Pozdrav svima.
Imam jedan problem i rekao bih da je psihicki.
Sledece nedelje imam dva ispita, nisam nesto spremao, samo sam citao knjige, ali nemam volje ni zelje da to naucim. Vec par dana pokusavam, ucim 10 minuta i onda mi nesto padne na pamet, odem na Google i onda to kucam i tako sate provodim. Onda padne noc i krenem da se nerviram, da besnim kako nista nisam naucio. Inace tek sam krenuo na faks, prva sam godina, brucos, to si mi prvi ispiti. Kolokvijume i vezbe sam dobro odradio, prosek za svaki predmet 8-9.
U pocetku sam se bas zagrejao i nalozio, jedva sam cekao da krenem. Kad sam krenuo, poceo sam da ucim bukvalno prvi dan. Predavanja su mi bila zanimljiva i radio sam i ucio do prvih kolokvijuma. To sam dobro odradio i onda sam se opustio. Nisam dolazio na sva predavanja, jedino sto sam vezbe radio i ucio, posle sam u Decembru pao jedan kolokvijum, tek sam sad u januaru uradio popravni za njega. Posle toga sam se nekako ubedacio, nije mi vise toliko bilo zanimljivo, ucio sam teske volje, motivacija mi je pala. Sada razmisljam da li da nastavim, plasi me ishod samog ispita, a i zao mi je roditelja posto nisam bas sa parama, a i na samofinansiranju sam, pa me grize savest sto daju pare bezveze, pogotovo sto je otislo sad na prijave ispite, ali opet nisu to neke velike pare, mada mi je zao ipak.
U osnovnoj sam bio dobar djak, streber pravi, u srednjoj sam popustio, ali sam zavrsavao sa vrlo dobrim. Cak mi i jedan kolega na faksu rekao da sam streber, jer na svakim predavanjima hvatam beleske, ispisem celu svesku, mada to kasnije ni ne ucim kad dodjem kuci. To me i malo da kazem uvredilo, to sto mi je rekao, posto ne volim da me tako zovu.
Cak sam upao u filozofska razmisljanja, trazim neki smisao i faksa i zivota. Postao sam mrzovoljan, cesto padnem u neki bedak, mrzim sve oko sebe i samog sebe, pomislim kako bi bilo dobro da me nema, ionako nista nije vazno. Stomak me cesto boli, kao i glava, kazu moji od nerviranja.
Ne znam kako da motivisem sebe da nastavim, a stvrano me mrzi, mnogo sam lenj po tom pitanju. Kad me nesto zanima, onda me zanima i to traje neko vreme, jedno mesec dana, posle me smori, ohladim se i nadjem neku drugu zanimaciju. Ne znam da li da napustim studije, imam jos 2 ispita za februar, a stvarno me i to mrzi da ucim posle ovoga, voleo bih samo da se zavrsi, voleo bih odmor neki. Kad razmislim, ne vredi mi nista iako napustim, sama pomisao na siromastvo mi je uzasna, a i na neki tezak rad.
Cale kaze da nemam volje ni za sta, da nemam ni cilja u zivou, a i iskreno nemam. Tesko me je pokrenuti, mada mogu da radim i to dosta sa velikom preciznoscu i sve da bude perfektno.
Hvala unapred na svakom savetu.
Imam jedan problem i rekao bih da je psihicki.
Sledece nedelje imam dva ispita, nisam nesto spremao, samo sam citao knjige, ali nemam volje ni zelje da to naucim. Vec par dana pokusavam, ucim 10 minuta i onda mi nesto padne na pamet, odem na Google i onda to kucam i tako sate provodim. Onda padne noc i krenem da se nerviram, da besnim kako nista nisam naucio. Inace tek sam krenuo na faks, prva sam godina, brucos, to si mi prvi ispiti. Kolokvijume i vezbe sam dobro odradio, prosek za svaki predmet 8-9.
U pocetku sam se bas zagrejao i nalozio, jedva sam cekao da krenem. Kad sam krenuo, poceo sam da ucim bukvalno prvi dan. Predavanja su mi bila zanimljiva i radio sam i ucio do prvih kolokvijuma. To sam dobro odradio i onda sam se opustio. Nisam dolazio na sva predavanja, jedino sto sam vezbe radio i ucio, posle sam u Decembru pao jedan kolokvijum, tek sam sad u januaru uradio popravni za njega. Posle toga sam se nekako ubedacio, nije mi vise toliko bilo zanimljivo, ucio sam teske volje, motivacija mi je pala. Sada razmisljam da li da nastavim, plasi me ishod samog ispita, a i zao mi je roditelja posto nisam bas sa parama, a i na samofinansiranju sam, pa me grize savest sto daju pare bezveze, pogotovo sto je otislo sad na prijave ispite, ali opet nisu to neke velike pare, mada mi je zao ipak.
U osnovnoj sam bio dobar djak, streber pravi, u srednjoj sam popustio, ali sam zavrsavao sa vrlo dobrim. Cak mi i jedan kolega na faksu rekao da sam streber, jer na svakim predavanjima hvatam beleske, ispisem celu svesku, mada to kasnije ni ne ucim kad dodjem kuci. To me i malo da kazem uvredilo, to sto mi je rekao, posto ne volim da me tako zovu.
Cak sam upao u filozofska razmisljanja, trazim neki smisao i faksa i zivota. Postao sam mrzovoljan, cesto padnem u neki bedak, mrzim sve oko sebe i samog sebe, pomislim kako bi bilo dobro da me nema, ionako nista nije vazno. Stomak me cesto boli, kao i glava, kazu moji od nerviranja.
Ne znam kako da motivisem sebe da nastavim, a stvrano me mrzi, mnogo sam lenj po tom pitanju. Kad me nesto zanima, onda me zanima i to traje neko vreme, jedno mesec dana, posle me smori, ohladim se i nadjem neku drugu zanimaciju. Ne znam da li da napustim studije, imam jos 2 ispita za februar, a stvarno me i to mrzi da ucim posle ovoga, voleo bih samo da se zavrsi, voleo bih odmor neki. Kad razmislim, ne vredi mi nista iako napustim, sama pomisao na siromastvo mi je uzasna, a i na neki tezak rad.
Cale kaze da nemam volje ni za sta, da nemam ni cilja u zivou, a i iskreno nemam. Tesko me je pokrenuti, mada mogu da radim i to dosta sa velikom preciznoscu i sve da bude perfektno.
Hvala unapred na svakom savetu.
Nemaš ti nikakav psihički problem, nego ne shvataš svoje obaveze ozbiljno, a moraćeš, jer nisi više u srednjoj. Motivacija treba da ti bude to što su ti roditelji izdvojili školarinu uprkos situaciji, a na kraju krajeva i da postigneš nešto u životu. Ako nemaš koncentraciju kući, idi u neku čitaonicu, tamo nema ni interneta ni televizora, nema šta da te ometa.
),
