По некој мојој логици, ако сам раззмео питање, људи просто заборављају јер и мозак има своје лимите и ограничења. Али највећи део наших сећања која нестану из свести остају у подсвести. То нам може доказати пример где неко неког на нешто подсети. Или се неко сети некога или нечега након дужег времена, а није о њему размишљао нити мислио, или о ситуацији, догађају...