Nikodim Ljutic
Zainteresovan član
- Poruka
- 193
Све време покушавам да се одрекнем улоге некога ко намеће било какву идеју другоме, али нека питања су животно важна и због тога просто не могу да пређем преко тога, а да не кажем нешто о томе. На крају крејева и друга страна, којој су упућене ове речи, ради све време нешто слично, па нека то буде и оправдање, уколико је исто потребно.
Наиме, не могу да се отмем утиску да, када се помињу разлике између атеиста и верника или разлике у ставовима, стално на површину избијају питања морала или етике, односно порекла морала. Па бих ја неку о томе.
Атеисти тврде да је важно водити моралан живот и бити на страни добра, те да ту није потребан Бог да би се обезбедило тако шта. На другој страни верујући људи имају потребу да истакну пресудну Божју улогу у свему томе. Не могу рећи да сам неутралан, јер је морална неутралност нешто што је потпуно немогуће (ма колико то угодно изгледало), потпуно исто као и просторна неутралност, али покушаћу да изнесем аргументе, који би, можда, покренули на размишљање некога ко на овај начин није размишљао.
Атеисти углавном тврде да временом све напредује, развија се, у сваком погледу један позитиван тренд, еволуција. Међутим, да ли је тако? Знања на техничком и технолошком пољу вероватно да јесу, али време није усавршило човечанство, већ само његова оружја; повећано знање није углачало наш морал , већ само оправдања за неморал! Еволуира зло и стално напредује, при том поприма све савршеније облике, док доброта задржава своје шкрге (у еволутивном смислу) и остаје у свом најпримитивнијем облику. Верујем да и најокорелији заступник идеје о моралној еволуцији човечанства, мора признати да је ово чињеница. Није потребна никаква научна анализа... довољно је погледати било који дневни лист, ТВ програм... прошетати по улици.
Где ја видим проблем. Видим га у погрешним мерилима. У погрешном систему вредности. Да би нека дела била морална или неморална, она морају бити у контрасту са системом који већи од њих самих, који је над њима и има већ одређене судове. То предпоставља постојање неког моралног диктата (да га тако назовем), који дефинише добро и зло, ма одакле он потицао. Саме категорије добра и зла подразумевају моралне норме, које превазилазе индивидуално виђење или укус. Норме! Другим речима, мерила! Морал захтева мерила, као леш... смрт!
Питање је, зашто би људска бића, по атеистичкој поставци - материја са шупљинама, имала било какво морално мерило, па чак и оно које осуђује најгоре зло, које људски ум може да смисли? Зашто би само људи, супротно од вукова, мајмуна, орлова, ајкула, крава, коња, слонова (такође, материје са шупљинама)... били обавезнији да се, по неким таквим мерилима равнају. Али мерила ипак постоје и постоји нека скала, која одређује висину норми. Норме дакле имају неки ниво или нивое. Па тако можемо рећи да је зло на ниском нивоу, те скале, а добро на високом. Но, морамо поставити питање:'' У односу на шта, које је прво мерило?'' Ако кажемо да је нешто на најнижем нивоу, мора постојати нека прва мера, постављени основ, у односу на који би одређивали све остало.
Ако је хладни материјализам основа за све, тада дела као што су, убиства, крађе, силовања, педофилија... имају исти извор критеријума за одређивање норми, као што је пушење у спортским дворанама или недавање мигавца приликом скретања у споредну улицу.
Постоје норме, које би у том истом хладном материјализму, била велики камен спотицања. Част, поштење, храброст, честитост, обзирност, самопожртвовност... шта је то у односу на преживљавање? Сметња! Замислите антилопу која леже, као обед, испред неке од великих мачака, јер је ова повредила шапу па не може да лови... храброст, обзирност, самопожртвовност! Или корак даље, мачка се сажали и не жели да је повреди, већ одлучи да умре од глади!
Дакле, хладни материјализам не може да изнедри, моралне норме! Оне су, по предпоставци, препрека опстанку. Моралне норме морају бити ту, пре нас самих, морају потицати из друге сфере наше стварности, не тако хладне и не тако сурове. Мислим да се иза питања морала, крију многа озбиљна питања и многи озбиљни одговори, вредни претресања сопствених виђења, у односу на вишу идеју, идеју о Творцу!
Наиме, не могу да се отмем утиску да, када се помињу разлике између атеиста и верника или разлике у ставовима, стално на површину избијају питања морала или етике, односно порекла морала. Па бих ја неку о томе.
Атеисти тврде да је важно водити моралан живот и бити на страни добра, те да ту није потребан Бог да би се обезбедило тако шта. На другој страни верујући људи имају потребу да истакну пресудну Божју улогу у свему томе. Не могу рећи да сам неутралан, јер је морална неутралност нешто што је потпуно немогуће (ма колико то угодно изгледало), потпуно исто као и просторна неутралност, али покушаћу да изнесем аргументе, који би, можда, покренули на размишљање некога ко на овај начин није размишљао.
Атеисти углавном тврде да временом све напредује, развија се, у сваком погледу један позитиван тренд, еволуција. Међутим, да ли је тако? Знања на техничком и технолошком пољу вероватно да јесу, али време није усавршило човечанство, већ само његова оружја; повећано знање није углачало наш морал , већ само оправдања за неморал! Еволуира зло и стално напредује, при том поприма све савршеније облике, док доброта задржава своје шкрге (у еволутивном смислу) и остаје у свом најпримитивнијем облику. Верујем да и најокорелији заступник идеје о моралној еволуцији човечанства, мора признати да је ово чињеница. Није потребна никаква научна анализа... довољно је погледати било који дневни лист, ТВ програм... прошетати по улици.
Где ја видим проблем. Видим га у погрешним мерилима. У погрешном систему вредности. Да би нека дела била морална или неморална, она морају бити у контрасту са системом који већи од њих самих, који је над њима и има већ одређене судове. То предпоставља постојање неког моралног диктата (да га тако назовем), који дефинише добро и зло, ма одакле он потицао. Саме категорије добра и зла подразумевају моралне норме, које превазилазе индивидуално виђење или укус. Норме! Другим речима, мерила! Морал захтева мерила, као леш... смрт!
Питање је, зашто би људска бића, по атеистичкој поставци - материја са шупљинама, имала било какво морално мерило, па чак и оно које осуђује најгоре зло, које људски ум може да смисли? Зашто би само људи, супротно од вукова, мајмуна, орлова, ајкула, крава, коња, слонова (такође, материје са шупљинама)... били обавезнији да се, по неким таквим мерилима равнају. Али мерила ипак постоје и постоји нека скала, која одређује висину норми. Норме дакле имају неки ниво или нивое. Па тако можемо рећи да је зло на ниском нивоу, те скале, а добро на високом. Но, морамо поставити питање:'' У односу на шта, које је прво мерило?'' Ако кажемо да је нешто на најнижем нивоу, мора постојати нека прва мера, постављени основ, у односу на који би одређивали све остало.
Ако је хладни материјализам основа за све, тада дела као што су, убиства, крађе, силовања, педофилија... имају исти извор критеријума за одређивање норми, као што је пушење у спортским дворанама или недавање мигавца приликом скретања у споредну улицу.
Постоје норме, које би у том истом хладном материјализму, била велики камен спотицања. Част, поштење, храброст, честитост, обзирност, самопожртвовност... шта је то у односу на преживљавање? Сметња! Замислите антилопу која леже, као обед, испред неке од великих мачака, јер је ова повредила шапу па не може да лови... храброст, обзирност, самопожртвовност! Или корак даље, мачка се сажали и не жели да је повреди, већ одлучи да умре од глади!
Дакле, хладни материјализам не може да изнедри, моралне норме! Оне су, по предпоставци, препрека опстанку. Моралне норме морају бити ту, пре нас самих, морају потицати из друге сфере наше стварности, не тако хладне и не тако сурове. Мислим да се иза питања морала, крију многа озбиљна питања и многи озбиљни одговори, вредни претресања сопствених виђења, у односу на вишу идеју, идеју о Творцу!
