samo_u_snu:
Zaista se zapitam da li uopste imam prava da raqzglabam o ovome,ali radi se o mojoj starijoj cerki koja ima 17 godina.Problem je u tome sto je doticna u vezi sa jednim mladicem iz naseg kraja vec 6 meseci,i sve to ne bi bio problem da ona nije ostala trudna!Kada mi je to saostila blago je reci da smo moj muz i ja bili u soku,ali nije to najbitnije,vec ona nam je u istom trenutku saosptila da ne zeli da abortira,da nije u stanju da uradi tako nesto,vec da ce da rodi dete.U prvi mah mogu reci da sam bila zgranuta,ali jednim delom mi je bilo drago sto je donela takvu odluku,jer nisam ocekivala da bi ona mogla biti toliko radikalna i odlucna.
Ne znam, ja sam stekla utisak da ste podosta otuđene, tako da bi vas takva vest uvek zgranula, nezavisno od njenih godina.
samo_u_snu:
..ali ona ne zeli da zivi sa nama vec sa svojim momkom,koji je inace skoro izasao iz zatvora i uospte je problematicna osoba.Znam da i ona ima pravo da osnuje porodicu,i mozda je rano za to,ali u redu odluka je njena,...
Sa 17god. ona može u takvoj situaciji da se venča i bez vašeg pristanka, uostalom, ali nigde ne vidim da spominjete venčanje, već samo njihov zajednički život.
samo_u_snu:
...ipak ja iskreno kao majka mislim da nije dobro da ode da zivi sa njim da je i za nju i za dete bolje da su pored nas,gde su sigurniji,gde moze da joj zivot ide normalnim tokom.Samo joj zelim dobro.Znam da je moja greska sto se nisam trudila da nas odnos zacinim medjusobnim poverenjem,jer bih onda verovatno ranije znala sa kim se zabavlja,ali sada je kasno da se okrecem starim greskama,ja bih samo zelela da cujem Vase misljenje o svemu ovome,i ako neko moze da mi da savet kako da pokusam da je ubedim da bar do punoletsva ostane sa nama jer joj je mozda potrebno malo vrememna da razmisli o svemu i donese isparvnu odluku.Hvala!
Zar ste vi želeli da na početku svog
samostalnog života živite sa svojim roditeljima, a ne sa ocem svog deteta? Iskreno? Ne verujem. Zašto bi ona to želela? Pomalo devijantno, zar ne.
Jeste li
im - njima, u zajedničkom razgovoru ponudili da oboje žive kod vas? Možda bi vas to umirilo. A nju još više, jer biste pokazali da prihvatate oca njenog deteta. Možda sam pogrešno shvatila, ali pišete kao da nju nagovarate da ostane sama sa vama. (A kakvu to razliku u tih par meseci do njenog punoletstva očekujete, osim što će se ona i otac vašeg unučeta, silom prilika udaljiti jedno od drugog. A trudnoća odmiče.) Zvuči kao da biste želeli
vi da imate i gajite 'jednu slatku malu bebu'.
I, stvarno, zbog čega je taj dečko problematičnog ponašanja, i zbog čega je bio u zatvoru? Nasilan je? Bio je u nekoj pljački? Oduzeta mu vozačka, tj. zbog saobraćajnog prestupa? Privredni kriminal? Droga? Nije dobro što je bio u zatvoru, naravno, ali je sada bitnije zbog čega. Ni to vas ne brine mnogo.
A ti razlozi itekako imaju različitu težinu pri uticaju na budući život vaše ćerke. I nerođenog unučeta. Ko će mu biti otac koji će ga odgajati? Ne vidim nigde koliko on ima godina, da li radi, ima li stan? Gde i od čega će oni živeti, uopšte ne spominjete kao problem.
Vas samo strašno muči i opterećuje vaše sopstveno razdvajanje od ćerke. Razmislite malo, nije vama najteže, najteže će biti detetu i njoj.
. 
