Да ли сте добропамтило?

nazalost nekim ljudima šta god da uradiš...koliko god da uložiš vreme da ih dižeš iz bedaka,da ih bodriš,brineš za njih i trudiš se da im obezbediš osećaj sigurnosti...čak i daš neku dobronamernu kritiku...oni se okrenu zabiju ti nož u leđa,proglase za crnog đavola,optuže za milion gluposti čisto da se opravdaju,izvređaju te kad i posle toga idalje želiš da im oprostiš i glume uvređenost posle.
Nije tu stvar toga da očekujem zahvalnost i neka dugovanja već jedno ozbiljno i iskreno "Izvini"
nema mesta samosažaljevanju .nastaviš dalje.


Vidis ja sam to doziveo na drugi nacin.kada sam bio mladji,svakome sam voleo da pomognem u bilo cemu i bilo kojem poslu.Kada sam se povredio i kada nisam i ne mogu sam nesto da uradim,tu su ljudi da mi pomognu i to se ne moze zaboraviti.
imao si sreće da su dobri i pravi ljudi pored tebe.


niko ne pamti sve.
 
Nikada ne zaboravljam ljude koji su mi se nasli u nevolji ma na koji nacin.
Nekada i to sto je neko sedeo i slusao me satima dok sam izbacivala iz sebe recima svoju bol znaci mnogo.
Ako je biti zlopamtilo postati osoba koja vise tako olako ne prelazi preko saznanja da bi te prodale osobe kojima bi ti krv dao, jesam i zlopamtilo..
Imam i jedno i drugo u sebi od ljudi zavisi sta ce u datom momentu prevagnuti.
 
Nisam zato i nerado primam tuđu pomoć i dobročinstva. Ne volim taj osjećaj da nekome nešto dugujem. Što mogu sama-mogu. Ne znam ni kako bih podnijela da mi nekad neko u životu nabije na nos svoju dobrotu ka meni u fazonu "a ja sam tebi tad i tad to i to učinio/učinila. Ovo se ne odnosi na osobe sa kojima sam krvno vezana i osobe koje su ušle u moj život i ugnjezdile se u moje srce. Sa njima valjda i ne treba da pamtim :) ni ja njihovo dobro a niti oni moje. To je nešto što se podrazumijeva.
 
Nisam zato i nerado primam tuđu pomoć i dobročinstva. Ne volim taj osjećaj da nekome nešto dugujem. Što mogu sama-mogu. Ne znam ni kako bih podnijela da mi nekad neko u životu nabije na nos svoju dobrotu ka meni u fazonu "a ja sam tebi tad i tad to i to učinio/učinila. Ovo se ne odnosi na osobe sa kojima sam krvno vezana i osobe koje su ušle u moj život i ugnjezdile se u moje srce. Sa njima valjda i ne treba da pamtim :) ni ja njihovo dobro a niti oni moje. To je nešto što se podrazumijeva.
A kada izostane to sto se podrazumeva mislis da ne bi primetila?
Da osobe od kojih se kao podrazumeva ne dobijes tako nesto?
Jesi ti za sve sto si napisala u pravu mada po meni nekada se desi i ono cuveno
- Sta mi nabijas sada na nos to sto si ucinio/ucinila za mene
samo zato sto ta osoba ne bi ucinila to isto za tebe.
 
A kada izostane to sto se podrazumeva mislis da ne bi primetila?
Da osobe od kojih se kao podrazumeva ne dobijes tako nesto?
Jesi ti za sve sto si napisala u pravu mada po meni nekada se desi i ono cuveno
- Sta mi nabijas sada na nos to sto si ucinio/ucinila za mene
samo zato sto ta osoba ne bi ucinila to isto za tebe.
Normalno da bih primijetila, i jesam. Ali tim osobama mogu i zvocati do mile volje ako ne učine nešto a mogli su :P
 
Наравно да јесам. И без обзира на године, увјек ме изненади бешчашће појединаца. Јучер колегиница Зорка прича о својој претходној фирми. Нека њена колегиница Ивана имала болесно дјете. Љечење требало плаћати. Фирма, тј. директор јој помагао безрезервно. Чак је тражио до ове Зорке да Ивани нађе новац на његову одговорност. Кад не лези враже, умјеша се политика, радници се побуне против директора, а на челу демонстраната управо ова Ивана за коју се директор залагао и помагао јој. Кад је човјек видио како му враћа захвалност, заплакао од муке. Нисам питао кад се то догодило, претпостављам 90-их. Нешто слично се десило скоро у мојој фирми. Смрдљивац који директору није излазио из буљсона у тренутку кад се директору дрмала столица офирао се против њега, претио пријавом за мобинг. Све је попткрепио речима да је овај "ионако зглајзао". Међутим, директор се вратио у седло, а смрдљивац као да се ништа није десило. :whistling:
 
Poslednja izmena:
I jedno i drugo. Pamtim i dobre i zle stvari.

Pamtim kad mi neko nešto dobro učini, obično su to osetljivi i dobri ljudi, a dobrota je retkost danas. Pa i ako je prostodušan ili nije neka gromada od inteligencije ja to cenim daleko više jer smatram da takvima treba dati sve, a obično žive nezavidno, tretirani kao stoka od kapitalističkog zla.

Ali dobro pamtim i ove druge... naročito neke bivše drugove koje sam morao da hvalim i puzim im uz kičmu stalno, a oni su me zasipali otrovnim strelicama. Srećom pa sam davno prekinuo te kontakte, danas da ih neke vidim pljunuo bi ih u lice, ništa drugo ta govna ne zaslužuju.

Jesam zlopamtilo ali je to odbrambeni mehanizam, zamislite da svako može da vas prevari i ponizi, a vi mu to ne pamtite, nego praštate kao idioti. Bili biste idiot.
 
Изгледа да је лако бити злопамтило, колико је тешко бити добропамтило?

Знате шта је добропамтило?
Када вам се неко нађе, помогне а да нисте очекивали, можда чак ни тражили.
Неко ко није ни по ком основу дужан или обавезан да вам помогне.
Да ли памтите такав чин, да ли узвратите, да ли таквој особи понешто касније и не узмете за зло јер памтите да је био уз вас кад нико други није?

Ја памтим, никад не заборављам да ми је неко помогао, ма колико за ту особу то била ситница, за мене је то нешто што се не заборавља. Додуше, ја сам премало имала подршке, помоћи од оних који би по природи ствари требали да ми је пруже, зато вероватно више ценим такве поступке.
ne cini nista drugom sto ne bi sebi ucinio.
 
Наравно да јесам. И без обзира на године, увјек ме изненади бешчашће појединаца. Јучер колегиница Зорка прича о својој претходној фирми. Нека њена колегиница Ивана имала болесно дјете. Љечење требало плаћати. Фирма, тј. директор јој помагао безрезервно. Чак је тражио до ове Зорке да Ивани нађе новац на његову одговорност. Кад не лези враже, умјеша се политика, радници се побуне против директора, а на челу демонстраната управо ова Ивана за коју се директор залагао и помагао јој. Кад је човјек видио како му враћа захвалност, заплакао од муке. Нисам питао кад се то догодило, претпостављам 90-их. Нешто слично се десило скоро у мојој фирми. Смрдљивац који директору није излазио из буљсона у тренутку кад се директору дрмала столица офирао се против њега, претио пријавом за мобинг. Све је попткрепио речима да је овај "ионако зглајзао". Међутим, директор се вратио у седло, а смрдљивац као да се ништа није десило. :whistling:

Нема ништа горе од рада у колективу. То је казна и робија само по себи без обзира на статус и плату. Колико ту лицемера може да се види, блефера, покераша....мајко мила. Разочараш се у људски род и почињеш да разумеш лик и дело Џингис Кана или Влад Цепеша.....
 
Да ли памтите такав чин, да ли узвратите, да ли таквој особи понешто касније и не узмете за зло јер памтите да је био уз вас кад нико други није?
Све памтим,и добро и лоше,али увек гледам да нађем начин да се захвалим некоме ко ми је помогао и да узвратим када му/јој буде потребно.
 
Да ли памтите такав чин, да ли узвратите, да ли таквој особи понешто касније и не узмете за зло јер памтите да је био уз вас кад нико други није?

То је у глобалу врло ретка појава.

Гаутама пре две и по хиљаде година примећује да су "две врсте људи ретке на свету. Први су они који ураде добро, а други они који су због добра захвални и узврате добрим" (anguttara nikaya, 2.119)

Тако да такве ствари не треба с пуним правом очекивати.
 
То је у глобалу врло ретка појава.

Гаутама пре две и по хиљаде година примећује да су "две врсте људи ретке на свету. Први су они који ураде добро, а други они који су због добра захвални и узврате добрим" (anguttara nikaya, 2.119)

Тако да такве ствари не треба с пуним правом очекивати.
Ретка појава? Можда би то објаснило много тога...
Мени се некако јавља да је неопходно запамтити добро и пренети даље, не нужно узвратити. Чак узвраћање није најисправнији начин, јер се круг затвара. Ти мени, ја теби. Ок је и то.
Поента је памтити добро које си добио и учинити добро кад затреба и можеш, проследити даље практично.
 
Ретка појава? Можда би то објаснило много тога...
Мени се некако јавља да је неопходно запамтити добро и пренети даље, не нужно узвратити. Чак узвраћање није најисправнији начин, јер се круг затвара. Ти мени, ја теби. Ок је и то.
Поента је памтити добро које си добио и учинити добро кад затреба и можеш, проследити даље практично.

Звучи добро, али људи су такви какви су; сећање на учињено добро дело често изазива иритацију а не захвалност код примаоца.

Мислим да је најбоље помирити се са људском природом и, ако хоћеш да урадиш добро, то радиш зато што тако желиш, не очекујући ништа. И онда можеш само да будеш позитивно изненађена.
 

Back
Top