Da li mi ostajemo ista osoba?

[rutinski]

kruska bi trebala da bude nasa priroda, nekakav skup temperamenta, mentaliteta, emocija, intelekta, interesovanja...
nasa priroda je nasa sudbina, ako nosis agresiju u sebi tesko da ce te privlaciti vajarstvo ili balet.
medjutim agresiju nose i kriminalci i policajci. (policajci moraju biti spremni da prebijaju pucaju hapse, cesto maltretiraju...) i profesionalni boxeri i ulicni tucarosi
sta ces postati to najvecim delom o tebi ovisi.
to je ta razlika, odnos prema sudbini. sudbinu treba docekati aktivno, kad se dvoumis koju knjigu da procitas koji film da pogledas koju odluku treba da doneses
s kim ces da se druzis, kako ces provoditi slobodno vreme... treba da izabires stvari kojima ce se tvoja priroda izraziti i rascvetati na najbolji moguci nacin,
da na kreativan nacin izbacis napolje ono sto postoji u tebi kao latentna energija.

 

[brunhilda]

Sudbina je za tebe onda nasa sustina? Ono sto sam ja nazvala potencijalom. Kao JA od koga ne mogu da pobegnem i ako ga potiskujem i ne dam mu da se razvija, cinim lose, jer je naopako ziveti u neskladu sa svojom prirodom.
Mogu da prihvatim takav koncept pojma sudbina.

 

[Mrs_Sick]

Zavisi od osobe, zar ne?
Ja sam još mlada, ali sam kao takva počela da razmišljam o stvarima za koje moji vršnjaci nisu znali.
Recimo, temelj mog razmišljanja pre 7 godina i sada je isti.
Samo je proširen, povećan.
Tako da verujem, sem ako sami, svesno ne iskorenimo naše želje, maštanja i razmišljanja, ostajemo ista osoba, u osnovi...

 

[rutinski]

Sudbina je za tebe onda nasa sustina? Ono sto sam ja nazvala potencijalom. Kao JA od koga ne mogu da pobegnem i ako ga potiskujem i ne dam mu da se razvija, cinim lose, jer je naopako ziveti u neskladu sa svojom prirodom.
Mogu da prihvatim takav koncept pojma sudbina.

Da, mada ne postoji znak jednakosti izmedju sustine i sudbine vec uzrocno posledicna veza. I naravno ostaje pitanje sta je to sto je deo nase prirode a sta nesto sto smo samo nakalemili u odredjenim okolnostima.

 

[dess]

Uhh..nije normalno koliko se mjenjamo..zapravo, bar je tako u mom slučaju.. sad sam baš razmišljao koliko sam se promjenio u posljednjih godinu dana..bukvalno više nisam ista osoba, ma ne ista-drugi sam čovjek..u svakom smislu..pokušavam da skapiram šta je ostalo od mene što me karakteriše kao ličnost, jer čovjek mora imati neku permanentnu karakteristiku..ali, totalno mi je nevjerovatna spoznaja da sve one osobine i stvari koje sam mislio da me odlikuju..e, pa sad su potpuno drugačije, ili uopšte više nisu prisutne..

Dopada mi se ta promjena U svakom slučaju mi je interesantnije nego prije. Dobro je mjenjati se, mislim da je život pun sokova i zadovoljstava koje nudi čovjeku, pod uslovom da se ovaj mjenja.

 

[gost 198065]

Ne verujem u kardinalno bitne promene.

S godinama, ako si sretan, gubiš iluzije; neargumentovana očekivanja. Mlad čovek veruje da je besmrtan.

Prihvatanje smrtnosti je sazrevanje.


Ako ću suditi po sebi, ne, u principu nije bilo nikakve promene. Stvari koje me određuju kao osobu ostale su iste, ili su se čak i učvrstile. Ne znam da li se ovde o priča o adolescentskim nadanjima, ili karakternim osobinama.

Ponekad ljudi zamene teze.

Dess, možda da sačekaš još godinu dana?

 

[bezibre!]

ljudski um je bezgranican
i zasta usled x faktora covekova razmisljanje, zivot, ponasanje itd. moze da se promeni do neprepoznatljivosti
i to je super
jer bilo bi besmisleno da ostajemo isti zacementirani u unome što imamo
sad a) mnogi usled isto x represivnih faktora furaju istu pricu i fazon ceo zivot i nisu svesni tih svojih promena odnosno pone nisu bas radikalne i b) sigurno da postoji neka baza neki naš kod koji ostaje samo naš i nepromenljiv

e sad da posmatramo stavri odvojeno a ne kao celovitost jednog bića
naravno da se sretnu moj mozak od 15 i moj mozak od 22 ovom prvom ne bili jasno šta ovaj trabunja
al ne ide to baš tako

ti si ti, a po želji možeš da sintetišeš 666 osoba u sebi

 

[***Saint***]

O tome da li ovo pripada u grupu filozofije ili eventualno neceg malo drugacijeg se moze raspravljati...a ima li boljeg mesta za raspravljanje od filozofije?

Da pocnem, radi se o relativno jednostavnom pitanju: od detinjstva, kako rastemo...dozivljavamo velike promene u nacinu razmisljanja, iako neke stvari ostaju iste(neke nase duboke zelje, i sustina postojanja koja nas indentifikuje ostaje tokom celog zivota, ili ipak ne?)...

I sada, treba zamisliti sledeci scenario, zavisno od nase starosti...da kazemo da imamo 30 godina i pricamo sa verzijom nas od 15-16...mislite da bi nas mladja verzija nas uopste razumela, tacnije nase razmisljanje? Ja sam prilicno siguran da je odgovor na to ne. Pa pokusajte da se setite kako ste razmisljali pre nekoliko, ili dosta godina i siguran sam da cete uvideti znatnu razliku.

Pitanje je, ako mi ne mozemo da razumemo 'sebe' iz buduceg vremena, da li to zaista ostajemo mi? Ja znam da se godinama moj nacin razmisljanja znatno menjao, i kada se setim onog proslog, ovaj novi deluje potpuno drugaciji, i vrlo neocekivan. Ne znam po kojem kriterijumu sam i dalje ista osoba.

Cisto da napomenem da ovde pod "ja" pricam o licnosti, a ne fizickim svojstvima, koja se takodje menjaju...

ja sam provalila da oduvek isto razmišljam, samo se promenilo to što nisam naivna kao nekad, a i tačka gledišta.
naučila sam da sagledam iz više uglova svet oko mene.

 

[Џорџи]

O tome da li ovo pripada u grupu filozofije ili eventualno neceg malo drugacijeg se moze raspravljati...a ima li boljeg mesta za raspravljanje od filozofije?

Da pocnem, radi se o relativno jednostavnom pitanju: od detinjstva, kako rastemo...dozivljavamo velike promene u nacinu razmisljanja, iako neke stvari ostaju iste(neke nase duboke zelje, i sustina postojanja koja nas indentifikuje ostaje tokom celog zivota, ili ipak ne?)...

I sada, treba zamisliti sledeci scenario, zavisno od nase starosti...da kazemo da imamo 30 godina i pricamo sa verzijom nas od 15-16...mislite da bi nas mladja verzija nas uopste razumela, tacnije nase razmisljanje? Ja sam prilicno siguran da je odgovor na to ne. Pa pokusajte da se setite kako ste razmisljali pre nekoliko, ili dosta godina i siguran sam da cete uvideti znatnu razliku.

Pitanje je, ako mi ne mozemo da razumemo 'sebe' iz buduceg vremena, da li to zaista ostajemo mi? Ja znam da se godinama moj nacin razmisljanja znatno menjao, i kada se setim onog proslog, ovaj novi deluje potpuno drugaciji, i vrlo neocekivan. Ne znam po kojem kriterijumu sam i dalje ista osoba.

Cisto da napomenem da ovde pod "ja" pricam o licnosti, a ne fizickim svojstvima, koja se takodje menjaju...

Zadrzao sam decacki duh i mastanje..ljubav prema nekim sitnicama koje sam tad voleo..muzika film na pr..zavisi iz kog ugla se posmatram i iskustvom se menjam..i mislim da to nonstop varira kad smo tvrdji i meksi

 

[gost 39034]

O tome da li ovo pripada u grupu filozofije ili eventualno neceg malo drugacijeg se moze raspravljati...a ima li boljeg mesta za raspravljanje od filozofije?

Da pocnem, radi se o relativno jednostavnom pitanju: od detinjstva, kako rastemo...dozivljavamo velike promene u nacinu razmisljanja, iako neke stvari ostaju iste(neke nase duboke zelje, i sustina postojanja koja nas indentifikuje ostaje tokom celog zivota, ili ipak ne?)...

I sada, treba zamisliti sledeci scenario, zavisno od nase starosti...da kazemo da imamo 30 godina i pricamo sa verzijom nas od 15-16...mislite da bi nas mladja verzija nas uopste razumela, tacnije nase razmisljanje? Ja sam prilicno siguran da je odgovor na to ne. Pa pokusajte da se setite kako ste razmisljali pre nekoliko, ili dosta godina i siguran sam da cete uvideti znatnu razliku.

Pitanje je, ako mi ne mozemo da razumemo 'sebe' iz buduceg vremena, da li to zaista ostajemo mi? Ja znam da se godinama moj nacin razmisljanja znatno menjao, i kada se setim onog proslog, ovaj novi deluje potpuno drugaciji, i vrlo neocekivan. Ne znam po kojem kriterijumu sam i dalje ista osoba.

Cisto da napomenem da ovde pod "ja" pricam o licnosti, a ne fizickim svojstvima, koja se takodje menjaju...

interesantno gledanje na stvari...evo, upravo razmisljam po cemu sam ona "ista ja" od pre 20tak godina i recimo da sam bar pribilzno ista po emotivnosti, shvatanju zivota i ljudi oko sebe...naravno, sad ta moja emotivnost ima drugaciji oblik ispoljavanja, kontrolisaniji i zreliji, a ipak u neku ruku otvoreniji no pre, ali je ipak ono sto me odcrtava na skoro isti nacin kao i kad sam imala 17
i, btw, promena ne znaci neminovno da nismo isti kao pre, samo da smo oblikovali detaljnije nesto sto je u nama vec bilo, mozda izrazeno na drugaciji nacin, ili do nekog drugog stepena

 

[NeDoDiri]

Strašno bi bilo da sam ista ona od prije 10,15 ili dvadeset godina..unutrašnja snaga i struktura ličnosti je onaj segment koji godinama dobiva na ljepoti,na zrelosti i sve te promjene kojih smo svjedoci,dio su našeg odrastanja i zrenja,naše male evolucije..sad kad se "okrenem" prema sebi od prije 10,15 godina..bude mi i nelagodno i smiješno mi bude i začudim se ,pa i postidim..ali,bila sam to ja..jedna "ja " u jednom vremenu ..
to je prirodno i ne bi valjalo da je drugačije..jer sve,pa i mi,teče(mo) i mijenja(mo)se..
.razmišljanja su zapravo kao voće i povrće..imaju svoju sezonu

 

[Sally_Solomon]

O tome da li ovo pripada u grupu filozofije ili eventualno neceg malo drugacijeg se moze raspravljati...a ima li boljeg mesta za raspravljanje od filozofije?

Da pocnem, radi se o relativno jednostavnom pitanju: od detinjstva, kako rastemo...dozivljavamo velike promene u nacinu razmisljanja, iako neke stvari ostaju iste(neke nase duboke zelje, i sustina postojanja koja nas indentifikuje ostaje tokom celog zivota, ili ipak ne?)...

I sada, treba zamisliti sledeci scenario, zavisno od nase starosti...da kazemo da imamo 30 godina i pricamo sa verzijom nas od 15-16...mislite da bi nas mladja verzija nas uopste razumela, tacnije nase razmisljanje? Ja sam prilicno siguran da je odgovor na to ne. Pa pokusajte da se setite kako ste razmisljali pre nekoliko, ili dosta godina i siguran sam da cete uvideti znatnu razliku.

Pitanje je, ako mi ne mozemo da razumemo 'sebe' iz buduceg vremena, da li to zaista ostajemo mi? Ja znam da se godinama moj nacin razmisljanja znatno menjao, i kada se setim onog proslog, ovaj novi deluje potpuno drugaciji, i vrlo neocekivan. Ne znam po kojem kriterijumu sam i dalje ista osoba.

Cisto da napomenem da ovde pod "ja" pricam o licnosti, a ne fizickim svojstvima, koja se takodje menjaju...

Pa pazi, recimo ti od 15 godina ne bi mogao da razumes sebe od 30, jel tako. Ali ti od 30 mozes da razumes sebe od 15.
Dakle, ovaj decak od 15 je tvoja "ameba", ti si i dalje on, samo nadogradjen.
Dakle, ne pretvaramo se u druge osobe, nego rastemo i dodajemo jos gomilu odlika, osobina, kvaliteta nasoj licnosti..
Onaj decak od 5 ili 10 ili 15 godina je tvoj podskup i dalje..nemoj da ga zaboravis potpuno

 

[gost 170870]

Menjajući se uvek nešto gubimo a nešto dobijamo.
Kada pogledam šta sam izgubila, ne sviđa mi se...Da se ja pitam, nijedna moja iluzija ne bi umrla i zauvek bi ostala dete.
Al niko me ništa ne pita

.razmišljanja su zapravo kao voće i povrće..imaju svoju sezonu

...

 

[Peppa Prase]

Ne dozivljavam sebe kao istu osobu , ali u meni postoje te stare ja iz kojih je ovo sadasnje ja izraslo . Nekako sam u skladu sa sobom u proslosti ,ali ista ne.
Ne bih ni volela , jer jedino sto je isto ostalo je moja skonost promeni .