Da li ste pitali roditelje, ili babe i dede, kako su preživeli vreme komunizma u Srbiji?

Nije to nekada bilo.I nije bilo sam bogatih trgovaca,vec i zanatlija,ciji su preci zapoceli sa tim radnjama.I onda dodju Titovi mafijasi da to sve oduzmu.
Da dođu opet titovi i oduzmu naprednjacima sve pokradeno jel bi se bunio? Da sutra opet imaš besplatan stan, posao, školstvo i zdravstvo? Da imaš zdravu životnu sredinu i kvalitetnu a jeftinu hranu?
 
Da dođu opet titovi i oduzmu naprednjacima sve pokradeno jel bi se bunio? Da sutra opet imaš besplatan stan, posao, školstvo i zdravstvo? Da imaš zdravu životnu sredinu i kvalitetnu a jeftinu hranu?
Za danas se ne bi ljutio sigurno,jer je 10% sigurno da danasnjikriminalci nisu zaradili posteno pare i imetak sto imaju,a sto se tice SNS-a.njih treba zbrisati.Medjutim to se ne moze porediti sa ondasnjim vremenom.
 
Za danas se ne bi ljutio sigurno,jer je 10% sigurno da danasnjikriminalci nisu zaradili posteno pare i imetak sto imaju,a sto se tice SNS-a.njih treba zbrisati.Medjutim to se ne moze porediti sa ondasnjim vremenom.
Наравно да се ово данас не може поредити са пљачком из времена Краљевине Србије/СХС/Југославије.Било је 10 пута горе пре 100 година.Капитал се у Србији почетком 20 века стицао пљачком, ратним лиферацијама лоше робе за потребе војске(зато је онолико војника умрло у Албанији, јер нису имали адекватну обућу и одећу), пљачкањем накнаде ратне штете, зеленашењем међу сељацима(90% сељака је било неписмено, и зеленаштво је било широко распрострањено), малверзацијама са концесијама за нафту и са буџетом.Карађорђевићи су били пука сиротиња пре Првог светског рата, а до 1941 године су стекли огроман капитал, па сада траже да им се врати 800 предузећа, 3 рудника и гомила непокретности.У пљачки и корупцији се истицао и син Николе Пашића, који је учествовао у безброј афера, Милан Стојадиновић, министар финансија и премијер, и разни други политичари и њима блиска лица.
Бранислав Нушић је описивао како су приликом евакуације 1915 године из возова избацивани рањеници, да би се у њих сместиле швалерке буржујчића и министара, и њихови кучићи и вреднији комади намештаја.

Док су се српски буржуји богатили на несрећи српских сељака и радника, улицама су просиле десетине хиљада ратних војних инвалида и они су били улични чистачи обуће, што је било врло распрострањено занимање међу српским ветеранима.Улицама је лутало и преко 100 000 ратне сирочади, о којима није нико бринуо на организовани начин, и зависили су од милостиње буржуја, сецикеса и зеленаша.У Београду је 1/4 становника била оболела од туберколозе, људи су масовно умирали од дифтерије, а у појединим деловима Србије је био раширен ендемски сифилис, деца су се рађала са овом болешћу.
Српски буржуји су у фабрикама држали децу од 6,7 и 8 година, која су им радила за мизерне наднице, када нису испунили зацртану норму, тукли су их, ускраћивали им храну и држали их у импровизованим затворима.Српски сељаци су по цео дан надничили за кило брашна, код сеоских богаташа, а неписменост је прелазила 60 % у Србији, са изузетком Војводине.
 
Poslednja izmena:
Треба истаћи да су ратни војни инвалиди из ратова 1912-1918 године добили инвалидске пензије тек за време социјализма, и да су тек у социјализму могли да живе достојанствено.Краљевина им није ништа обезбедила, препустила их је судбини.
 
У Краљевини СХС/ЈУгославији се капитал стицао и хајдучијом .Локални функционери би направили дил са разбојницима-тзв."хајдуцима" да убију неког имућнијег човека, плен су делили а локални функционери су штитили тзв."хајдуке" од прогона.Често су локални полицијски функционери некога чија би им имовина запала за око, једноставно проглашавали за одметника-"хајдука", што је значило да свако може некажњено да га убије.Онда су му узимали имовину, а тај несрећник би или заиста морао да се одметне или да чека да га убију код куће.

Било је и политичке хајдучије, локални радикали би ангажовали хајдуке да им побију политичке супарнике из других странака.
 
Треба истаћи да су ратни војни инвалиди из ратова 1912-1918 године добили инвалидске пензије тек за време социјализма, и да су тек у социјализму могли да живе достојанствено.Краљевина им није ништа обезбедила, препустила их је судбини.
То је комунистичка пропаганда.
 
У Краљевини СХС/ЈУгославији се капитал стицао и хајдучијом .Локални функционери би направили дил са разбојницима-тзв."хајдуцима" да убију неког имућнијег човека, плен су делили а локални функционери су штитили тзв."хајдуке" од прогона.Често су локални полицијски функционери некога чија би им имовина запала за око, једноставно проглашавали за одметника-"хајдука", што је значило да свако може некажњено да га убије.Онда су му узимали имовину, а тај несрећник би или заиста морао да се одметне или да чека да га убију код куће.

Било је и политичке хајдучије, локални радикали би ангажовали хајдуке да им побију политичке супарнике из других странака.
То ме подсећа на време социјализма.
 

Back
Top