drbob
Iskusan
- Poruka
- 6.294
Kako je Vasington kupio jugoslovensko predsednistvo a Srbija je ponovo zaljubljena
NAPOMENA CITAOCIMA: Ovo je prva od dve kolumne o situaciji u Jugoslaviji. Iako su napisane sredinom decembra, a neki delovi i mnogo pre toga, ovaj kolumnist ih nije dao na objavljivanje pre izbora u Srbiji 23. decembra. To je zato sto njegova namera nije da ide na ruku pristrasnoj politici, vec da pomogne citaocima sajta beograd.com da saznaju pravu istinu i vide punu sliku sa strateske, geopoliticke perspektive. Dobri govornici slede zlatno pravilo pisanja govora - recite im sta cete im ispricati; ispricajte im; a onda im recite sta ste im ispricali. Kao javni govornik i kolumnista, ja pokusavam da uradim isto to.
Ja sam rekao citaocima sajta beograd.com proslog leta da ce jugoslovenski izbori 24. septembra biti Srpska "demo farsa", sa Vojislavom Kostunicom u glavnoj ulozi naivnog Don Kihota, dok u stvari igra Trojanskog konja koga je kupio i platio Vasington. Rekao sam vam dok se odvijala srpska "Revolucija nojeva", uz unistavanje izbornih listica, da je to coup d’etat dirigovan iz inostranstva. I ponovio sam to kada je Kostunica poceo da se preobraca nakon svoje izborne "pobede".
A sada (pocetkom decembra), bas kad sam hteo da rezimiram ono sto sam vam pricao sve vreme o DOS-u i Kostunici, gle, list Washington Post je to uradio umesto mene. Da, taj "liberalni" glasnogovornik establismenta; americki pretposlednji autoritet o zbrci u vasingtonskom bordelu, ispricao je istinu o tome kako je Vasington kupio jugoslovensko predsednistvo za 41 milion USD.
Naslov clanka objavljenog 11. decembra u listu Washington Post koji zvuci bezopasno - "Americki saveti vodili Milosevicevu opoziciju" bio je maska za njegov razorni sadrzaj.za Kostunicu, prethodno srpskog "nacionalistu", sada prosto marionetu Vasingtona. Razorni za DOS - Demokratsku opoziciju Srbije koju je finansirao i organizovao Vasington, sada novi jugoslovenski rezim. Razorni za "Otpor", toboze "studentski" pokret, kojeg takodje finansira i vodi americka vlada.
Ukratko, list Washington Post je potvrdio sve nase sumnje i stavio veoma eksplicitnu cenu na jugoslovensko predsednistvo i Kostunicinu izdaju njegovih prethodnih ideala.
"Americki napori na izgradnji demokratije u Srbiji bili su cudna mesavina tajnovitosti i otvorenosti. U principu je to bila otvorena operacija koju su finansirale kongresna izdvajanja od oko 10 miliona USD za fiskalnu 1999. i 31 milion USD za 2000".
List Washington Post takodje daje sliku Kostunice, DOS-a i Otpor-a kao nista vise do americkih marioneta. Cak i same reci izgovorene u izbornom scenariju kampanje smisljene su u Vasingtonu:
"Prema Stevanovicu, (DOS) strucnjaku za marketing, SVAKU REC politickih poruka opozicije u trajanju od jednog minuta i od pet minuta koju su koristili portparoli opozicije sirom zemlje razmotrili su AMERICKI KONSULTANTI i testirali u anketama. Kandidati koalicije koji su se kandidovali za jugoslovenski parlament i na desetine hiljada mesta u lokalnoim vlastima dobili su obimnu obuku o tome kako da se drze "poruke", odgovaraju na pitanja novinara i pobiju argumente Milosevicevih simpatizera" (naglasak dodat).
Evo nekih delova iz izvestaja u listu Washington Post:
"Dvadeset (srpskih) opozicionih lidera je prihvatilo poziv Nacionalnog demokratskog instituta (NDI) sa bazom u Vasingtonu u oktobru 1999. za seminar u hotelu Marriott u Budimpesti, sa pogledom na reku Dunav. Kljucna stavka na dnevnom redu: anketa koju je sprovela americka firma Penn, Schoen & Berland Associates.
Anketa je izvestila da Milosevic ima 70% nepovoljni rejting medju srpskim glasacima. Ali je takodje pokazala da velika imena u opoziciji - ljudi kao sto su Zoran Djindjic i Vuk Draskovic - su opterecena negativnim rejtingom u anketi skoro isto toliko koliko i Milosevic. Medju kandidatima koji su se najbolje plasirali da pariraju Milosevicu, ukazivala je anketa, je bio umereni srpski nacionalista po imenu Vojislav Kostunica, koji je imao povoljan rejting od 49% i nepovoljni rejting od samo 29%. [...]
Izbor Kostunice za predsednickog kandidata opozicije u avgustu je oblikovan, u velikoj meri, anketama. "Ankete su pokazale da bi Kostunica mogao da porazi Milosevica na najlaksi moguci nacin", seca se Dusan Mihajlovic, lider stranke Nova demokratija, jedne od 18 politickih stranaka koje cine koaliciju. Deo Kostunicine PRIVLACNOSTI, pokazale su ankete, je sto ga ljudi smatraju ANTI-AMERICKI nastrojenim. Posto je bio otvoreni kriticar NATO bombardovanja Srbije, bilo je tesko Milosevicevoj vladi da ga etiketira kao zapadnu marionetu ili izdajicu srpskih interesa". (naglasak dodat)
Drugim recima, Kostunica je izabran za predsednickog kandidata od strane americkih anketara javnog mnjenja koje je unajmio Vasington da rade za najbolje interese Vasingtona. A on je izabran kao takav jer je IZGLEDALO da je anti-americki raspolozen. Drugim recima, on je izabran kao Trojanski konj cija je svrha da predje srpski narod.
Kostunica je takodje bio jedan od lidera opozicije snazno suprotstavljen prihvatanju americke pomoci u kampanji. "Ja sam bio protiv toga, nikad nisam licno dobio neku pomoc i mislio sam da to nije neophodno", rekao je on u jednom intervjuu.
Za mnoge aktiviste opozicije, KOSTUNICINO PORICANJE JE ZVUCALO MALO SUPLJE. Dok je tacno da je njegova stranka, Demokratska stranka Srbije, odbila sve sto je mirislao na americku pomoc, njegova predsednicka kampanja je IMALA OGROMNE KORISTI od saveta i finansijske pomoci koju je opoziciona koalicija dobila iz inostranstva, a narocito od SJEDINJENIH AMERICKIH DRZAVA." [...] (naglasak dodat)
Ne samo da su Kostunicine reci `zvucale suplje’ "mnogim opozicionim aktivistima", vec je i ovaj pisac to rekao u nekoliko svojih kolumni za Beograd.com. Coveka sudite prema drustvu u kojem se krece, ne samo po njegovim recima, pokusao sam da upozorim Srbe.
Ali je vasingtonska strategija Trojanskog konja ocigledno upalila. Srbi su pali na nju - sasvim. Ali ne i bez nesto dodatnog nezakonite primene sile - i domace (u Srbiji) i stranih sila:
"Glavnu ulogu su igrali Stejt Department i americka Agencija za Medjunarodni razvoj, vladina agencija za pomoc stranim zemljama, koja je dostavljala novac preko komercijalnih ugovaraca i neprofitnih grupa kao sto su NDI i njegov Republikanski pandan, Medjunarondi republikanski institut (IRI).
Dok je NDI radio blisko sa srpskim opozicionim strankama, IRI je fokusirao svoju paznju na Otpor, koji je sluzio kao ideoloska i organizaciona kicma revolucije. U martu je IRI platio da dvadesetak lidera Otpora pohadjaju seminar o nenasilnom otporu u hotelu Hilton u Budimpesti, par stotina jardi duz Dunava od hotela Marriot kojeg favorizuje NDI. [...]
Tokom sledeca tri meseca na milione nalepnica "Gotov je" je odstampano na 80 tona uvezenog papira za nalepnice - koje je platio USAID i isporucio iz Vasingtona - i zalepljeno sirom Srbije po zidovima, u liftovima i preko Milosevicevih izbornih postera. Odstampani u crno-belom formatu sa amblemom Otpora u vidu stisnute pesnice, oni su postali simbol revolucije. [...]
Gvozdeno pravilo i za koaliciju i za Otpor je bilo da nikad ne pricaju o finasijskoj i logistickoj podrsci Zapada. U protivnom, to bi islo na ruku Milosevicevoj propagandnoj masineriji, koja je rutinski govorila o opozicionim liderima kao "izdajnicima" ili "NATO lakejima".
Slucajno je stisnuta pesnica Otpora na crnoj majci, nesto izmedju komunizma i fasizma, savrseni simbol Novog svetskog poretka. A nije ni cudo, posto je ona kreirana u Vasingtonu, prestonici Zlog carstva Novog svetskog poretka. Mozda bi istina i Amerikanci koji vole slobodu i drugi ljudi sirom sveta trebalo da nacrtaju znak TARGET preko nje. Barem je to bio simbol pravog otpora stranoj agresiji koji je potekao iz Beograda i rasirio se kao pozar sirom planete prosle godine i inspirisao patriote sirom sveta da se ukljuce u akciju u odbrani istine i slobode.
Isticanje gole istine na taj nacin pomaze da se objasne neki virulentni verbalni napadi na sve koji govore istinu tokom srpske izborne kampanje, ukljucujuci i ovog psica, koji je javno i cesto nazivao Kostunicu, DOS i Otpor pravim imenom - vasingtonski "lakeji" ili "kvislinzi". (Za ostatak clanka u listu Washington Post klikni na: http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/articles/A18395-2000Dec3.html). Kao sto je i o Milosevicu pre vise od 10 godina.
To je zato sto su paralele i slicnosti izmedju trenutne situacije u Srbiji i one iz 1989-1990 neizbezne. Srbija je ponovo zaljubljena, ali u drugog coveka i iz drugaciih ("liberalnih") razloga. Zato pazite!
Krajem maja 1989. godine ovaj pisac se vratio u rodni Beograd prvi put posle 20-godisnjeg dobrovoljnog egzila od jugoslovenske komunisticke vlade. On se vratio u SAD sa puta od nedelju dana sa pomesanim emocijama o "progresu" ucinjenom u onome sto je tada jos uvek bilo komunisticko drustvo.
Slede delovi iz mojih originalnih izvestaja o Slobodanu Milosevicu, napisanih 1989 i 1990. Tada sam prvi put uporedio tadasnjeg voljenog srpskog lidera sa Titom, Hitlerom i Staljinom. Evo na primer sta sam napisao 23. jula 1989:
"Cini mi se kao da Srbi u Jugoslaviji sada zive u nekoj vremenskoj kapsuli. Kao da freneticno pokusavaju da nadoknade poslednjih 45 godina svoje istorije koje ih je lisila Titova (komunisticka) i antisrpska politika...
Drugim recima, Srbi su zaljubljeni; zaljubljeni u svoje nasledstvo i zaljubljeni u svog novog lidera - (Slobodana) Milosevica.
To je divno. Ali i opasno. Upitajte samo neku tinejdzerku...
NAPOMENA CITAOCIMA: Ovo je prva od dve kolumne o situaciji u Jugoslaviji. Iako su napisane sredinom decembra, a neki delovi i mnogo pre toga, ovaj kolumnist ih nije dao na objavljivanje pre izbora u Srbiji 23. decembra. To je zato sto njegova namera nije da ide na ruku pristrasnoj politici, vec da pomogne citaocima sajta beograd.com da saznaju pravu istinu i vide punu sliku sa strateske, geopoliticke perspektive. Dobri govornici slede zlatno pravilo pisanja govora - recite im sta cete im ispricati; ispricajte im; a onda im recite sta ste im ispricali. Kao javni govornik i kolumnista, ja pokusavam da uradim isto to.
Ja sam rekao citaocima sajta beograd.com proslog leta da ce jugoslovenski izbori 24. septembra biti Srpska "demo farsa", sa Vojislavom Kostunicom u glavnoj ulozi naivnog Don Kihota, dok u stvari igra Trojanskog konja koga je kupio i platio Vasington. Rekao sam vam dok se odvijala srpska "Revolucija nojeva", uz unistavanje izbornih listica, da je to coup d’etat dirigovan iz inostranstva. I ponovio sam to kada je Kostunica poceo da se preobraca nakon svoje izborne "pobede".
A sada (pocetkom decembra), bas kad sam hteo da rezimiram ono sto sam vam pricao sve vreme o DOS-u i Kostunici, gle, list Washington Post je to uradio umesto mene. Da, taj "liberalni" glasnogovornik establismenta; americki pretposlednji autoritet o zbrci u vasingtonskom bordelu, ispricao je istinu o tome kako je Vasington kupio jugoslovensko predsednistvo za 41 milion USD.
Naslov clanka objavljenog 11. decembra u listu Washington Post koji zvuci bezopasno - "Americki saveti vodili Milosevicevu opoziciju" bio je maska za njegov razorni sadrzaj.za Kostunicu, prethodno srpskog "nacionalistu", sada prosto marionetu Vasingtona. Razorni za DOS - Demokratsku opoziciju Srbije koju je finansirao i organizovao Vasington, sada novi jugoslovenski rezim. Razorni za "Otpor", toboze "studentski" pokret, kojeg takodje finansira i vodi americka vlada.
Ukratko, list Washington Post je potvrdio sve nase sumnje i stavio veoma eksplicitnu cenu na jugoslovensko predsednistvo i Kostunicinu izdaju njegovih prethodnih ideala.
"Americki napori na izgradnji demokratije u Srbiji bili su cudna mesavina tajnovitosti i otvorenosti. U principu je to bila otvorena operacija koju su finansirale kongresna izdvajanja od oko 10 miliona USD za fiskalnu 1999. i 31 milion USD za 2000".
List Washington Post takodje daje sliku Kostunice, DOS-a i Otpor-a kao nista vise do americkih marioneta. Cak i same reci izgovorene u izbornom scenariju kampanje smisljene su u Vasingtonu:
"Prema Stevanovicu, (DOS) strucnjaku za marketing, SVAKU REC politickih poruka opozicije u trajanju od jednog minuta i od pet minuta koju su koristili portparoli opozicije sirom zemlje razmotrili su AMERICKI KONSULTANTI i testirali u anketama. Kandidati koalicije koji su se kandidovali za jugoslovenski parlament i na desetine hiljada mesta u lokalnoim vlastima dobili su obimnu obuku o tome kako da se drze "poruke", odgovaraju na pitanja novinara i pobiju argumente Milosevicevih simpatizera" (naglasak dodat).
Evo nekih delova iz izvestaja u listu Washington Post:
"Dvadeset (srpskih) opozicionih lidera je prihvatilo poziv Nacionalnog demokratskog instituta (NDI) sa bazom u Vasingtonu u oktobru 1999. za seminar u hotelu Marriott u Budimpesti, sa pogledom na reku Dunav. Kljucna stavka na dnevnom redu: anketa koju je sprovela americka firma Penn, Schoen & Berland Associates.
Anketa je izvestila da Milosevic ima 70% nepovoljni rejting medju srpskim glasacima. Ali je takodje pokazala da velika imena u opoziciji - ljudi kao sto su Zoran Djindjic i Vuk Draskovic - su opterecena negativnim rejtingom u anketi skoro isto toliko koliko i Milosevic. Medju kandidatima koji su se najbolje plasirali da pariraju Milosevicu, ukazivala je anketa, je bio umereni srpski nacionalista po imenu Vojislav Kostunica, koji je imao povoljan rejting od 49% i nepovoljni rejting od samo 29%. [...]
Izbor Kostunice za predsednickog kandidata opozicije u avgustu je oblikovan, u velikoj meri, anketama. "Ankete su pokazale da bi Kostunica mogao da porazi Milosevica na najlaksi moguci nacin", seca se Dusan Mihajlovic, lider stranke Nova demokratija, jedne od 18 politickih stranaka koje cine koaliciju. Deo Kostunicine PRIVLACNOSTI, pokazale su ankete, je sto ga ljudi smatraju ANTI-AMERICKI nastrojenim. Posto je bio otvoreni kriticar NATO bombardovanja Srbije, bilo je tesko Milosevicevoj vladi da ga etiketira kao zapadnu marionetu ili izdajicu srpskih interesa". (naglasak dodat)
Drugim recima, Kostunica je izabran za predsednickog kandidata od strane americkih anketara javnog mnjenja koje je unajmio Vasington da rade za najbolje interese Vasingtona. A on je izabran kao takav jer je IZGLEDALO da je anti-americki raspolozen. Drugim recima, on je izabran kao Trojanski konj cija je svrha da predje srpski narod.
Kostunica je takodje bio jedan od lidera opozicije snazno suprotstavljen prihvatanju americke pomoci u kampanji. "Ja sam bio protiv toga, nikad nisam licno dobio neku pomoc i mislio sam da to nije neophodno", rekao je on u jednom intervjuu.
Za mnoge aktiviste opozicije, KOSTUNICINO PORICANJE JE ZVUCALO MALO SUPLJE. Dok je tacno da je njegova stranka, Demokratska stranka Srbije, odbila sve sto je mirislao na americku pomoc, njegova predsednicka kampanja je IMALA OGROMNE KORISTI od saveta i finansijske pomoci koju je opoziciona koalicija dobila iz inostranstva, a narocito od SJEDINJENIH AMERICKIH DRZAVA." [...] (naglasak dodat)
Ne samo da su Kostunicine reci `zvucale suplje’ "mnogim opozicionim aktivistima", vec je i ovaj pisac to rekao u nekoliko svojih kolumni za Beograd.com. Coveka sudite prema drustvu u kojem se krece, ne samo po njegovim recima, pokusao sam da upozorim Srbe.
Ali je vasingtonska strategija Trojanskog konja ocigledno upalila. Srbi su pali na nju - sasvim. Ali ne i bez nesto dodatnog nezakonite primene sile - i domace (u Srbiji) i stranih sila:
"Glavnu ulogu su igrali Stejt Department i americka Agencija za Medjunarodni razvoj, vladina agencija za pomoc stranim zemljama, koja je dostavljala novac preko komercijalnih ugovaraca i neprofitnih grupa kao sto su NDI i njegov Republikanski pandan, Medjunarondi republikanski institut (IRI).
Dok je NDI radio blisko sa srpskim opozicionim strankama, IRI je fokusirao svoju paznju na Otpor, koji je sluzio kao ideoloska i organizaciona kicma revolucije. U martu je IRI platio da dvadesetak lidera Otpora pohadjaju seminar o nenasilnom otporu u hotelu Hilton u Budimpesti, par stotina jardi duz Dunava od hotela Marriot kojeg favorizuje NDI. [...]
Tokom sledeca tri meseca na milione nalepnica "Gotov je" je odstampano na 80 tona uvezenog papira za nalepnice - koje je platio USAID i isporucio iz Vasingtona - i zalepljeno sirom Srbije po zidovima, u liftovima i preko Milosevicevih izbornih postera. Odstampani u crno-belom formatu sa amblemom Otpora u vidu stisnute pesnice, oni su postali simbol revolucije. [...]
Gvozdeno pravilo i za koaliciju i za Otpor je bilo da nikad ne pricaju o finasijskoj i logistickoj podrsci Zapada. U protivnom, to bi islo na ruku Milosevicevoj propagandnoj masineriji, koja je rutinski govorila o opozicionim liderima kao "izdajnicima" ili "NATO lakejima".
Slucajno je stisnuta pesnica Otpora na crnoj majci, nesto izmedju komunizma i fasizma, savrseni simbol Novog svetskog poretka. A nije ni cudo, posto je ona kreirana u Vasingtonu, prestonici Zlog carstva Novog svetskog poretka. Mozda bi istina i Amerikanci koji vole slobodu i drugi ljudi sirom sveta trebalo da nacrtaju znak TARGET preko nje. Barem je to bio simbol pravog otpora stranoj agresiji koji je potekao iz Beograda i rasirio se kao pozar sirom planete prosle godine i inspirisao patriote sirom sveta da se ukljuce u akciju u odbrani istine i slobode.
Isticanje gole istine na taj nacin pomaze da se objasne neki virulentni verbalni napadi na sve koji govore istinu tokom srpske izborne kampanje, ukljucujuci i ovog psica, koji je javno i cesto nazivao Kostunicu, DOS i Otpor pravim imenom - vasingtonski "lakeji" ili "kvislinzi". (Za ostatak clanka u listu Washington Post klikni na: http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/articles/A18395-2000Dec3.html). Kao sto je i o Milosevicu pre vise od 10 godina.
To je zato sto su paralele i slicnosti izmedju trenutne situacije u Srbiji i one iz 1989-1990 neizbezne. Srbija je ponovo zaljubljena, ali u drugog coveka i iz drugaciih ("liberalnih") razloga. Zato pazite!
Krajem maja 1989. godine ovaj pisac se vratio u rodni Beograd prvi put posle 20-godisnjeg dobrovoljnog egzila od jugoslovenske komunisticke vlade. On se vratio u SAD sa puta od nedelju dana sa pomesanim emocijama o "progresu" ucinjenom u onome sto je tada jos uvek bilo komunisticko drustvo.
Slede delovi iz mojih originalnih izvestaja o Slobodanu Milosevicu, napisanih 1989 i 1990. Tada sam prvi put uporedio tadasnjeg voljenog srpskog lidera sa Titom, Hitlerom i Staljinom. Evo na primer sta sam napisao 23. jula 1989:
"Cini mi se kao da Srbi u Jugoslaviji sada zive u nekoj vremenskoj kapsuli. Kao da freneticno pokusavaju da nadoknade poslednjih 45 godina svoje istorije koje ih je lisila Titova (komunisticka) i antisrpska politika...
Drugim recima, Srbi su zaljubljeni; zaljubljeni u svoje nasledstvo i zaljubljeni u svog novog lidera - (Slobodana) Milosevica.
To je divno. Ali i opasno. Upitajte samo neku tinejdzerku...
