Ја јесам. Нокаут у 4том основне
То је мач са две оштрице
Moze biti.
kad stasas dovoljno veliki da pocnes ti da bijes?
Pa nije bas tako nego da sazris na ulici. Ja sam bio fizicki jak i kao klinac ali uvek ima ulicara manjih od tebe koji se tuku ceo zivot i razbiju te, a postovanje mora da se stekne kad se potuces sa takvim likovima
Верујем брате.
и мене је за ових 19 година. Ал мислим да ће већина рећи да их је живот туко. Свако носи свој крстМислиш поштују те кад одрастеш ил кад виде да добро трпиш батине и не покораваш се?
Нису га ваљда тукли много старији?
Дада, истина!
Gradis ime tako sto se tuces a kad se tuces moras i batine da dobijas. Ko je bio mlad pocetkom devedesetih razumece to
Наравно. Поготово 90тих и ако си на улици био ко што кажеш. Тако то обично бива.
Ma nisam bio nista i niko nego je to srednja skola i kafici itd i shvatis da te samo tako mogu da te postuju kad nemas para kao neki
Јесте но ја сам вазда био увек међу јачима ал сконто сам да на мишиће могу многи да ме добију, и те најјаче опет ће добити јачи, па сам ипак одлучио да се учим цивилизованијим облицима одбране и вештина у којима те само памет може извућ. А кад мора да се бије, јбг
Ma ovo sad nije isto vreme kao pre 30 godina
Фер. Ако те нису тукли људи, лопта их је одменила. (не) воли те, шта ћешOtkako pamtim-par fljuskica po turu od majke, i par laganih šamara od oca, i to baš u ranom detinjstvu, i to za prizivanje pažnje na ono što radim, kad nešto slomim-pokvarim, ili sam-mnogo bolje- na putu da to uradim;
O, i učitelj me je par puta ulovio sa društvancetom u nestašluku po školskom dvorištu, pa sam dobila prutem po dlanovima... onako, ispred table, da svi vide i da se smeju. Nije mnogo bolelo, ali je bilo grozno!
Mimo toga se nikad nisam ni sa kim ni pogurala, a kamoli udarila/dobila udarac.
Ne računam ovde loptu na časovima fizičkog za koju sam uvek bila magnet iako totalno nezainteresovana... osim pomalo za basket. Gde god da stojim, šta god da radim, redovno me je ta lopta "bila".
Tako privilegovana... mislim da bi bilo strašno (i znak psihičke nestabilnosti) da nekog/nešto uopšte želim da bijem, ili dolazim u situaciju i pristajem da mene neko bije.
Zapravo, mislim da me je lopta suviše volela... I kad eksplicitno objasnim da nisam za rukomet ili odbojku, da ne želim tako da se igram, profesor bude u fazonu: "Ovo neka dileja, takvi nam svejedno ne trebaju za igru!", a ono-lopta me klepa svaki čas! Ostalo mi je u sećanju razočarenje mojih drugara uvek-što je nisam dočekala kako treba, pa da me vrbuju u igru.Фер. Ако те нису тукли људи, лопта их је одменила. (не) воли те, шта ћеш
Никада нећу заборавити како ме је друг спичио кошаркашком лоптом у главу док нисам гледо, и то је баш гађо онако "јокићевски" пас у моју вуглу. Зањихо сам се ко трска
зид ме спасио да се не разбијем
U moje vreme stegne se jako kanap na trenerci i zadene se pistolj
И упаше се тренерка обавезно
