Да ли Срби треба да се поносе својом историјом?

Да ли Срби треба да се поносе својом историјом?

Задњих деценија афирмише се један игнорантнски и омаловажавајући однос према српској историји, посебно оној старијој. Када се крене о историји писати или говорити ту се по аутоматизму тежиште премјести на период II свјетског рата, вријеме ендехазије, преплићемо се и саплићемо у нашим трагичним деобама, ту су на цијени данас ликови и ликуше који се лажно представљају историчарима, разне Дубравке, Латинке, Бранке и остали Бешлини, ти “тумачи“ историје, и промотери аутошовинизма међу Србљем који ће хируршки прецизно детектовати све ружне догађаје уз једно скарадно тумачење тих времена и који ће увијек расправу усмјерити ка неким проказаним “злоћама“ међу Србљем, а “изокола“ се Србима трасира пртина култури заборава како би се амнестирали они који су у разним временима нашем роду зло чинили. Зајебана игра и зајебани играчи.

Историја нашег народа не почиње са тим временом, већ много раније. Нашу су историју обиљежили и славне епохе и тегобна времена, након периода под јармом услиједили би периоди славних династија, обиљежиле су велике битке и велике епопеје, многи бурни догађаји и многе значајне личности.
Величина једног народа не мјери се бројношћу, колико у неком моменту има економску или политичку важност, или колико су у неким временима знали да изаберу паметнијји пут, већ бројем великих људи које је тај народ изњедрио

А Срби су кроз своју историју, вурну и чемерну, и када би се знали наћи често на вјетрометини која би многе народе просто одувала, изњедрили велики број значајних људи, неки су значајни за нашу историју, неки би у тешким временима допринели да преживимо као народ који је сачувао свијест о свом идентитету, а неки би урадили велике ствари и задужили човјечанство.
Овдје сам саставио неку листу 50 значајних личности из српске историје;
Khal Drogo znacajni Srbi 1.jpg

Khal Drogo znacajni Srbi 2a.jpg

То је онако на прву руку, личности које су ми пале на памет и које сам мислио да заслужују да се уврсте. Нисам ту уврстио многе личности из новије историје, послије завршетка II свјетског рата, избјегао сам уврстити и неке који су током II свјетског рата остали упамћени, то нас увијек води у те наше трагичне деобе.
Сигурно сам се огрешио о многе Србе који су се требали наћи на тој листи, да сам правио листу за 10 или 20 минута, била би и нека друга имена, но као у шаху, такнуто, макнуто, има још стотине значајних Срба и Српкиња, али ето ове сам уврстио, то је то.
Ту сам уврстио неке који се неће наћи на списковима најзначајнијих Срба, рецимо Вук II Бранковић (Змај огњени Вук), Никола Скобаљић, Јован Ненад, Бајо Пивљанин, но ти Срби симболизују пркос, слободарски дух нашег народа и они су само одабрани у плејади великих јунака који су у тешким временима пружали отпор завојевачу.
Исто важи и за Мићу Љубибратића који је само један у плејади вођа бројних устанака и буна Срба пречана.
И Војо Танкосић и Драгутин Гавриловић су ту испред бројних јунака са почетка XX. вијека којима родољубље и љубав према Србији бјеше једина водиља.
Наравно ту су и други Срби и Српкиње који су оставили траг, започели велике процесе или започели епоху српских великих династија.

Да се вратимо питању. Да ли Срби треба да се поносе својом историјом?
Ако би питали разне Дубравке, Латинке, Бранке и остале Бешлине, и уопште ту аутошовинистичку дружину, они ће сваки догађај и сваку личност скарадно тумачити, они ће увијек наћи пут да омаловаже српску историју, или ће дубокоумно примијетити како Срби робују митоманији.
Али ако погледамо сва та славна времена, славне и велике битке, величанствене примјере херојства, све те значајне личности, исправан одговор је, Срби немају право не бити поносни на своју историју.
 
Poslednja izmena:
Поред аутошовинистичке дружине, разне Дубравке, Латинке, Бранке и остали Бешлини, који су на жалост "окупирали" медијски простор, имамо у новијем времену појаву популиста који зарад личне промоције доприносе (бесмисленом) увјерењу како Срби робују митоманији.

Један од тих који је актуеалан задњих недјеља је Дејан Ристић (тема на крсти овдје). То што Дејан у својој књизи прказује као митове је у правилу мало "комотнија" интерпретација историје која је по потреби присутна код историографија мање, више свих народа. Не мислим никако да Дејана (и сличне) можемо сврстати у исту раван са аутошовинистичком дружином, напротив, у својим наступима (а добио је доста медијске пажње) је коректан, мало нашироко драматизује о догађајима које може рећи у три реченице, ал добро, користи прилику за промоцијом. Но на жалост, и популарисањем таквог виђења трасира се пртина како Срби робују митоманији што ће покушати искористити они који нашем роду рђаво мисле код неких политичких процеса у временима будућим.

И наравно бесмислица, сви народи имају своје народно предање, Енглези су кроз прегршт књига, публикација и текстова описали згоде краља Артура и витезова округлог стола, снимили и више од 40 фимова и серија о јунацима који су дио њиховог народног предања, исто важи и за друге народе, и то никако није нешто рђаво, напротив, и кроз народно предање се чува идентитет једног народа, и Срби имају богато народно предање, и то народно предање у тешким временима под разним завојевачима бјеше чувар идентитета нашег народа, и треба га и даље његовати.

И наравно да треба народно предање раздвојити од званичне историје, и наравно да ваља порадити на реафирмацији српске историје, да више буде присутна у јавном простору, медијима, више образовних емисија посвећених историји, да се и кроз филмове више обрађује. Послије 1945-е бјеше непожељно кроз филм бавити се старијом српском историјом, тадашњу југо кинематографију преплавили су тзв "партизански" филмови, зато је тим генерацијама, морам признати вјешто, усађена одбојност према старијој српској историји, и увјерење да ништа прије 1941-е није вриједно помена.
Задњих година иде то на боље, ваља порадити да иде још боље, филмови и филмске серије итекако могу помоћи. И "Немањићи" за које мислим да имају много мана и да је то морало пуно боље направити су помогли да се више говори о том времену, расправља, пробуђено је занимање.

А Срби, то говоре и толики догађаји, битке, династије, устанци, буне, толике личности који могу бити само инспирација младим људима, имају пребогату историју, гдје сви они ружни и примјери нечовјештва остану маргинални међу свим тим догађајима и личностима на које једноставно морамо бити поносни.
 
Poslednja izmena:
Onaj koji poznaje istoriju, on je ponosan, a ima nas oko 10-15 %. Težak je i iskuljučivo ličan put spoznaje naše istorije. Škrtari se na popularizaciji srpske istorije. S druge strane, oni koji nemaju istoriju, naduvavaju je kao žabe. Naši ljudi to bolje vide i onda se zato i nameću ovakva pitanja.

PS. Evo, kao primer, mnogobrojne istorijske i ratne kompjuterske igrice kroz istoriju prikazuju Balkan bez Srbije na njemu, ili minimalistički, dok prikazuju neke države koje uopšte nisu postojale kao teritorijalno ogromne. To deci ulazi u svest i podsvest, stvaraju se kompleksi, lažna slika o sebi i istoriji svog naroda. Stvara se podanički mentalitiet koji je koristan za geostrateške planovie regionalnih sila.

Ne verujem da bi baš toliko naša vlast štedela na razvoju nacionalne srpske istoriografije da nije u pitanju tajni aneks Berlinskog kongresa, jel tako?
 
Срби су имали бурну историју испуњену догађајима, тегобним временима, у тој сталној борби да опстану на овој балканској вјетрометини имамо и небројене примјере за дивљење јунака знаних и незнаних. Нису Срби само на оружју били добри, многи Срби су оставили траг у науци, умјетности, уопште стваралашетву и не само што у роду српском имамо велики број личности које су за живота нешто оствариле него је сваки завичај изњедрио много таквих великих људи.

Овдје са одабрао неке знамените Србе из Крајине, Далмације која се природно наслања на Крајину те обасти некад знаној као Западни страни. Ту сам избјегавао уврстити политичаре и неке личности које би нас водиле у те наше деобе узроковане идеолошким заблудама, што не значи да и они нису заслужили да се помену, но приоритет сам дао личностима из других области које су у одабраном позиву оставиле велики траг или су остале дубоко уткане у народном предању у роду српском. Има ту и Срба који су у свом позиву оставили велики траг и који су не тако давно упокојхеним и они су дио новије историје. Код избора којем завичају их сврстати сам се руководио мјестом рођења или поријекла, не тамо гдје су стварали и радили.
Khal Drogo Znameniti Srbi Krajine i Zapadnih strani.jpg
 
Poslednja izmena:
Ево и неких знаменитих Срба са простора Црне Горе и Брда;
Khal Drogo Znameniti Srbi Crne Gore i Brda.jpg

Код критеријума у који завичај сврстати ове знамените Србе руководио сам се мјестом рођења, не тамо гдје су оставили траг у историји или стварали.
Наравно, пуно је више знаменитих Срба са простора Црне Горе и Брда, ове сам одабрао јер су баш оставили траг у историји или одабраном позиву, или су остали утканни у народном предању у роду српском. Избјегао сам ту уврстити политичаре осим ако нису оставили траг и у некој другој области, као и личности из времена Другог свјетског рата и тих наших трагичних деоба. Овај пута сам прескочио неке личности које су заслужиле своје мјесто у историји и код којих постоје одређене контроверзе. Попут рецимо војводе Мирка Петровића, старијег брата књаза Данила који се истакао у великој побједи над Турцима али је имао и не по добром упамћену улогу у похари Куча.
 

Back
Top