki nerv u telu pomeri....ulazi u spavaću sobu. Hladnim pogledom predje preko poluotvorenih vrata njegovog ormana koji je zjapio prazan. Otvara širom prozor da udje danas....
PS Dobro vam jutro .....lep dan želim
