Da li si soler ili timski igrač?

[adelaidea]

Ovo kao da si pisala za CV.

Stvarno zvuči tako.
Ali istina je zapravo, više volim timove, ali mogu i solo, nije problem. Samo što da ne bude zabavnije - od nekog nešto naučiš, sa nekim se šališ, neko te nervira, sa nekima odeš posle posla na pivo. Kad si sam, nekako je smaranje.

 

[Duki Lu]

Imam oba iskustva, mogu timski mogu i solo.

Kako starim, solo mi više odgovara.
Radiš koliko i kako možeš, sam si odgovaran za svoj rad i postupke.

 

[Nina]

Prilagodljiva ali više preferiram solo zbog prirode mog posla

 

[Nemesis]

Pogledajte prilog 1573918
Crte ličnosti su naša baza, ali u kojoj meri će neko da zadrži svoju “prirodnu” sklonost, zavisi od činilaca socijalizacije, iskustva, ranih razvojnih modela…

Da li uopšte imamo mogućnost da u životu budemo isključivo jedna, odnosno druga kategorija?
Da vodimo igru onako kako mi želimo? A čak i ako možemo, od čega zavisi da li ćemo se bolje osećati u koži “solera” ili cipelama timskog igrača? Od karaktera? Vaspitanja i procesa socijalizacije kroz koji prolazimo? Opšteg načina života?

Leonora Pavlica, psiholog i konstruktivistički psihoterapeut kaže da bi stručnjaci koji vole da ljude posmatraju kroz crte ličnosti, rekli da je to stvar prirodne sklonosti ka individualizmu, odnosno timskom duhu.

– Crte ličnosti su naše unutrašnje i urođene dispozicije da reagujemo na određeni način, pa malo zavise od sredinskih faktora – navodi sagovornica “Života plus”. – Ti psiholozi bi “solere” videli kao introverte, a druge kao ekstraverte. Međutim, smatram da je čak i biološka baza podložna korekciji. Ona je samo potencijal koji može i ne mora biti iskorišćen. A u kojoj meri će neko da zadrži svoju “prirodnu” sklonost u mnogome će zavisiti upravo od činilaca socijalizacije, iskustva, ranih razvojnih modela.

Kako ćemo prepoznati “solere”?

– Ljudi koji preferiraju “soliranje” kao stil života će pre birati takmičarske, a ne ekipne sportove. Radije će se naći na profesionalnoj poziciji koja ne zahteva saradnju, već pre ističe individualnost, ličnu odgovornost i samostalnost, umeće da uživaju u svom društvu.

Šta odaje timske igrače?

– Oni vole i preferiraju podršku, druželjubivi su i to za njih može da bude najviša vrednost. Često im je na radnom mestu važnija prijateljska klima nego karakteristike samog posla.

Ceo tekst OVDE

***
U koju grupu vi spadate?

Šta je bolje, biti soler ili timski igrač?

Pre soler. Ume cesto da mi se desi unutar tima da odradjujem dobar deo posla koji drugi....ostave.
Zato lepo samo svoje i kraj.

 

[ambidekster65]

U nekim stvarima sam dio tima, ali generalno sam više soler.

 

[Džudi S]

Nisam postavila anketu, ali vidim da solera ima više.

Izdvojiću još jedan zanimljiv deo iz teksta:

" Ako deca žive u kulturi deljenja, zajedništva, saosećanja, brige, imaće veći potencijal za druželjubivost, ma koji po redu da su rođeni, a ako se neguju ambicioznost, borbenost i samostalnost pre će slediti trasu individualnosti. "

Da li se slažete sa ovom konstatacijom?

 

[Black_star]

ja pročito da li si stolar...

 

[Džudi S]

ja pročito da li si stolar...

Zvezdo, soler, soler ili solo igrač...Nemamo ovde stolara.

***

" Ako deca žive u kulturi deljenja, zajedništva, saosećanja, brige, imaće veći potencijal za druželjubivost, ma koji po redu da su rođeni, a ako se neguju ambicioznost, borbenost i samostalnost pre će slediti trasu individualnosti. "

Ne mogu u potpunosti da se složim sa ovom konstatacijom.
U porodici u kojoj se sve deli, postoji saosećanje, briga za odrasle, u porodici u kojoj su svi komunikativni jedno dete može da razvije saosećanje, empatiju, da bude druželjubivo.
Drugo dete može da postane individualista, iako deca odrastaju u istoj porodici. To drugo dete može da bude saosećajno i da ima empatiju.

Da li će jedno dete biti ambiciozno, a drugo neće, zavisi i od samih roditelja.

 

[The_Night_Hawk]

Zvezdo, soler, soler ili solo igrač...Nemamo ovde stolara.

***


Ne mogu u potpunosti da se složim sa ovom konstatacijom.
U porodici u kojoj se sve deli, postoji saosećanje, briga za odrasle, u porodici u kojoj su svi komunikativni jedno dete može da razvije saosećanje, empatiju, da bude druželjubivo.
Drugo dete može da postane individualista, iako deca odrastaju u istoj porodici. To drugo dete može da bude saosećajno i da ima empatiju.

Da li će jedno dete biti ambiciozno, a drugo neće, zavisi i od samih roditelja.

Roditelji su mene i moje sestre vaspitali jednako.
Ali nas troje izabralo je tri različita puta kroz život.
Nije uvek samo do roditelja...
i mi sami svojim karakterom doprinosimo.

 

[Džudi S]

Nije uvek samo do roditelja...
i mi sami svojim karakterom doprinosimo.

Slažem se da nije sve do roditelja. Zavisi i od našeg karaktera. Ali, postoje i ambiciozni roditelji koji znaju potencijal svoje dece.

Kada je jedno dete uspešnije, tačnije ostvaruje odlične rezultate u školi, roditelji će tražiti od deteta da bude još bolje i još bolje. Tako da to dete postaje ambiciozno. Može kasnije da bude individualista, ili ne mora, može da bude timski igrač.

Ovo pišem na osnovu ličnog iskustva i na osnovu onoga šta vidim u svojoj najužoj porodici i najbližoj okolini.

 

[gost 444588]

Umem da budem i jedan i drugi igrač, ali sam češće soler. Nekada svojom voljom, a češće zbog neodgovornosti ostalih iz tima, pa se ono što treba uraditi svali na one koji su odgovorni.
Ne ostavljam "za kasnije", "za sutra", zato radije i uradim sama nego da se razvlačim sa onima koji to ili ne znaju raditi, ili ih je nemoguće naučiti ili jednostavno to ne žele.

 

[Manastirka]

Soler,...jer uvek sve radim po svom. To jest,...uglavnom.

 

[The_Night_Hawk]

Mogu ja da budem timski igrač.
Ali, život me naučio da je bolje da budem solo igrač.
Ako čekam da drugi odrade svoj deo posla, on obićmo padne na mene,ž
Zato sam sređujem sve što mi je potrebno, i to odmah.
Ništa ne ostavljam ne za sutra, već ni za pola sata.
Odmah i sada.
Ako posle neka lenja buba kojoj je takvo ponašanje dozvoljeno opet zabušava...
to lako završim, ali kad za to dođe vreme, bez stresa.

 

[*VILA*]

Nešto između. Društvena sam osoba, igrala sam odbojku u mladosti i nije mi bio problem da se tu uklopim. Isto tako imam neke svoje trenutke kad uživam u samoći. Na poslu više sam solo igrač i kad treba da funkcionišem u timu uvijek tražim da meni daju moj dio, da to odradim i da sam mirna. Nisam baš strpljiva i ne volim kad nekog moram da sačekujem ili vučem za rukav. A onda nekad prošle godine sam bila u prilici da radim sa ekipom koja je bila dobro organizovana, dobro smo se kapirali, uigrali. Tako sam uvidjela da ne mogu da igram timski sa svakim, ali sa nekim ljudima da.