Da li pravda uopste postoji?

[SmOke123]

Nesto gledam i primecujem da mi ljudi podrzavamo i osudjujemo druge na osnovu toga sta osecamo prema njima,a ne po delima.
Kad to kazem npr da imamo dve osobe i da nam je jedna simpaticna,a druga odbojna i da urade neku losu stvar na isti nacin, osobi koja nam je simpaticna njoj cemo umanjiti krivicu i oprostiti, dok osobi koja nam je odbojna u tom nekom energetskom smislu sta znam nju cemo osuditi i vise nego sto treba.
Ako mi osudjujemo neke ljude prema svojim emocijama tj, sta osecamo prema njima,a ne po nekoj logici i razumu dal onda uopste pravda postoji na ovom svetu?

 

[prsho]

Bas saljem sad poruku drugarici optereceni smo vizuelnom a zaneseni da je na nama da iznosimo percepciju kao sud...Robujemo formi zanemarimo u potpunosti sustinu

 

[Ortak2]

Nesto gledam i primecujem da mi ljudi podrzavamo i osudjujemo druge na osnovu toga sta osecamo prema njima,a ne po delima.
Kad to kazem npr da imamo dve osobe i da nam je jedna simpaticna,a druga odbojna i da urade neku losu stvar na isti nacin, osobi koja nam je simpaticna njoj cemo umanjiti krivicu i oprostiti, dok osobi koja nam je odbojna u tom nekom energetskom smislu sta znam nju cemo osuditi i vise nego sto treba.
Ako mi osudjujemo neke ljude prema svojim emocijama tj, sta osecamo prema njima,a ne po nekoj logici i razumu dal onda uopste pravda postoji na ovom svetu?

Odlično pitanje, ja sam gledala TV seriju "Bull" radi se o advokatima i radnja je u sudnici, svaka epizoda drugi slučaj, i sad, biranje porote.

Advokati i tužilaštvo imaju pravo da porotnicima postave neko pitanje i na osnovu toga izaberu ko im odgovara a koga će osloboditi te dužnosti...

To je sve nadhebavanje između advokata odbrane i tužilaštva, pobeđuje bolji i advokati često ni ne žele da znaju da li je optuženi kriv ili nije - bitna je pobeda. Tako, ljudi i koji nisu krivi angažuju najbolje advokate koje mogu da plate, da bi bili oslobođeni, iako su 100% nevini.

Da postoji apsolutna pravda, nevin čovek ne bi platio advokata da dokaže da je nevin.

Dobro, ja odoh previše na profesiju advokata, a za obične ljude važi to što si napisao - nekoga i u redu u supermarketu puštaju preko reda zato što je simpatičan, na primer.

 

[Ortak2]

Pravda ne postoji ni u biološkom smislu.
Ceo život žene, od oko 13 pa do 49 je priprema tela za reprodukciju čak i ako do reprodukcije nikad ne dođe, dok dečaci sa 13 otkrivaju svoju "prednost", i to još ako je sve u redu i ako žena nije prošla kroz trudnoću i porođaj, a da dodam ruganje na sve to i bukvalno ostajem bez teksta, gde je tek tu "pravda"?

 

[Ortak2]

I treći odgovor

Pravda je ono što žele potčinjeni, ovi na nekom položaju žele da je nepravda na njihovoj strani, a zabole ih za pravdu.

 

[bird again]

Nesto gledam i primecujem da mi ljudi podrzavamo i osudjujemo druge na osnovu toga sta osecamo prema njima,a ne po delima.
Kad to kazem npr da imamo dve osobe i da nam je jedna simpaticna,a druga odbojna i da urade neku losu stvar na isti nacin, osobi koja nam je simpaticna njoj cemo umanjiti krivicu i oprostiti, dok osobi koja nam je odbojna u tom nekom energetskom smislu sta znam nju cemo osuditi i vise nego sto treba.
Ako mi osudjujemo neke ljude prema svojim emocijama tj, sta osecamo prema njima,a ne po nekoj logici i razumu dal onda uopste pravda postoji na ovom svetu?

Kod mene to ne funkcionise tako.
Drag ili ne, ako je pogresno ucinio/la-jeste, nema subjektivnosti.

 

[blablablahh]

Odlično pitanje, ja sam gledala TV seriju "Bull" radi se o advokatima i radnja je u sudnici, svaka epizoda drugi slučaj, i sad, biranje porote.

Advokati i tužilaštvo imaju pravo da porotnicima postave neko pitanje i na osnovu toga izaberu ko im odgovara a koga će osloboditi te dužnosti...

To je sve nadhebavanje između advokata odbrane i tužilaštva, pobeđuje bolji i advokati često ni ne žele da znaju da li je optuženi kriv ili nije - bitna je pobeda. Tako, ljudi i koji nisu krivi angažuju najbolje advokate koje mogu da plate, da bi bili oslobođeni, iako su 100% nevini.

Da postoji apsolutna pravda, nevin čovek ne bi platio advokata da dokaže da je nevin.

Dobro, ja odoh previše na profesiju advokata, a za obične ljude važi to što si napisao - nekoga i u redu u supermarketu puštaju preko reda zato što je simpatičan, na primer.

A neki uskaču preko reda i nemaju osećaja za faktičke običaje , zbog čijeg nepostovanja bih bio u stanju da počinim zlo,ali necu biti licemeran pa ću da se jedem iznutra,mozda smršam malo

 

[Ortak2]

Kad neko nije u pravu a zloupotrebljava položaj je nažalost tipičan srpski primerak, koji se vodi krilaticom da mu/njoj "se može".

 

[Џорџи]

Moje emocije su pravedne pa ne gresim u osudi

 

[VranV]

Ako pravo i pravda nisu isto, a nisu, zar nam treba?

 

[a bre Milun]

Nesto gledam i primecujem da mi ljudi podrzavamo i osudjujemo druge na osnovu toga sta osecamo prema njima,a ne po delima.
Kad to kazem npr da imamo dve osobe i da nam je jedna simpaticna,a druga odbojna i da urade neku losu stvar na isti nacin, osobi koja nam je simpaticna njoj cemo umanjiti krivicu i oprostiti, dok osobi koja nam je odbojna u tom nekom energetskom smislu sta znam nju cemo osuditi i vise nego sto treba.
Ako mi osudjujemo neke ljude prema svojim emocijama tj, sta osecamo prema njima,a ne po nekoj logici i razumu dal onda uopste pravda postoji na ovom svetu?

pravda je u rukama onog ko drzi batinu.
Mislim, tako je bilo do sada.............mozda ovaj globalni reset nesto promeni.

 

[Elle]

Kod mene to ne funkcionise tako.
Drag ili ne, ako je pogresno ucinio/la-jeste, nema subjektivnosti.

Nema to veze sa subjektivnošću, mislim da je poenta u tome da, bez obzira na to što konstatuješ šta je neko uradio, nećeš jednako tretirati nekoga ko ti je inače ok I nekoga ko nije.

 

[bird again]

Nema to veze sa subjektivnošću, mislim da je poenta u tome da, bez obzira na to što konstatuješ šta je neko uradio, nećeš jednako tretirati nekoga ko ti je inače ok I nekoga ko nije.

Zar upravo nisi napisala slicno sto i ja?
Gledati i tretirati isto bliske sebi i one koji nisu.
Dakle-ne biti subjektivan.

 

[Elle]

Zar upravo nisi napisala slicno sto i ja?
Gledati i tretirati isto bliske sebi i one koji nisu.
Dakle-ne biti subjektivan.

Ne, baš obrnuto. Htela sam da kažem da koliko god da konstatuješ da je neko tebi blizak uradio nešto loše, nikada ga nećeš tretirati isto kao nekoga ko niti ti je blizak niti ti je bitan, posebno ako je to neko ko ti se i ne sviđa previše.

Mislim, meni je to i prirodno nekako.

 

[bird again]

Ne, baš obrnuto. Htela sam da kažem da koliko god da konstatuješ da je neko tebi blizak uradio nešto loše, nikada ga nećeš tretirati isto kao nekoga ko niti ti je blizak niti ti je bitan, posebno ako je to neko ko ti se i ne sviđa previše.

Mislim, meni je to i prirodno nekako.

Zar sam napisala drugacije? Procitaj opet, pa se uveri.

 

[Elle]

Zar sam napisala drugacije? Procitaj opet, pa se uveri.

Jeste

 

[bird again]

E sada vise ne znam ni sta si ti napisala, sta ja.. radim tri stvari uporedo.

Tretiracu isto i onog ko mi je blizak i onog ko nije.
To je sustina.

 

[adelaidea]

Pravda nije empirijska kategorija

 

[Nina]

Ne postoji..Pravda je subjektivna i autoimatski neobjektivna

 

[bird again]

Zavisi kako je sagledavate.
Po kom filozofu?

Na Psihologiji smo, te ne posmatram sa te strane.

 

[Džudi S]

Nesto gledam i primecujem da mi ljudi podrzavamo i osudjujemo druge na osnovu toga sta osecamo prema njima,a ne po delima.
Kad to kazem npr da imamo dve osobe i da nam je jedna simpaticna,a druga odbojna i da urade neku losu stvar na isti nacin, osobi koja nam je simpaticna njoj cemo umanjiti krivicu i oprostiti, dok osobi koja nam je odbojna u tom nekom energetskom smislu sta znam nju cemo osuditi i vise nego sto treba.
Ako mi osudjujemo neke ljude prema svojim emocijama tj, sta osecamo prema njima,a ne po nekoj logici i razumu dal onda uopste pravda postoji na ovom svetu?

Kao što mogu da osudim neki loš postupak osobe koja mi se ne dopada, odbojna je, isto tako mogu da osudim i loš postupak osobe koja mi je draga, simpatična.

Ali, pravda je u većini slučajeva neobjektivna.

Dobro je što postoje i oni koji su objektivni ili se maksimalno trude da budu objektivni.

 

[Urwald]

Nesto gledam i primecujem da mi ljudi podrzavamo i osudjujemo druge na osnovu toga sta osecamo prema njima,a ne po delima.

U osnovi subjektivno podržavamo/osuđujemo (zapravo tolerišemo) ljude u odnosu na to koliko (primarno-vizuelno) osetimo da su nam bliski/poznati, a (sekundarno-zdravorazumski) na osnovu objektivnih radnji i vrednosti koje ti ljudi zastupaju (realno gledano nema šanse da provalimo nečiji unutrašnji sklop - možemo samo da nagađamo)

Kad to kazem npr da imamo dve osobe i da nam je jedna simpaticna,a druga odbojna i da urade neku losu stvar na isti nacin, osobi koja nam je simpaticna njoj cemo umanjiti krivicu i oprostiti, dok osobi koja nam je odbojna u tom nekom energetskom smislu sta znam nju cemo osuditi i vise nego sto treba.
Ako mi osudjujemo neke ljude prema svojim emocijama tj, sta osecamo prema njima,a ne po nekoj logici i razumu dal onda uopste pravda postoji na ovom svetu?

Ako nama učine neku loš stvar na isti način ili ?
Ako nismo mi u pitanju onda se ovde govori i osuđivanju drugih kao nekoj našoj karakteristici - tražimo sve što možemo da nađemo kod te osobe kako bi joj nametnuli krivicu - ovo i nema neke veze sa pravdom, niti ličnom niti svetskom.
Na svetskom (recimo na novou naše zemlje) pravednost bi bila karakteristika da objektivno rasuđujemo neke situacije - bez upliva našeg ličnog mišljenja, samo objektivne stvari i kazne koje su unapred definisane i predodređene za neko delo.
A ako se radi o situaciji da su se dve osobe ogrešile o nas i trebamo da im sudimo - pa preduslov za tako nešto bi bio da pustimo vreme da nas sa emotivnog načina razmišljanja prebaci na objektivni (ako smo za to sposbni).
Emocije su kao boje, umeju sve živo da ofarbaju na razne načine.

 

[Belgradeboy]

Nesto gledam i primecujem da mi ljudi podrzavamo i osudjujemo druge na osnovu toga sta osecamo prema njima,a ne po delima.
Kad to kazem npr da imamo dve osobe i da nam je jedna simpaticna,a druga odbojna i da urade neku losu stvar na isti nacin, osobi koja nam je simpaticna njoj cemo umanjiti krivicu i oprostiti, dok osobi koja nam je odbojna u tom nekom energetskom smislu sta znam nju cemo osuditi i vise nego sto treba.
Ako mi osudjujemo neke ljude prema svojim emocijama tj, sta osecamo prema njima,a ne po nekoj logici i razumu dal onda uopste pravda postoji na ovom svetu?

Ne. Svako ima svoje viđenje pravde. Želi da se ostvari ono što poželi.

 

[SmOke123]

Ne, baš obrnuto. Htela sam da kažem da koliko god da konstatuješ da je neko tebi blizak uradio nešto loše, nikada ga nećeš tretirati isto kao nekoga ko niti ti je blizak niti ti je bitan, posebno ako je to neko ko ti se i ne sviđa previše.

Mislim, meni je to i prirodno nekako.

Kako moze da ti bude prirodno? Zamisli da ti sudi neko ko je ljubomoran na tebe ili ti zavidi i osudi te na vise nego sto zasluzujes dal bi ti bilo svejedno?

 

[SmOke123]

Kad sudimo bilo kome uvek treba da krenemo od sebe da razmislimo dal bi zeleli da neko nama sudi kao sto mi sudimo drugima