Da nije bilo Majskog prevrata 1903.?

'Clint'

Iskusan
Poruka
5.929
Izvinjavam se ako tema nije po pravilu jer ipak postavljam hipoteticko pitanje a ne istorijsku cinjenicu. Da nije bilo Majskog prevrata i smene Obrenovica, sta mislite kako bi se razvijala dalja politika i sudbina Srbije? Bi li se Aleksandar Obrenovic konfrontirao s Austrougarskom kao Karadjordjevici i okrenuo Francuskoj i Britaniji? Politika Obrenovica je bila podredjena Austro-Ugarskim interesima ali smo ipak i mi izvukli dosta koristi iz toga. Znam da je pitanje sta bi bilo kad bi bilo, ali licno smatram da bi se stvari odvijale potpuno drugacijim tokom i manje pogubno po Srbiju i srpski narod u celini.
 
Nije bilo moguce zaustaviti smenu Obrenovica.
Majski prevrat se desio jer je A. Obrenovic naredio da vojska i policija pucaju na protestante 23. marta 1903. kada je ubijeno 6 ljudi i mnogo jos ranjeno a nakon toga je napravio drzavni udar.
Vlast Obrenovica su obelezili zaostajanje Srbije u odnosu na druge balkanske narode, veliki skandali...uostalom Milan i Aleksandar nisu Obrenovci, Milanova majka je imala aferu u Vlaskoj gde su Obrenovici imali posede od pokradenog novca u Srbiji. To je ionako bila linija Milosevog brata a poslednji Milosev muski naslednik nije imao musko potompstvo, radi se o Mihailu.

Dolazak Petra Karadjordjeivca je bio korak napred, kako za drustvo tako i privredu i pored sankcija Beca.
 
obrenovici su u sustini bili bolji vladari nego karadjordjevici, diplomatijom je srbija napredovala.

ko zna sta bi bilo , mozda ne bi bilo ni balkanskih ratova , mozda ni svetskih

komsije srbiji bi sad bile austrougarska i italija, srbija ne bi bila puno manja ali bi verovatno bila
Хммм, можда би се само смер ширења наместо на Босну пребацио на Македонију (целокупну)?
Чињеница је да је Аустро-Угарска требала излазак на луку Солун, а сумњам да је то могла без Србије или Бугарске. Мислим, могли би да се и сами прошире преко Новог Пазара итд, али би им територија била изузетно некомпактна.
 
Проблем са краљевином и уопште монархијом је што владара не добијате по избору него по рођењу, како вам западне тако вам је. Добар краљ и владар, који ће владати разумом и којем ће водиља бити добробит поданика ће донијети добро и краљевини и поданицима. Но, краљевина некад оде (а по Ликургу то је неизбјежно) у свој искварени облик, у тиранију а паралелно и плутократију гдје се издвоји повлаштена елита моћних породица, гдје остали поданици све теже тај зулум подносе и ту се владавина одржава уз помоћ репресивног апарата.
Некад се такав монарх којим су незадовољни поданици повуче, уступи мјесто насљеднику, некад и другој династији, но обично преврат иде радикалнијим начином и тих преврата имамо у историји свих народа који су имали династије.

Опет, код нас када говоримо о тим временима бивамо заробљени у једном калупу гдје је историја потиснута и уступила мјесто популизму и гдје се своди које су српске династије, Карађорђевићи, Обреновићи, Петровићи, биле ваљане а које лоше.
Ни постоје добре и лоше династије, постоје добри и лоши владари.

А краљ Александар Обреновић никако не може добити пролазну оцјену. Истина, премлад је преузео пријесто, и у моменту смрти је имао тек 27, но код владара младост није алиби према којем ће историја имати нешто разумијевања.
Србија је тих година посртала, нестабилна политичка ситуација и прилично хаотично стање, лоше стање у привреди, војсци, негативна селекција, све то је имало за посљедицу да се накупило незадовољство у народу, ни будуће године са тим владаром нису обећавале ништа добро. И ту је само један наставак реалан, који неће бити срећан за владара.

Након преврата, Србија није утонула у кризу, напротив, период од 1903. до 1914. је период стабилизације, прије свега политичке, поправило се стање у војсци, поправио се привредни и културни живот, тако да преврат није донио Србији ништа лоше.
Сам преврат бјеше насилан, свирепо убиство краља и краљице. Данас је популарно нашироко и театрално се згражавати како је то гнусан чин, међутим, завјереницима, прије свега официрима водиља су били добробит Србије и родољубље. Наравно, увијек се може изродити у другу крајност, како већ рече Семјуел Џонсон "пут до пакла поплочан је добрим намјерама" а историја је та која ће дати суд

Када пишемо или зборимо о мајском преврату, ваља сагледати све околности прије доношења суда, па и код формирања мишљења "шта би било кад би било". А наредних година послије 1903-е свијет је клизио ка великим промјенама праћеним политичким превирањима и (врло вјероватно неизбјежном) оружаном сукобу никад забиљеженом у историји, у тим превирањима моћни играчи су вукли конце, Србија се ту ништа питала није.
Само будаласти људи вјерују подваљеној пропаганди да је сарајевски атентат (који је заправо завјера високих кругова у царству а кривица је приписана српском родољубу кроз коју је нађена повезница са лажно оптуженом страном државом) покренуо било шта, други догађаји и узроци су покренули точак исзорији. На Србији бјеше само колико ће спремна дочекати те турбуленције и свјетску катаклизму,.а са мекушћем на пријестољу, што је најгора могућа особина за владара, тешко да би спремна дочекала те велике свјетске промјене које ће услиједити деценију након преврата.
 
Poslednja izmena:
Mislim da Jugoslavija ne bi ni bila stvarana, u Velikom ratu bili bi na strani Centralnih sila ili neutralni, ipak bi Balkan bio periferna zona interesa. I da se Austto-Ugarska raspala primat nad Jadranom bi preuzeli Italijani, mozda se mi prosilrili na Vojvodinu i delove Bosne ( u slucaju neutralnosti sta verujem da bi Alwksandar forsirao) ali ne bi doziveli gologotu. Mislim da su Obrenovici previse ocrnjeni, Srbija i posle 1903. pokazala je politicku stabilnost ali ekonomski nije mnogo napredovala. Demografski bismo stajali mnogo bolje nego danas.
 
Tesko je reći,šta bi bilo. ....ali je sigurno da se nije smelo desiti ono što se desilo.
Govorim o samom svirepom ubistvu vladara,predsednika vlade ,ministra odbrane....itd.

Što se tiče stabilizacije prilika u zemlji ,posle prevrata?
Pogledajte samo malo bolje,koliko je bilo afera,koliko je promenjeno vlada ....i nakon svega tri teška rata za kratko vreme,od kojih se Srbija nikad nije oporavila.
 
Tesko je reći,šta bi bilo. ....ali je sigurno da se nije smelo desiti ono što se desilo.
Govorim o samom svirepom ubistvu vladara,predsednika vlade ,ministra odbrane....itd.

Što se tiče stabilizacije prilika u zemlji ,posle prevrata?
Pogledajte samo malo bolje,koliko je bilo afera,koliko je promenjeno vlada ....i nakon svega tri teška rata za kratko vreme,od kojih se Srbija nikad nije oporavila.

Taj vladar je samo mesec dana ranije naredio ubijanje ljudi po ulicama Beograda...izvrsio drzavni udar...nije on slucajno zvan tiranin. Takvi su i u Francuskoj vek ranije zavrsili na giljotini.
Bilo je svacega posle ali je Srbija krenula boljim putem to se smatra mozda najboljim periodom moderne Srbije.
Bila su dva rata, treci je nametnut i Srbija ga nije zelela. Dva balkanska rata su dobijena, vracene teritorije gde je Srbija nastala u Raskoj i Kosovu, spojili se sa CG...i ma kakav bio regent A. Karadjordjevic on je bio u rovovima sa vojskom tokom ta tri rata i prelazio je Albaniju sa narodom kao i njegov otac Petar. Sto se ne moze reci za Obrenovice ili naslednike A. Karadjordjevica u ratovima.
 
Sto se tice Jugoslavije, ona je prvi put kao cilj Srbije postavljena za vreme Obrenovica. Kada je bio Versaj 1918 niko nije pitao Srbiju sta hoce vec je receno da je Jugoslavija jedina opcija. Ta prica o Londonskom ugovoru iz 1915 kojim je Italija uvucena u rat na strani Antante a za koji Srbija nije ni znala se zavsila lose po Italiju zbog cega je Musolini dosao na vlast...
 
До Мајског преврата би свакако дошло, јер је иза њега стајала Русија.

Русија није могла и желела да дозволи да Србија остане у Аустријској сфери интереса. Руси су хтели на Балкану једну огромну Бугарску до Крушевца и мали београдски пашалук, који би у идеалном случају био АП те Велике Бугарске. Након што је Милан одрадио "Информбиро" 1878. и окренуо се Аустрији, Русија то није могла да дозволи као део дугорочних политичких планова.

Радикали су тада, као и данас, били њихови играчи. Радикали су створили једну општу атмосферу пропасти и декаденције у друштву, уз помоћ СПЦ. Александар је описиван као неки средовечни первертид који се оженио бабетином јер мрзи Србију и неће да има децу.

У стварности, Александар је имао само 26 година када је убијен, а Драга 36. Дакле, Александар је био клинац, а Драга и даље млада жена. Уопште није било немогуће да се роди наследник. Чак и да се то није догодило, Александар би се вероватно кад тад развео од Драге кад би га прошла љубав према њој, можда опет оженио са 40 и направио дете, а за случај да су упркос свему остали заједно, то не би био први пут да усвоје неког побочног Обреновића.

Било би за све боље да је Александар оженио принцезу мале немачке кнежевине Шаумбург-Липе као што су желели његови регенти и родитељи, али Срби генерално, а и Обреновићи и Карађорђевићи конкретно, не воле да раде оно што им се каже и што се од њих очекује. Краљица Наталија и Краљ Милан су се понашали као разуларени тинејџери по Европи са својим свађама, разводима и аферама, а Александра су развлачили и киднаповали као лутку, а не дете. Петар Карађорђевић био талац мафијашке организације "Црна Рука" која је увела Србију у Велики Рат- па га је тек Франше Депере ослободио те муке у Солуну. Ђорђе Карађорђевић је убио свог хомосексуалног љубавника, Александар је био егоманијак са делузијама величине, Павле је био ок, релативно гледано.

Од целе те распојасане кучнице, Саша Обреновић се заљубио у мало старију жену, коју је искрено волео, међутим из неког разлога њега и даље цртамо као "највећег лудака". Заслужили су боље, Драга и Александар.

ЖИВИО ВИТЕШКИ КРАЉ АЛЕКСАНДАР ОБРЕНОВИЋ "САША ШЕРИ" И ВИТЕШКА КРАЉИЦА ДРАГА ЛУЊЕВИЦА-ОБРЕНОВИЋ!

АКСИОС!!!

 
Nijedna strana sila ne stoji iza prevrata. Stavise Rusija je popravila odnose sa A. Obrenovicem u odnosu na njegovog oca.
Razlozi su unutrasnje prirode, kap koja je prelila casu je ubijanja ljudi na protestima mesec dana pre prevrata a onda izvodjenje drzavnog udara.
Srbija se posle prevrata vise okrenula Francuskoj nego li Rusiji
 

Back
Top