Да, имам одбојност према ригидашима и пуританцима (за мене иста категорија) јер је психопатологија доказала да је управо пуританизам друго лице перверзије. Два лица исте медаље.
Не релативизјем морал и то не можеш закључити ни из једног мог излагања.
Релативизовање морала би било кад бих ја рекла да је варање ок, неком прија, неком не, па хајде да не цепидлачимо, шта има везе, ако су се њих двоје тако договорили, не смета им и сл.
Ја сам констатујем да су људи увек били и остали исти. И пре пет векова су се варали, лагали, убијали, крали, отимали, сплеткарили, конзумирали разне перверзије. Да је човек другачији данас него јуче, не би и пре 4 века Шекспир писао своје чувене стихове:
Уморном од свег у смрт ми се жури,
Јер видех заслужног како бедно проси,
И ниткова што се богато кинђури,
И оданост како понижења сноси,
И златна одличја о погрешном врату,
И савршенство у блатном бешчашћу,
И девице силом предане разврату,
И снагу страћену неспособном влашћу,
И уметност којој моћник узде ставља,
И злочинце како владају добротом,
И мрачњаштво како мудрошћу управља,
И како искреност бркају с простотом:
Скрхан, спокојној смрти ћу се дати.
Од ње ме тек љубав може сачувати.
Шекспир, Сонет 66
Ај' сад, докажи да је Шекспир био човек који је писао о данашњем времену, а не о ондашњем.
Или је можда Платон био луд кад је изрекао ону: Грехе очева испаштају синови. Које грехе, зар су се греси чинили пре Нове ере?
Зашто су царства пропадала него због моралног пада и перверзија?
Па шта је то пре било боље или другачије?
И како ово виђење указује на релативизовање морала?
Плашиш се ти мало себе, а мало онога што живот пружа.

Наравно, разговор не морамо да настављамо.