Da ste lekar...

A

ariela

Aktivan član
Poruka
1.483
Nesto se setih ne znam sta me je tacno asociralo da cujem misljenja drugih na ovu temu...Da ste lekar koji treba da saopsti pacijentu istinu koja nije prijatna o njegovoj bolesti, da li biste bili iskreni i u lice coveku to rekli ili uvijeno da ga ne uplasite i ubedacite?...Kao mlada osoba posle srednje zaposlih se u bolnici i tamo sam se obrela na odeljenju gde su zene ispitivale mogucnost da imaju decu...I tako posmatraju ih lekari i cujem kazu: ne gospodjo pomirite se sa tim da nema sanse da imate dece...Zena normalno u plac i meni bilo beskrajno zao...Pomislim zasto tako direktno? Pa ja to ne bi mogla nema sanse...Sad isto kad neko oboli kao sto je moja sad vec pokojna prijateljica od teske bolesti lekari su joj otvoreno rekli sta ima i cak koliko ce da zivi...Normalno da se udepresivila da joj se stanje jos vise pogorsalo i umrla je u beznadju i ocaju...A mom ocu koji je bio star i boze me oprosti ocekivano da ce imati kakvu opaku bolest nisu hteli uopste da to potvrde...On je jadan do zadnjeg casa imao nadu da ce jos poziveti...Meni se cini da je bolje malo ublazenije nesto reci direktno je jako surovo i meni neshvatljivo...Sta misle psiholozi sta obicni ljudi?...eto mozda nesto za diskusiju...jer to je zivot...
 
Nije lako saopsiti takvu istinu kroz bilo kakvu formu, bar meni ne bi bilo lako. Gledati nekoga u oci i reci mu koliko mu je jos od zivota ostalo je prilicno surovo, ali i to je zivot i treba se sa svime suociti. Iskreno, od takve istine se ne moze pobeci, to je cinjenica koja je tu i ne moze se promeniti, nazalost. Kako god da se lekar obrati pacijentu, on mu mora reci ono sto zaista jeste, a pacijent se mora suociti sa time koliko god da mu bilo tesko. Nije lako reci nekome tako nesto ma koji nacin da je u pitanju, ali da sam lekar verovatno bih mu to saopstila na neki malo uvijeniji nacin. A poznajuci sebe, nikad ne bih imala dovoljno hrabrosti za tako nesto, jednostavno ne bih podnela to da gledam nekoga i govorim mu da nece jos dugo ziveti.
 
ariela:
Nesto se setih ne znam sta me je tacno asociralo da cujem misljenja drugih na ovu temu...Da ste lekar koji treba da saopsti pacijentu istinu koja nije prijatna o njegovoj bolesti, da li biste bili iskreni i u lice coveku to rekli ili uvijeno da ga ne uplasite i ubedacite?...Kao mlada osoba posle srednje zaposlih se u bolnici i tamo sam se obrela na odeljenju gde su zene ispitivale mogucnost da imaju decu...I tako posmatraju ih lekari i cujem kazu: ne gospodjo pomirite se sa tim da nema sanse da imate dece...Zena normalno u plac i meni bilo beskrajno zao...Pomislim zasto tako direktno? Pa ja to ne bi mogla nema sanse...Sad isto kad neko oboli kao sto je moja sad vec pokojna prijateljica od teske bolesti lekari su joj otvoreno rekli sta ima i cak koliko ce da zivi...Normalno da se udepresivila da joj se stanje jos vise pogorsalo i umrla je u beznadju i ocaju...A mom ocu koji je bio star i boze me oprosti ocekivano da ce imati kakvu opaku bolest nisu hteli uopste da to potvrde...On je jadan do zadnjeg casa imao nadu da ce jos poziveti...Meni se cini da je bolje malo ublazenije nesto reci direktno je jako surovo i meni neshvatljivo...Sta misle psiholozi sta obicni ljudi?...eto mozda nesto za diskusiju...jer to je zivot...
Kliknite za proširenje...

Hm tesko da bih to mogao raditi jer bih slao ljude na selo da se lece i kod nadrilekara a ne da kupuju lekove:lol:rekao bih takva i takva stvar nemojte se predavati radicemo zajedno na ozdravljenju
 
dobar lekar u takvoj situaciji mora da bude i dobar psiholog..
uglavnom, da bi se doslo do takve konacne dijagnoze dr mora vise puta da se vidi sa pacijentom..i za to vreme da proceni njegov karakter..
na ovom svetu nista nije nemoguce..i ono sto sam ja do sada naucila je da sve ide iz glave..
ukoliko dr proceni da je realna slika recena pacijentu najbolja da bi on organizovao zivot u novom pravcu..
zato nekome treba reci surovu istinu, a nekome nedorecenoscu ostaviti nadu..
moj drug koji je i sam dr, veoma mlad tek 33 god, saznao je skoro da ima neizlecivi oblik kancera..
u njegovoj dijagnozi zracenje ne pomaze, transplatacija ne pomaze..nema leka..
okrenuo se alternativi odmah..
 
pa valjda oni imaju neku etiku
valjda i moraju da procene ko i kako moze da primi takvu vest
mada
pošto verovatno godišnje ima 1000 takvih
šta može nego da kaže direktno
a i inače mislim -

da šok šesto blagotvornije utiče na ljude
koji se jedinu u radikalnim situacijama (možda!)
pozabave suštim i dođu do nekih spoznaja i promena u životu
 
Medicinska etika nalaže da lekar ima pravo i da laže pacijenta, a i da mu kaže istinu, u zavisnosti od njegove lične procene, ili ima pravo da mu kaže poluistinu.

Sa jedne strane, lepo je reći osobi, da zna na čemu je, a sa druge to iskustvo može biti šokantno, a takođe sa neke treće strane, moralna obaveza je i da zdr. radnik stalno pospešuje nadu pacijenta, jer vreme nosi i novine u medicini, svako je slučaj za sebe, možda postoji i neka alternativa...
 
Na sreću nisam lekar, a kako bi lekar trebalo da postupi zavisi od raznih faktora. Sam lekar, nekako se nosim mišlju, je taj koji, na osnovu svog radnog iskustva i ljudskih kvaliteta, odlučuje šta je najbolje za pacijenta i porodicu da kaže, dokle daleko sme da ide, koja je ta granica dokle sme da ide. Nije ova tema bez razloga na psihologiji...lekar u donošenju takve odluke mogao bi da konsultuje i psihologa, što mislim da i postoji u razvijenim zemljama, pa da se i pacijentu obezbedi razgovor sa psihologom.
 
ariela:
Nesto se setih ne znam sta me je tacno asociralo da cujem misljenja drugih na ovu temu...Da ste lekar koji treba da saopsti pacijentu istinu koja nije prijatna o njegovoj bolesti, da li biste bili iskreni i u lice coveku to rekli ili uvijeno da ga ne uplasite i ubedacite?...Kao mlada osoba posle srednje zaposlih se u bolnici i tamo sam se obrela na odeljenju gde su zene ispitivale mogucnost da imaju decu...I tako posmatraju ih lekari i cujem kazu: ne gospodjo pomirite se sa tim da nema sanse da imate dece...Zena normalno u plac i meni bilo beskrajno zao...Pomislim zasto tako direktno? Pa ja to ne bi mogla nema sanse...Sad isto kad neko oboli kao sto je moja sad vec pokojna prijateljica od teske bolesti lekari su joj otvoreno rekli sta ima i cak koliko ce da zivi...Normalno da se udepresivila da joj se stanje jos vise pogorsalo i umrla je u beznadju i ocaju...A mom ocu koji je bio star i boze me oprosti ocekivano da ce imati kakvu opaku bolest nisu hteli uopste da to potvrde...On je jadan do zadnjeg casa imao nadu da ce jos poziveti...Meni se cini da je bolje malo ublazenije nesto reci direktno je jako surovo i meni neshvatljivo...Sta misle psiholozi sta obicni ljudi?...eto mozda nesto za diskusiju...jer to je zivot...
Kliknite za proširenje...

Meni su kao devojcici sa 7 godina direktno rekli da cu ziveti sa 50 % pluca... da ne smem da jedem sladoled,da trcim,da imam plisane igracke itd. Posle sa 12 su mi direktno rekli da sam upala u klinicku smrt jer se sestra zabunila i dala mi duplu dozu lekova i time mogla da me ubije ... Uglavnom sve direktno govore,ne gledaju na posledice sa psiholoske strane.
 
vremeno se sigurno izgradi neki mehanizam odbrane. kao sto i svi imamo svoje mehanizme na neke situacije i okolnosti, samo jaci. ne vidi, ne cuje, ne dodiruje ga. covek bi tacno poludeo kada bi preziveo svaciju sudbinu.
nema tu niceg neljudskog ne obazirati se u takvim okolnostima, jer ljudski je stvarati taj mehanizam. kao npr. mozda u ratu.
 
ariela:
Nesto se setih ne znam sta me je tacno asociralo da cujem misljenja drugih na ovu temu...Da ste lekar koji treba da saopsti pacijentu istinu koja nije prijatna o njegovoj bolesti, da li biste bili iskreni i u lice coveku to rekli ili uvijeno da ga ne uplasite i ubedacite?...Kao mlada osoba posle srednje zaposlih se u bolnici i tamo sam se obrela na odeljenju gde su zene ispitivale mogucnost da imaju decu...I tako posmatraju ih lekari i cujem kazu: ne gospodjo pomirite se sa tim da nema sanse da imate dece...Zena normalno u plac i meni bilo beskrajno zao...Pomislim zasto tako direktno? Pa ja to ne bi mogla nema sanse...Sad isto kad neko oboli kao sto je moja sad vec pokojna prijateljica od teske bolesti lekari su joj otvoreno rekli sta ima i cak koliko ce da zivi...Normalno da se udepresivila da joj se stanje jos vise pogorsalo i umrla je u beznadju i ocaju...A mom ocu koji je bio star i boze me oprosti ocekivano da ce imati kakvu opaku bolest nisu hteli uopste da to potvrde...On je jadan do zadnjeg casa imao nadu da ce jos poziveti...Meni se cini da je bolje malo ublazenije nesto reci direktno je jako surovo i meni neshvatljivo...Sta misle psiholozi sta obicni ljudi?...eto mozda nesto za diskusiju...jer to je zivot...
Kliknite za proširenje...

Ja sam obican ljud i mislim da treba biti covjek pa tek onda doktor.
Znam zenu kojoj je dijete umrlo nakon godina i godina raznih terapija i na kraju je umrlo od pogresno postavljene dijagnoze. I jadnoj majci na kraju kazu onako mrtvo hladno Vase dijete je umrlo od xxxxx, a da je dijagnoza bila prava sad bi vam jos bilo zivo :eek:
 
Ja sam uvek za istinu, ali mislim da ipak treba čoveku ostaviti mesta za malo nade jer ne verujem da može da škodi reći npr nekome smrtno obolelom od teške i neizlečive bolesti da postoji neka šansa, iako veoma mala, ali ipak šansa da se njegova/njena bolest npr spontano povuče... ta osoba će se držati toga i biće mi/joj lakše da se nosi sa situacijom u kojoj se nalazi. Sa druge strane mnogi od tih lekara su već oguglali na saopštavanje svakakvih vesti hiljadama ljudi koji prolaze kroz njihove ordinacije, tako da su verovatno i sami umorni od smišljanja svakakvih poluistina, pa mogu i da ih razumem što uglavnom tako direktno i bez uvijanja kažu ljudima kako stoje stvari... a drugi su jednostavno kreteni koje boli doope za to kako se neko oseće dok čeka da umre :(. Ja da sam lekar pretpostavljam da bih malo ulepšala istinu u zavisnosti od situacije... pozvala bih se na razvoj nauke, nove lekove, pa čak i čuda (iako ne verujem u to) ako uvidim da će to nekome olakšati.
 
ariela:
Nesto se setih ne znam sta me je tacno asociralo da cujem misljenja drugih na ovu temu...Da ste lekar koji treba da saopsti pacijentu istinu koja nije prijatna o njegovoj bolesti, da li biste bili iskreni i u lice coveku to rekli ili uvijeno da ga ne uplasite i ubedacite?...Kao mlada osoba posle srednje zaposlih se u bolnici i tamo sam se obrela na odeljenju gde su zene ispitivale mogucnost da imaju decu...I tako posmatraju ih lekari i cujem kazu: ne gospodjo pomirite se sa tim da nema sanse da imate dece...Zena normalno u plac i meni bilo beskrajno zao...Pomislim zasto tako direktno? Pa ja to ne bi mogla nema sanse...Sad isto kad neko oboli kao sto je moja sad vec pokojna prijateljica od teske bolesti lekari su joj otvoreno rekli sta ima i cak koliko ce da zivi...Normalno da se udepresivila da joj se stanje jos vise pogorsalo i umrla je u beznadju i ocaju...A mom ocu koji je bio star i boze me oprosti ocekivano da ce imati kakvu opaku bolest nisu hteli uopste da to potvrde...On je jadan do zadnjeg casa imao nadu da ce jos poziveti...Meni se cini da je bolje malo ublazenije nesto reci direktno je jako surovo i meni neshvatljivo...Sta misle psiholozi sta obicni ljudi?...eto mozda nesto za diskusiju...jer to je zivot...
Kliknite za proširenje...

Reci mladjoj ili sredovecnoj osobi da ce poziveti jes neki odredjen period deluje kao surovost,ali ako se razmisli,posteno je prema bolesniku tako uraditi.Ima mogucnost da svoje zadnje dane provede onako kako zeli,da se oprosti sa bliznjima,da kaze ono sto je mozda zeleo da kaze.Prvi sok saznanja je najgoiri,kasnije sledi negiranje ali na kraju svako se pomiri sa cinjencom.
Da,jesam za istinu,ma kakava ona bila jer je svaka bolja od lazi i ulepsavanja situacije,za koju je ocigledno da je sumorna.
 
ariela:
Nesto se setih ne znam sta me je tacno asociralo da cujem misljenja drugih na ovu temu...Da ste lekar koji treba da saopsti pacijentu istinu koja nije prijatna o njegovoj bolesti, da li biste bili iskreni i u lice coveku to rekli ili uvijeno da ga ne uplasite i ubedacite?...Kao mlada osoba posle srednje zaposlih se u bolnici i tamo sam se obrela na odeljenju gde su zene ispitivale mogucnost da imaju decu...I tako posmatraju ih lekari i cujem kazu: ne gospodjo pomirite se sa tim da nema sanse da imate dece...Zena normalno u plac i meni bilo beskrajno zao...Pomislim zasto tako direktno? Pa ja to ne bi mogla nema sanse...Sad isto kad neko oboli kao sto je moja sad vec pokojna prijateljica od teske bolesti lekari su joj otvoreno rekli sta ima i cak koliko ce da zivi...Normalno da se udepresivila da joj se stanje jos vise pogorsalo i umrla je u beznadju i ocaju...A mom ocu koji je bio star i boze me oprosti ocekivano da ce imati kakvu opaku bolest nisu hteli uopste da to potvrde...On je jadan do zadnjeg casa imao nadu da ce jos poziveti...Meni se cini da je bolje malo ublazenije nesto reci direktno je jako surovo i meni neshvatljivo...Sta misle psiholozi sta obicni ljudi?...eto mozda nesto za diskusiju...jer to je zivot...
Kliknite za proširenje...

Pa nikad ne možeš reći definitivno šta će da se desi..uvijek treba imati dozu opreznosti jer medicina nije rekla svoju posljednju riječ, a i u medicini nije uvijek 1+1=2 ..ono što se može je reći kako stvari sada stoje kad je u pitanju neko oboljenje i kakve su šanse po ozdravljenje, procenat i dužina preživljavanja ... međutim sve treba uzeti sa rezervom kad je ljudski život u pitanju ... a borba i mogućnost ostavljanja prostora za nju uvijek mora postojati ...
 
ariela:
Nesto se setih ne znam sta me je tacno asociralo da cujem misljenja drugih na ovu temu...Da ste lekar koji treba da saopsti pacijentu istinu koja nije prijatna o njegovoj bolesti, da li biste bili iskreni i u lice coveku to rekli ili uvijeno da ga ne uplasite i ubedacite?...Kao mlada osoba posle srednje zaposlih se u bolnici i tamo sam se obrela na odeljenju gde su zene ispitivale mogucnost da imaju decu...I tako posmatraju ih lekari i cujem kazu: ne gospodjo pomirite se sa tim da nema sanse da imate dece...Zena normalno u plac i meni bilo beskrajno zao...Pomislim zasto tako direktno? Pa ja to ne bi mogla nema sanse...Sad isto kad neko oboli kao sto je moja sad vec pokojna prijateljica od teske bolesti lekari su joj otvoreno rekli sta ima i cak koliko ce da zivi...Normalno da se udepresivila da joj se stanje jos vise pogorsalo i umrla je u beznadju i ocaju...A mom ocu koji je bio star i boze me oprosti ocekivano da ce imati kakvu opaku bolest nisu hteli uopste da to potvrde...On je jadan do zadnjeg casa imao nadu da ce jos poziveti...Meni se cini da je bolje malo ublazenije nesto reci direktno je jako surovo i meni neshvatljivo...Sta misle psiholozi sta obicni ljudi?...eto mozda nesto za diskusiju...jer to je zivot...
Kliknite za proširenje...

rekla bih istinu, ali sa ogradom da nikada nista nije sigurno, kao sto i nije i vodeci racuna o psiholoskom profilu obolele osobe
znaci, i kad ti se medicinski pise sigurna smrt-ne mora da znaci da ce tako i biti i obratno, nekada bezazlena stvar zavrsi kao horor
nikada ne bih bila kategoricna u izricanju smrtne presude, jer iz sopstvenog iskustva znam koliko to moze biti netacno/pogresno/pogubno po psihu bolesnika i njegovih najblizih
i obavezno bih skrenula paznju na alternativne metode lecenja, koje nekad rezultiraju pravim cudom
ali, rekla bih iskreno najverovatniju prognozu, jer ljudi nekada zele da znaju, da srede stvari, da se oproste, da svedu racune....
i treba im to omoguciti, ako im se vec ne moze pomoci
 
malavelika:
rekla bih istinu, ali sa ogradom da nikada nista nije sigurno, kao sto i nije i vodeci racuna o psiholoskom profilu obolele osobe
znaci, i kad ti se medicinski pise sigurna smrt-ne mora da znaci da ce tako i biti i obratno, nekada bezazlena stvar zavrsi kao horor
nikada ne bih bila kategoricna u izricanju smrtne presude, jer iz sopstvenog iskustva znam koliko to moze biti netacno/pogresno/pogubno po psihu bolesnika i njegovih najblizih
i obavezno bih skrenula paznju na alternativne metode lecenja, koje nekad rezultiraju pravim cudom
ali, rekla bih iskreno najverovatniju prognozu, jer ljudi nekada zele da znaju, da srede stvari, da se oproste, da svedu racune....
i treba im to omoguciti, ako im se vec ne moze pomoci
Kliknite za proširenje...

istina je samo jedna
a nju ne zna lekar
 
malavelika:
ok, evo ispravka
rekla bih "lekarsku istinu"
odnosno ono sto u tom trenutku, kao lekar, smatram istinom
Kliknite za proširenje...

ono sto lekar smatra istinom je bazirano samo na njegovom znanju
ono sto covek nosi u sebi i u sta veruje niko sa strane ne zna
lapo lapo je sansa da se prezivi il' odapne
kolko je tvoja istina tolko je i moja
tvoja je naravno jaca ukoliko se on preda
moja je jaca ako se bori
prava istina je negde izmedju i nju ne znamo ni ti ni ja
 
pre dva meseca moj prijatelj, doktor po profesiji, koji je imao 33 godine saznao je da se ono sto mu pravi bolove zove hipoucelularni karcinom jetre.
pre dva dana mog prijatelja su sahranili.
majka mu je doktor takodje.
otac isto doktor je poginuo kad je on bio mali.
majka je imala samo njega na ovom svetu.
kad su dobili dijagnozu proverenu na dve klinike, majka ga je kao iskusnija suocila sa prognozom preostalog zivota od tri meseca.
sa njim sam se cula desetak dana pre njegove smrti i rekao je da posle pogorsanja i privremenog otkazivanja bubrega zbog dijalize je u klinickom centru, ali da mu je bolje i da se vidimo kad izadje krajem nedelje.
kad sam je pozvala da joj izjavim saucesce rekla je da je umro u bolnici i da iz nje nije izlazio.
pitala sam da li je imao period poboljsanja kada me pozvao, a ona je rekla - nije, samo je on verovao da jeste.
tad su mu otkazali bubrezi, onda se proces rasirio na mozdane celije, upao je u komu i otisao.
zato nije odgovarao na pozive i poruke koje sam mu poslala.

covek uvek veruje u bolje, cak i kad sam zna cinjenice.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Kada ste poslednji put osetili da ste istinski srećni?
Odgovora
13
Pregleda
396
Mileta iz Talesa
M
A
da li ste nekada dali sebi za pravo..
2
Odgovora
44
Pregleda
1.111
Zelena milja
Zelena milja
Nina
Optička iluzija koja pokazuje da li ste pod stresom
Odgovora
8
Pregleda
358
Black_star
Black_star

Back
Top