Да ли сте знали...

Хенри Мекајвер, амерички Шкот, учествовао у ратовима широм света. Између осталог ратовао и на српској страни у српско-турским ратовима и добио од краља Милана Таковски крст.

image url

Његова борба против Турака довела га је преко Албаније у Црну Гору где је скупљао нове добровољце за рат. У међувремену, придружио се херцеговачком устанку, где је водио своје добровољце по херцеговачким гудурама и стењу ратујући искључиво герилски. Тамо је и ступио у контакт са Петром Мркоњићем, будућем српском краљу. После Херцеговине одлази у Лондон да сакупља добровољце за коњицу која ће по позиву кнеза Милана Обреновића ратовати у новом рату против Турака.
Мекајвер у српској коњичкој униформи

Када се вратио у Београд 1876. године основао је коњичку бригаду која је носила назив Витезови црвеног крста. Његова бригада бројала је хиљаду и петсто пре борби за Моравац, а потом око две хиљаде коњаника. Највише се истакао у борбама око Тимока и Мораве, где је водио српско-руске коњанике у биткама око Алексинца од 28. до 30. септембра. Српски министар војни Блазнавац доделио му је Таковски крст са допуштењем руског генерала Черњајева, под чијом је командом био стациониран код Делиграда. Од Руса је добио Златну медаљу за храброст.

Хенрију је војевање у Србији било најуспешније и ту је остварио највиши војни чин као бригадни генерал. Био је миљеник у ројалистичким круговима у Србији, Румунији и Грчкој, али исто тако поштовао га је и народ.

Иако немирног духа генерал Мекајвер није подносио мирна времена, те је напустио Србију 1878.
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=...McIver&usg=AFQjCNELJQGaNzJ8NxBT53HMzgjNMz78Og
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=...%D1%80&usg=AFQjCNHE-uuOZ194qT7we6Xm6PHqElqoqw
 
Poslednja izmena:
jju1xt.jpg


Календари за 1917 и 2017 годину су потпуно исти
 
image upload

Планина у Канади носи име српског војводе

По завршетку Првог свјетског рата једна планина у Канади названа је Путник, по српском војводи Радомиру Путнику. Канађани су жељели да на овај начин одају почаст савезничким – српским борцима који су подњели велике жртве у Првом свјетском рату и под Путниковом командом задали први пораз Централним силама.
У далеким Стјеновитим планинама Канаде, у планинском масиву Кананаскис који броји неколико планина чије је називе тешко запамтити, постоји једна чије је име нама, Србима, веома познато. Путник. Ни мање, ни више, названа је по нашем војводи, Радомиру Путнику.

Канађани су је тако назвали још 1918. године, након страшног рата који је тутњао свијетом четири године и у коме смо били савезници. Знајући да цијене пожртвованост начелника Врховне команде српске војске који је у Церској бици са својом војском нанио први пораз Централним силама у Првом свјетском рату, посветили су им дјелић своје земље.
Војвода је знао да побјеђује надмоћног непријатеља, али и када је губио, губио је тако да очува част Србије. Тако је након тројне инвазије Централних сила на Србију, крајем 1915. године, умјесто понижавајућег сепаратног мира, наредио повлачење српске војске ка Косову и Метохији и Албанском приморју преко Албанских планина. Овај догађај је познат као “Албанска голгота” због страшних губитака које је претрпјела српска војска. Претпоставља се да је од почетка повлачења живот изгубило око 72.000 људи.

Након Кумановске битке (23. и 24. октобра 1912.) у Првом балканском рату, којом се великим словима уписао на странице историје ове земље побједивши турску Вардарску армију, генерал Путник постао је први српски војвода. Међутим, по жељи војводе Путника, његова плата остаје иста као и плата потпоручника, три динара дневно.

Сто година након завршетка Првог свјетског рата, Равногорски покрет из Калгарија, највећег града канадске покрајне Алберте (којој припада планина Путник) и група људи из Едмонтона, овјековечили су планину Путник откривањем и освећењем спомен-плоче на којој су на енглеском језику уклесане ријечи:

„Планина Путник названа је у знак вечног сјећања на мушкарце и жене из савезничких оружаних снага у Србији и њиховог вође, војводе Радомира Путника (1847–1917). Србија је изгубила четвртину свог становништва, како припадника војске, тако и цивила за вријеме Првог свјетског рата (1914–1918). Ова жртва била је дио канадских и савезничких борби у Европи против три царевине у циљу заштите људских права и слободе човјечанства”.

Планински масив Кананаскис је изузетно популарна туристичка атракција Канаде. Самим тим, канадски Срби су веома поносни што се на овом дијелу Земљине кугле налази нешто “њихово”. Па иако можда никада нећемо видети планину Путник, поносни смо и ми у Србији, хиљадама миља далеко од ње.

image hosting over 2mb
 

Back
Top