Da li je posluh osmi smrtni greh?

[Jasna]

Zbog posluha ljudi čine najstrašnije zločine. Ne iz pohlepe, zavisti,
već iz osobine koja se u našem društvu smatra pozitivnom.
O tome je knjigu napisala Natalija Duhović, sociolog i psiholog.
Ukratko posluh je apsolutna poslušnost i izvršavanje naloga
autoriteta.
Ono što mene zanima, vezano za religiju, je sledeće.
Posluh je vezan za zakone i uredbe koje je stvorio čovek. Pa
da li onda oni mogu biti pretežniji u odnosu na Božije zakone?
Posluh je taj koji vas može navesti da prekršite sve Božije
zapovesti.
Do koje mere ste spremni da posluhom prema ljudskim zakonima
prekršite ono što vam vlastita savest nalaže ili ono što vam
nalažu pravila morala ili zapovesti vaše religije?

 

[pura moca]

ono što vam vlastita savest nalaže ili ono što vam
nalažu pravila morala ili zapovesti vaše religije?

dopada mi se što praviš razliku između ovih pojmova
naravno da slušam samo savest

 

[gost 248950]

Zakon se postovati mora, ali legalnost nije isto sto i legitimnost jos od Radbruha.

 

[bmaxa]

Zakon se postovati mora, ali legalnost nije isto sto i legitimnost jos od Radbruha.

Mislim da se ovde radi o konfliktu sa zakonom...

 

[gost 248950]

Mislim da se ovde radi o konfliktu sa zakonom...

Pa da. Zato sam pomenula Radbruha. Jer pre dolaska Hitlera na vlast, opsteprihvacena je bila tzv. cista teorija prava, gde je stavljan znak jednakosti izmedju legalnosti i legitimnosti, pa su, u skladu sa tim, zakoni nacisticke nemacke prema toj teoriji bili legitimni, samim tim sto su zakoni. A onda je posle rata Radbruh ipak redefinisao cistu teoriju prava, tako da danas imamo mogucnost da osporavamo legitimnost zakona. Slicno bi moglo da se primeni na neke crkvene zakone, npr. sa stanovista prevazidjenosti i sl, ali to vec ne poznajem dovoljno.

 

[bmaxa]

Pa da. Zato sam pomenula Radbruha. Jer pre dolaska Hitlera na vlast, opsteprihvacena je bila tzv. cista teorija prava, gde je stavljan znak jednakosti izmedju legalnosti i legitimnosti, pa su, u skladu sa tim, zakoni nacisticke nemacke prema toj teoriji bili legitimni, samim tim sto su zakoni. A onda je posle rata Radbruh ipak redefinisao cistu teoriju prava, tako da danas imamo mogucnost da osporavamo legitimnost zakona. Slicno bi moglo da se primeni na neke crkvene zakone, npr. sa stanovista prevazidjenosti i sl, ali to vec ne poznajem dovoljno.

Ovde u principu imamo razlicite religije, i razlicite zakone. Crkveni zakoni odavno nisu drzavni zakoni niti se tu kod nas Crkva nesto pita,
ali svakako da je nekad bilo u srednjem veku... recimo progon Bogumila, te ratovanje za religiju koju su Bogumili odbijali i slicno...

 

[gost 248950]

Ovde u principu imamo razlicite religije, i razlicite zakone. Crkveni zakoni odavno nisu drzavni zakoni niti se tu kod nas Crkva nesto pita,
ali svakako da je nekad bilo u srednjem veku... recimo progon Bogumila, te ratovanje za religiju koju su Bogumili odbijali i slicno...

Pa sad, ja licno mislim da je crkveni uticaj na ovim prostorima veliki, sa razlogom jer je bas crkva ocuvala identitet buduce nacije tokom vise od 4 veka turske okupacije. Ali da i crkveni obicaji trebaju da budu predmet kritike - mislim da treba i da je to zdravo. Npr, aktuelna je bila upotreba pribora prilikom pricesca. Na stranu jacina nase vere, ali treba priznati i znacaj nauke u uslovima pandemije.

 

[bmaxa]

Pa sad, ja licno mislim da je crkveni uticaj na ovim prostorima veliki, sa razlogom jer je bas crkva ocuvala identitet buduce nacije tokom vise od 4 veka turske okupacije. Ali da i crkveni obicaji trebaju da budu predmet kritike - mislim da treba i da je to zdravo. Npr, aktuelna je bila upotreba pribora prilikom pricesca. Na stranu jacina nase vere, ali treba priznati i znacaj nauke u uslovima pandemije.

Vera je da prilikom pricesca ne mozes da se zarazis. Kad je Patrijarh Pavle pricestio obolelog od side plasticnom kasicicom koja je posle spaljena
dobio je zestoke kritike. Ne znam kada je uvrezeno to verovanje, ali je tu, i ne znam sada da li je zivot vazniji od vere?

 

[gost 248950]

Vera je da prilikom pricesca ne mozes da se zarazis. Kad je Patrijarh Pavle pricestio obolelog od side plasticnom kasicicom koja je posle spaljena
dobio je zestoke kritike. Ne znam kada je uvrezeno to verovanje, ali je tu, i ne znam sada da li je zivot vazniji od vere?

Pa sad, hiv se ne prenosi putem pljuvacke, ali korona se prenosi, tako da nije isto. Ali ne vidim ni zasto se ne bi koristile plasticne kasicice svaki put. Zivot je vazan, vazna je i vera jer daje smisao zivotu, ali ja nisam vernica pa bih uvek optirala za zivot jer moja logika je da bez zivota nema ni vere, kao smisla koji ga oplemenjuje.

 

[bmaxa]

Pa sad, hiv se ne prenosi putem pljuvacke, ali korona se prenosi, tako da nije isto. Ali ne vidim ni zasto se ne bi koristile plasticne kasicice svaki put. Zivot je vazan, vazna je i vera jer daje smisao zivotu, ali ja nisam vernica pa bih uvek optirala za zivot jer moja logika je da bez zivota nema ni vere, kao smisla koji ga oplemenjuje.

Pa ako verujes u nesto, izguras tu veru. Recimo u zagrobni zivot...

 

[gost 248950]

Pa ako verujes u nesto, izguras tu veru. Recimo u zagrobni zivot...

I to ima smisla, ali isto tako imas i zapovest da ne iskusavas Boga. Da li je Bog rekao da se na pricescu koristi ista kasicica i da li bi Bog savetovao ljude da umiru po svaku cenu? Ja mislim da ne bi, jer bi onda i samoubistvo, sa zeljom u zagrobni zivot, bilo legitimno a nije, samoubice ne zasluzuju Carstvo nebesko, pa tako ne znam ni cemu mogu da se nadaju oni koji svesno rizikuju zivot pogresno verujuci da time ispovedaju veru? Ne znam, to su eto neka pitanja koja mene muce sa stanovista crkve i njenih obicaja koji se ponekad nalaze na granici iskusavanja Boga.

 

[bmaxa]

I to ima smisla, ali isto tako imas i zapovest da ne iskusavas Boga. Da li je Bog rekao da se na pricescu koristi ista kasicica i da li bi Bog savetovao ljude da umiru po svaku cenu? Ja mislim da ne bi, jer bi onda i samoubistvo, sa zeljom u zagrobni zivot, bilo legitimno a nije, samoubice ne zasluzuju Carstvo nebesko, pa tako ne znam ni cemu mogu da se nadaju oni koji svesno rizikuju zivot pogresno verujuci da time ispovedaju veru? Ne znam, to su eto neka pitanja koja mene muce sa stanovista crkve i njenih obicaja koji se ponekad nalaze na granici iskusavanja Boga.

E sad da li je takva vera iskušavanje Boga? Može biti, svakako, ali postoji placebo, pa oni koji veruju zaista mogu biti zaštićeni... no sad, eto to je jedan primer poslušnosti, jer uporno pričešćuju iz iste kašikice

 

[gost 248950]

E sad da li je takva vera iskušavanje Boga? Može biti, svakako, ali postoji placebo, pa oni koji veruju zaista mogu biti zaštićeni... no sad, eto to je jedan primer poslušnosti, jer uporno pričešćuju iz iste kašikice

bas tako.
mislim da je nasa obaveza kao ljudskih bica da preispitujemo, to ne znaci da cemo biti neverne tome ako postavljamo pitanja, ali definitivno necemo najbolje sluziti Bogu ako smo poslusni po svaku cenu.

 

[gost 336946]

Zbog posluha ljudi čine najstrašnije zločine. Ne iz pohlepe, zavisti,
već iz osobine koja se u našem društvu smatra pozitivnom.
O tome je knjigu napisala Natalija Duhović, sociolog i psiholog.
Ukratko posluh je apsolutna poslušnost i izvršavanje naloga
autoriteta.
Ono što mene zanima, vezano za religiju, je sledeće.
Posluh je vezan za zakone i uredbe koje je stvorio čovek. Pa
da li onda oni mogu biti pretežniji u odnosu na Božije zakone?
Posluh je taj koji vas može navesti da prekršite sve Božije
zapovesti.
Do koje mere ste spremni da posluhom prema ljudskim zakonima
prekršite ono što vam vlastita savest nalaže ili ono što vam
nalažu pravila morala ili zapovesti vaše religije?

Poslušanje je vrlina. No, to ne znači da se slijepo prate pojedinačni autoriteti, već da se sve provjerava uz pomoć Božje riječi koja nam je predata kroz apostole, sabore, svete oce, liturgiju itd.

 

[gost 422686]

Zbog posluha ljudi čine najstrašnije zločine. Ne iz pohlepe, zavisti,
već iz osobine koja se u našem društvu smatra pozitivnom.
O tome je knjigu napisala Natalija Duhović, sociolog i psiholog.
Ukratko posluh je apsolutna poslušnost i izvršavanje naloga
autoriteta.
Ono što mene zanima, vezano za religiju, je sledeće.
Posluh je vezan za zakone i uredbe koje je stvorio čovek. Pa
da li onda oni mogu biti pretežniji u odnosu na Božije zakone?
Posluh je taj koji vas može navesti da prekršite sve Božije
zapovesti.
Do koje mere ste spremni da posluhom prema ljudskim zakonima
prekršite ono što vam vlastita savest nalaže ili ono što vam
nalažu pravila morala ili zapovesti vaše religije?

Ne, Bog je dao ljudima pravo da rade šta žele. Ne postoje nikakve "Božje zapovesti". To bi onda bila tiranija, a ne slobodna volja. Pravi Bog nije tiranin.

 

[Jasna]

Poslušanje je vrlina. No, to ne znači da se slijepo prate pojedinačni autoriteti, već da se sve provjerava uz pomoć Božje riječi koja nam je predata kroz apostole, sabore, svete oce, liturgiju itd.

Poslušanje kome? Ne možeš recimo osam sati na poslu biti poslušan
jednom, a posle toga poslušan drugom.
Da li zaista u svim svakodnevnim obavezama možeš da budeš u
poslušanju Bogu?

 

[sonia.]

Posluh je taj koji vas može navesti da prekršite sve Božije
zapovesti.
Do koje mere ste spremni da posluhom prema ljudskim zakonima
prekršite ono što vam vlastita savest nalaže ili ono što vam
nalažu pravila morala ili zapovesti vaše religije?

Problem religije su ekstremnosti. Kojih u istoriji imamo u hriscanstvu, danas u islamu. I naravno konstantno u sektama.
Ljudi su uglavnom u religijama pozvani na posluh, prema Bogu. Tumace im autoriteti, koji zloupotrebljavaju i manipulisu ljude koji su preziveli teske zivotne situacije i utociste pronasli u tim extremima.

Normalni se ipak vode vlastitom savescu.

Mada, savest pada u vodu kada se radi o psihologiji mase.
Razni sociolozi i psiholozi su razvili brojne teorije gde objasnjavaju psihologiju mase i razloge zasto se razlikuje od psihologije pojedinaca. Frojdova teorija je da se ljudi u masi ponasaju drugacije nego inace, kao pojedinci. Oni u gomili postaju manje svesni svojih dela i njihovih posledica. Na to po Frojdu uticu 3 psiholoska mehanizma, imitacija, sugestija, i cirkularna emocija (koja se stvara u drugima, i zatim pojacava u pojedincu) Teorija Gustava Le Bona francuskog sociologa, kaze da masa poznaje samo jednostavna i preterana osecanja, njegova teorija: pojedinac je zrno peska, medju drugim zrnima peska koje vetar po svojoj volji uzburka. Inace Hitler se vodio Lebonovim delima u svojoj knjizi majn kampfu a i kasnije dolaskom na vlast. I poznato je da je na nozevima SSovaca bio urezan citat: ,,Poslusnost je moja cast.''
Uglavnom zanimljiva tema.

 

[bas kao]

Poslušanje kome? Ne možeš recimo osam sati na poslu biti poslušan
jednom, a posle toga poslušan drugom.
Da li zaista u svim svakodnevnim obavezama možeš da budeš u
poslušanju Bogu?

poslusanje kome ili cemu? mi ljudi se vezujemo za licnosti, da kazemo osnivace nekog ucenja, ali isto tako i same licnosti omalovazavamo, otkazujuci im poslusnost; zato nam je bilo potrebno ucenje razlicito od sledjenja za licnoscu, kao sto svaka sekta ima, iliti sledba [sledjenje za nekom licnosti]
to novo ucenje nam je dao Isus Hristos kada kaze za samoga sebe: ja sam put, istina i zivot, ili kada kaze, ja sam pocetak

dakle da skrartim, poslusni smo ne ovom ili onom, nego istini, tezimo pocetku itd; e, sada i licnost Hrista je bila osporavana, cak i ranom hriscanstvu probem, koja licnost je veca, jednosustnost oca i sina itd, kada pricasmo o saboru u nikeji, arijancima.

 

[aeternum]

Zbog posluha ljudi čine najstrašnije zločine. Ne iz pohlepe, zavisti,
već iz osobine koja se u našem društvu smatra pozitivnom.
O tome je knjigu napisala Natalija Duhović, sociolog i psiholog.
Ukratko posluh je apsolutna poslušnost i izvršavanje naloga
autoriteta.
Ono što mene zanima, vezano za religiju, je sledeće.
Posluh je vezan za zakone i uredbe koje je stvorio čovek. Pa
da li onda oni mogu biti pretežniji u odnosu na Božije zakone?
Posluh je taj koji vas može navesti da prekršite sve Božije
zapovesti.
Do koje mere ste spremni da posluhom prema ljudskim zakonima
prekršite ono što vam vlastita savest nalaže ili ono što vam
nalažu pravila morala ili zapovesti vaše religije?

Ne postoji 7 smrtnih grehova prema Bibliji se zna koji greh je neoprostiv...

 

[Jasna]

Ne postoji 7 smrtnih grehova prema Bibliji se zna koji greh je neoprostiv...

Kod JS ne postoji taj greh. Vi ste vrlo beskompromisni prema svetovnim
zakonima koji se ne slažu sa zapovestima iz Biblije.

 

[aeternum]

zapovestima iz Biblije.

Ne postoji u Bibliji sedam smrtnih grehova
Dakle otvori Bibliju
to ti je iz filma nekog a film je fikcija

 

[bmaxa]

Ne postoji u Bibliji sedam smrtnih grehova
Dakle otvori Bibliju
to ti je iz filma nekog a film je fikcija

Pa i ne postoji. Smrtne grehove je izmislio jedan katolicki svetenik i tempirao je da ih bude 7 zbog znacaja broja 7.

 

[bas kao]

Pa i ne postoji. Smrtne grehove je izmislio jedan katolicki svetenik i tempirao je da ih bude 7 zbog znacaja broja 7.

Slavonic Enoch, poglavlje 66: ... jer u ovom svetu sedmi deo je uzet od svega, svetlosti, tame, hrane, radosti, žalosti, raja, muke, vatre, mraza i drugih stvari; on je sve to zapisao da bi mi mogli da čitamo i razumemo.

Dakle, ako sam dobro razumeo, sedmi deo tj. 7 zahteva kontekst da bi se okvalifikovao kao dobar ili zao, a sama sedmina tj. 7 je neodredjen(a). http://www.geocities.ws/svetopismo/pitanja.htm

interesanan je i OSMI DAN, KOD 2 enoha, slavonic enoch

The Eighth Day 2 Enoch​

Nedelja u prva cetiri veka - True Faith web​

[Apologija, g.LXVII]. - 120. Varnava, Aleksandrija, Afrika - "Zato mi i provodimo osmi dan u radosti, u koji je i Isus vaskrsao iz mrtvih, ...

 

[Гром]

Poslušnost nekom autoritetu a ne bogu je neposlušnost bogu. Adam i Eva su poslušali zmiju i tako se učinjen prvi greh, Neposlušnost bogu.
Tako se mi i spasavamo i ulazimo iz smrti u život kroz poslušnost bogu kojega prepoznasmo u Hristu.

 

[bmaxa]

Tako se mi i spasavamo i ulazimo iz smrti u život

Nema potrebe da se spasimo, lepo mozemo ponovo da se inkarniramo u ovom svetu. U Hriscanstvu se to zove Vaskrsenje.