Da li su suze slabost?

[Sensei]

U ranom detinjstvu plakanje je rodno neutralno i univerzalno: sve bebe plaču podjednako. Zašto onda kasnije postoje izričite razlike? Izvesno je da značajnu ulogu igra kulturni faktor.
Ne znamo. Ljudi su jedina vrsta koja plače iz emotivnih razloga.( Ponekad suze poteku od srece a ponekad od tuge) Ne znamo zašto plačemo u fizičkom bolu, niti zbog emotivne traume, a nije nam jasno čemu suze u trenucima velike sreće. Možda je u pitanju spoljni način prenošenja dubokog i važnog unutrašnjeg mentralnog stanja. Možda je u pitanju katarza, jer je dobro poznato da se ljudi osećaju bolje nakon plakanja.

To da nam bude bolje kada se isplacemo postoji naucno objasnjenjenje:

citat:

„ Naučnici su otkrili da se hemikalije u suzama kod emocionalnog plača razlikuju od drugih vrsta suza.
Dokazano je da emocionalne suze sadrže hormone stresa, uključujući kortizol, prolaktin, prirodno sredstvo protiv bolova,
odnosno leucin enkefalin i mangan koji je prirodni regulator raspoloženja.
Ova kombinacija hemijskih jedinjenja razlog je zbog kog se nakon plakanja osećate bolje. Kako hormoni stresa napuštaju telo,
poboljšava se psihičko stanje i čovek koji plače oseća se bolje.“

Gornji citati idu u prilog mom pristupu da uvek gledam "problem" na elementarnom nivou. Da su suze nepotrebne i beskorisne za zdrav život, mi ih ne bi ni imali. Sve što je ugradjeno u nas ima svrhu. A ima onih koji jednostavno odluče da ne koriste ono što im je "priroda" dala. Na primer ima onih koji seksualne organe koriste samo za pišanje.

 

[Milan od Gruze]

Kad zalis sebe,onda je to slabost.Ta funkcija je za decu i bebe cime izrazavaju svoju bespomocnost i traze pomoc.
Kad zalis zbog svojih grehova , kajes se,i popravljas,onda jacas.
Kad zalis druge a ne maris da im pomognes, to je takodje slabost.Kada ih zalis i pomazes, onda jacas.

Suze radosnice su znak uslisene nade.Time se izrazava ganutost (za dobrotu,za milost , za ljubav...).

Ukratko, suze nade jacaju.
Suze ocajanja su slabost.

 

[Milan od Gruze]

Kada covek place jer ne moze da trpi, onda je to slabost.
Kada place sto je drugome naneo nepravdu,kaje se i poravlja ,onda jaca.

 

[Milan od Gruze]

Primer:
Kada muskarac place pred zenom, zaleci je sto joj je naneo bol i nepravdu,izrazavajuci kajanje , onda suze mogu biti znak iskrenog kajanja i zelju za poravkom, to svakako nije slabost.
Kad muskarac place pred zenom jer ne moze bez nje i njenih sisa, onda je to slabost...To u njoj ne izaziva ganutost ,nego gadjenje.Takve muskarce zovu placipizde i svakako nisu ideal koji zene traze.

 

[Milan od Gruze]

Povodom ovoga, zabluda je da zene zaista zele muskarca koji ce kleknuti pred njom ( scena koja se cesto vidja u nedotupavim Holivudskim filmovima).
Zena zaista zeli "princa na belom konju," koji ce je podici kod njega u sedlo a ne koji ce se spustiti ispo njenog nivoa.
Nazalost,usled Holivudskog ispiranja mozga, ovu intimnu tajnu zna mali broj zena i muskaraca, iako je sama po sebi ocigledna

 

[Disko Kauč]

Kad zalis sebe,onda je to slabost.Ta funkcija je za decu i bebe cime izrazavaju svoju bespomocnost i traze pomoc.
Kad zalis zbog svojih grehova , kajes se,i popravljas,onda jacas.
Kad zalis druge a ne maris da im pomognes, to je takodje slabost.Kada ih zalis i pomazes, onda jacas.

Suze radosnice su znak uslisene nade.Time se izrazava ganutost (za dobrotu,za milost , za ljubav...).

Ukratko, suze nade jacaju.
Suze ocajanja su slabost.

Ali, Milane, suze očajanja su OK? OK je da očajavamo? Ponekad... Zašto kriti očaj, ljudi smo. Ako ga isplačemo pre ćemo ga se otresti?

 

[Milan od Gruze]

Ali, Milane, suze očajanja su OK? OK je da očajavamo? Ponekad... Zašto kriti očaj, ljudi smo. Ako ga isplačemo pre ćemo ga se otresti?

Nikad ne treba ocajavati.Nikad se ne treba prepustiti ocaju ili dozvoliti da nas ocaj savlada.Ocaj je odsustvo nade.Potpuna malodusnost.
Zato nam je vera potrebna ,narocito u najtezim trenutcima.Ocaj - nikad.
Suze treba da budu suze nade ,koje ce nam dati snagu a ne suze ocajanja, koje oduzimaju snagu.

 

[Disko Kauč]

Nikad ne treba ocajavati.Nikad se ne treba prepustiti ocaju ili dozvoliti da nas ocaj savlada.Ocaj je odsustvo nade.Potpuna malodusnost.
Zato nam je vera potrebna ,narocito u najtezim trenutcima.Ocaj - nikad.
Suze treba da budu suze nade koje ce nam dati snagu a ne suze ocajanja koje oduzimaju snagu.

Suze su suze. Suze su znak da si broken, prso, konačno nemoćan. To je samo neophodan proces u organizzmu koji će te osloboditi toksina. Zašto je problem biti očajan?

 

[Milan od Gruze]

Suze su suze. Suze su znak da si broken, prso, konačno nemoćan. To je samo neophodan proces u organizzmu koji će te osloboditi toksina. Zašto je problem biti očajan?

Ocaj je stanje uzasa, straha i beznadja. Pakleno stanje.
Covek u borbi za zivot ne treba da dozvoli nikad da ga savlada strah, beznadje, uzas.Onda je prso.
Dokle god u sebi drzimo prisebnost, nadu ,veru u dobro u nas cilj, odolevamo i imao sanse na pobedu.
Ocajan, prestravljen covek, covek bez nade, nema snage za borbu. On je porazen.Zarobljen.
Za pobedu je potrebna vera u pobedu.Kukavicluk odmaze.
Covek olaksava sebi suzama nade i rasterecuje se. Suzama ocaja samo otezava sebi i gomila negativnu energiju u sebi.A njegov ocaj sve vise raste.

Bez ocaja ne bi bilo beznadeznih samoubica.Upravo ih ocaj nagoni na to.
Ocaj je otrov.
Nas je smisao da razvijamo pozitivna osecanja u sebi a suzbijamo negativna.
To cinimo tako sto favorizujemo pozitivna koja sama po sebi istiskuju negativna.
Nije dobro davati prostora negativnim osecanjima.
Na cijoj smo strani , to je od presudnog znacaja za nas.

 

[Milan od Gruze]

Suze utehe i nade rasterecuju.

Deca placu suzama utehe. Zato njihova tuga ,obicno ne traje dugo.
Uteha ne moraju biti samo suze.
Uteha nam daje snagu da guramo kroz zivot ,uprkos svemu.

 

[Enina]

Nisu slabost..vec pokazatelj emocija

 

[Zelena milja]

Ne plakati pred drugima, ne pokazivati slabost - ovim sam ja savetovana, a verujem i da je ovo opšte mesto.

Je l ste i vi tako naučeni?

Zašto su suze slabost, pitam ja vas. Zar nisu suze samo dokaz da ste živo biće. Šta, ako se rasplačem ja neću moći da funkcionišem, to je konačno, ja sam kukavica, invalid? Mislim da je prilično opasno potiskivati svoja osećanja, pored toga što je to praktično i nemoguće.

Čula sam čak i da je naučno dokazano (heh) da se putem suza organizam oslobađa nekih toksina kojih nikako drugačije ne bi mogao, što je kul.

Na kraju, je l vam smeta kad muškarac plače?
Ja mislim da je to divno. Retko sam viđala muškarce u mojoj okolini da plaču, ali zato bes i nervozu nisu krili.

U ovakvoj postavci, za mene su suze odraz samopouzdanja.

Nije slabost.Ali ne plačem pred drugima .Obično ,posle nakupljenog stresa ,bola i nepravde.Kada se sve nagomila (čak i nešto šta se davno desilo ),odjednom .Bez upozorenja.
Nakon toga se smirim ,niko ni ne zna šta se desilo.