- Poruka
- 389.080
Ljubav prema čokoladi širi se svetom otkad su španski konkistadori doneli iz Novog sveta drvo kakaoa (Theobroma cacao – „drvo bogova“)
i čini se da pomama još uvek ne prestaje. Ipak, ona je u delu sveta u kom je ovo drvo bilo poznato počela mnogo, mnogo ranije.
Maje, Asteci i Tolteci su više od tri hiljade godina uzgajali ovo drvo i koristili ga za pripremu penušavog pića koje je poboljšavalo raspoloženje,
davalo dodatnu energiju i delovalo kao afrodizijak.
Do 16. veka, Evropljani nisu poznavali popularno piće centralne i južnoameričkih naroda. Kristifor Kolumbo je naišao na kakao zrna na Kolumbovoj četvrtoj misiji 15. avgusta 1502, kad su on i njegova posada zaplenili veliki lokalni kanu koji je sadržao kakao seme među ostalom robom za trgovinu. Španski konkistador Ernan Kortes je verovatno bio prvi Evropljanin koji se susreo sa čokoladom u vidu penušavog pića koje se služilo kao deo rutine nakon večere na Montezuminom dvoru. Hoze de Akosta, španski jezuitski misionar koji je živeo u Peruu i zatim u Meksiku u kasnom 16. veku, pisao je o rastućem uticaju ovog pića na Špance.
Do 1602, čokolada je stigla iz Španije u Austriju. Prva prodavnica čokolade otvorena je u Londonu 1657. godine kao „kuća čokolade“ u kojoj se točio sve popularniji napitak. Papa Aleksandar VII je 1662 g. izjavio da verski postovi nisu prekinuti konzumiranjem čokoladnih napitaka. U roku od sto godina, čokolada je uspostavila svoje mesto u Evropi.
Dobra čokolada se pravi od pažljivo odabranih vrsta zrna kakaoa i njihove mešavine. Postoje tri osnovne vrste kakao zrna: Forestero, Kriolo (najstarije i najređe) i Trinitario.
Kakao drvo ili Theobroma cacao (u prevodu: hrana bogova) raste u području ekvatora, a daje plodove dva puta godišnje. Rod nije podjednakog kvaliteta, pa se zrna boljeg roda koriste za kvalitetniju čokoladu.
Seme kakaoa ima gorak ukus, i potrebno je prevri da bi razvilo karakterističnu aromu i boju. Posle fermentacije, zrno se ljušti, suši i peče u specijalnim bubnjevima na temperaturi od 120 do 140°C. Zatim se drobi, seje kroz sito i sortira po veličini. Kakao zrna se melju, kako bi se dobila gusta kakao masa. Obradom, pod velikim pritiskom od nje nastaje kakao buter (presovanjem se oslobađa višak masnoće) i kakao prah.
Količina masnoće u kakao zrnu je 54%, ali mogu se napraviti i vrste ove poslastice sa nižim procentom.
U zavisnosti od željene vrste čokolade pravi masa. Zatim se smesa propušta kroz valjke čime se dobija fina struktura, posle čega je čokolada meša na temperaturi od 60 do 80°C, što može trajati i više sati. Na kraju se dodaje lecitin i kakao buter.
Ovako spremljena čokolada može se transportovati ili izliti u željeni oblik.
Crna čokolada se pravi od kakao mase, kakao butera i šećera, a mlečnoj čokoladi se dodaje i mleko u prahu.
100 grama čokolade sadrži
belančevine 10g
masnoće 27g
ugljenihidrati 54g
kalijum 400
magnezijum 300 mg
fosfor 250 mg
kalcijum 100 mg
natrijum 12 mg
gvožđe 3 mg
teobromin 500 mg
Volite li čokoladu i koja vam je omiljena
