Da li vredi truda (hvatati labOOda :-)) 2

  • Začetnik teme Začetnik teme Nesi
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Stopiram. U sumraku drzim prst, kao da drzim casu
i nazdravljam novim svetlima.
Prolaze mimo mene.
Tudji zivoti odlaze u noc,
kao probudjeni prvim nocnim petlima...
Cudne ptice.
Svijaju svoja gnezda u necijim nedrima,
polivaju me smehom i tisinom, kao busnim vedrima,
i samo deo osmeha dodje do mene,
pa mi se usna iskrivi u grimasu,
i deo reci i deo tisine, pa me misao u pola reci mine...
I zbunjena stojim na trotoaru...
Gledam u svoju ruku.
Kao spomenik stoji, livena u gipsu,
kao autonomni deo mene.
Drski pogledi promicu iza prozora,
merkaju me, procenjuju, cene?!
Okrenem se. Oko mene nije plavo?
Nigde ni traga od onog mosta,
sto povezuje ljude i cudi...
Pa zagledana u te senke sto promicu,
pitam se jesu li to u stvari ljudi?
Ili maske, iluzije i prikazanja,
il' duhovi necijeg duha,
il' samo secanja nekog buduceg zivota?
Pa se inat moj javi iznebuha,
i dignute glave, pravo u oci kao i uvek, pogledam skota.
Uz skripu zacu se miris guma,
i kao kamicak koji zulja,
niz asfalt korak moj minu.
Resena da se obracunam do kraja,
zanjihah zadnjicu, koja skladno ljulja,
kroz soferku moj drski pogled sinu...
Pa se nalaktih na prozor,
nudeci pogled u svoja nedra...
A tamo zbunjeni starac,
samo tiho rece: Kuda ti ides sine?
Vetar u mahu otcarlija, krila ostadose bez daha,
izduvase se moja jedra...
I mutna suza ispuni oko.
Shvatih da sve je lazno...
I to jednostavno pitanje me pogodi duboko.
"Kuda ti ides sine?"
NEZNAM!
Klekoh pred njim kao pred crkvom
i pustih sve jade iz svoje duse,
suzama, napojise se moje njive i potoci, k'o posle duge suse,
i moja zemlja bujna i plodna,
ponovo nali svoje vene...
A stara ruka blagorodna, dodirnu celo moje vruce,
neznom rukom,
k'o rukom majke, k'o rukom zene...
Celivah je kao sto prosjak celiva, dusom,
i ponovo podigoh glavu,
al' mesto ruke ugledah prut, :lol:
pa s jezom, cvrsto grleci, prigrabih kaputa skut...
I pogleda uprtog u noc,
sa dolazecim svetlima u oku, s tisinom koja boli sluh,
ja koraka cvrstog odlucno krenuh dalje,
jer spoznah da u svim nocima i zorama i danima,
u svim izgnanim secanjima,
cuva me moja dusa,
moj iskon, moj nerazdvojni duh.
I mahnuh ljudima u prolazu,
i uputih im rec iz grla, i vrcavi smeh,
i nazdravih za nihovo zdravlje...
Jer toliko ima slatkih, a tuga je samo u dusi greh...
 
Zora je svanula po ko zna koji put. I pitam se koliko je ljubavi bilo od postanka sveta? U koliko radjanja jutra su utkani neciji snovi?
Volim to doba izmedju noci i dana, izmedju sna i jave. U toploj dusi tek odjekuju snovi jos toplijeg tela.
Rasuta sam i siroka kao ravnica. Nema kamena medjasa da saplice damare, ni dusu da tereti razumom svojim.
Radjam se uvek ispocetka, bez krika i placa.
Ovolikim ocima posmatram svet, zapocet milovanjem tvojim.
 
KAD RAK VOLI LJUBAV BOLI :lol:

Stipam. Isukala sam kljesta i udobno se zavalila u svoj oklop.
Vrebam. Zgodne morske s(i)ase, biserne skoljke (biserke) i po nekog soma markantnog (zalutalog) uhvatim za brk. Posle mene mu ne treba brica.
Liznem prst pa mu zalizem obrve.
Pa opet liznem. Za svaki slucaj.
Od mog smeha se mreska povrsina vode. Mehurovi prave ogromne klobuke. A on se pravi naivan. Pa tek kao slucajno mrdne brk.
Zavuce ga pod oklop, pa nasumice mlatara njime po mojim obrazima, stopalima, stomaku...Smeker.
Ne ja! Som!
Ja ga samo cvrsto drzim za...brk. I ponekad stipnem za guzu...8)
 
Bedrima si mojim setao k`o posljuncanom stazom. A secas se, bilo je jedno davno prolece kad sam te sanjala...uzrio si u tom snu do poznog leta, pa smo zajedno komadali lubenice. Slatko smo se smejali.
Brojao si moje zube kao kamencice, u onom potoku koji nikada nismo pregazili, jer je studen gmizala iz njega, toliko da...Jos se jezim pri pomisli na tvoje obazrive korake, na grc u stomaku, na vlazne tragove.
A bilo je leto...
I jos pamtim onu pesmu sto si mi pevao, s imenom mojim na usnama, sasvim tiho. Samo sam ime zaboravila...Bese li Ruza ili Ljubica ili Georgina? Mirisom sam pokusala da se vratim, ali uzalud.
Ukrao si me tog leta od mene same i uzivao utiskujuci stopu za stopom, u mom novom secanju. Izgubila sam svoje tragove.
Gledala sam zbunjeno u stopala koja si ljubio. I kolena, miloscu zguljena. I stegno gde si svoj trag zaturio, pa isao nocima skriven od pogleda, da ga trazis.
I lutali smo izgubljeni u senama. Vetar mi je preplitao misli i osmehe, i ljubio boru iznad cela jer slutio je da te tu negde krijem...Mozda si hteo i da pobegnes, ali utamnicila sam te iza svog pogleda. Nespretno si duvao u pramen koji te je skakljao po celu. I smejali smo se kao dva ludaka, do vasione i nazad.
Cvrsto sam zatvorila oci. Htela sam da vidim zvezde.
Kao vodic kroz galaksiju, ukrotila sam velikog i mazila malog medveda u tebi, mlekom sam svojim podojila put, pa puna iskrica u noci zaronila u miris slame...u narucju tvom.
Cvrsto sam se oslonila o tebe, ledjima, dok su oblaci plovili iznad nas.
Dunuo si mi trepavicu. Za srecu, rekao si, tri puta...i pustio da tiho pada bez glasa, kao usporen film, medju moje dojke.
Kliznule su i kapi znoja sa tvoga lica, ali su cudno stale. Lebdele su onako otkinute u vazduhu, iznad moje koze dok sam ih zeljno iscekivala poput suve zemlje...Rekao si da neces da me prljas. I okrenuo si se...I ostavio me sa ovim snom o nikad zavrsenom letu...sa nedosanjanim snom o tebi...zednu...
 
Prasincina se dizala svuda uokolo. Stropot tockova se upijao u huk vetra koji je podizao kovitlace peska, cineci da dine nestaju i dine nastaju. Jedna za drugima uvijena u plast naoko obicna, promicala su kola i kamile koje su stoicki podnosile cudi, pustinje i ljudi...Samo se u daljini cuo lavez pasa, koji su kao i toliko puta pre, ispracali karavane...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Belgradeboy
Da li dozvoljavate ovo?
Odgovora
2
Pregleda
425
kapetanmark
K
Edmund
Posle sexa da li...
4 5 6
Odgovora
126
Pregleda
3.447
Sebastian6
Sebastian6
bird again
Da li oprastate laz?
2 3
Odgovora
66
Pregleda
1.538
Mimi95
M

Back
Top