Da li je nedelja prvi ili poslednji dan sedmice?

[Pumpaj Dinstanović]

Kod nas sest dana ima nase nazive. Subota je ubacena, kao kod Njemaca, nije nas naziv. Dakle pet radnih nasih dana i nedela.
Ja bi reko da je sestodnevna nedelja prethodila sedmodnevnoj.

Концепт данашње седмодневне недеље, готово универзалне у свету, према мишљењу многих аутора, води порекло из Вавилона, и то из периода између осмог и седмог века пре нове ере (Falk 1999: 122). Вавилонски календар у деветом веку пре Христа био је лунарни, заснован на месечевим фазама. Лунарни месец, иначе, чине 29,53 дана, а стари Асирци и Вавилонци су у оквиру њега разликовали дан пуног месеца, затим „злеˮ или „несрећнеˮ дане, односно сваки седми, четрнаести, двадесет први и двадесет осми дан у месецу (Copeland 1939: 177). Овим данима се није полазило на пут и свештеници нису обављали одређене обредне радње (Falk 1999: 122). Према мишљењу појединих проучавалаца овог питања, прво су уочене месечеве фазе и њихово збирно трајање, па је, потом, лунарни месец подељен на четири одсека од, просечно узетих, седам дана. Вавилонски месец су, на тај начин, чинила четири периода од по седам дана, којима је, према потреби, додаван дан или два (Falk 1999: 122). Као могућа замерка овој теорији стоји чињеница да четири издвојена дана, ипак, не одговарају у потпуности крајњим тачкама месечевих фаза (младом месецу, првој четврти, пуном месецу, последњој четврти). На пример, између младог месеца и прве четврти протекну пет дана, а од последње четврти до новог месеца (периода док месец изнова не постане видљив) девет или чак десет дана. Овај податак пре говори у прилог хипотези да је некада месец чинило шест недеља по пет дана, односно да је пре седмодневне недеље у употреби била петодневна. Тиме би број дана у оквиру једног месеца био готово једнак месечевом циклусу и не би постојала потреба да се додаје дан или два сваког месеца. Зато, иако поузданих доказа нема, могуће је претпоставити и да је некадашњу, изворну словенску недељу чинило пет дана.

Дани у недељи у фолклору Јужних и Источнх Словена

 

[Scott Isle]

Вавилонски календар у деветом веку пре Христа био је лунарни, заснован на месечевим фазама.

Ali vidis, kod nas nije. Mi nemamo Lunes (monday) i solis (sunday) kao latini i germani. Kod nas kalendar nije zasnovan na istim principima kao kod Germana i Latina i Grka. Kod nas nazivi dana u sedmici nemaju veze sa bogovima i nebeskim tjelima i mjesecom.

 

[Meliot]

Ja bi reko da je sestodnevna nedelja prethodila sedmodnevnoj.

I onda sreda gde je onda? Broj 7 možeš da razložiš 3-1-3, gde broj 1 označava sredinu odnosno sredu, a u broju 6 sreda nema mesto. Sreda ne znači treći dan nego sredina.

 

[Pumpaj Dinstanović]

I onda sreda gde je onda? Broj 7 možeš da razložiš 3-1-3, gde broj 1 označava sredinu odnosno sredu, a u broju 6 sreda nema mesto. Sreda ne znači treći dan nego sredina.

On tvrdi da se vikend ne računa, već samo radni dani; meni to ne zvuči preterano ubedljivo.

Logičnije od toga mi deluju mnogo:

1. sredina cele sedmice (od nedelje do subote)
2. sredina nekašnje dnevne petodnevne sedmice
3. pod stranim uticajem pozajmica (npr. imamo slično tako Mittelwoch kod Nemaca)

Bukvalno ne bih uopšte dodavao kao legitimnu četvrtu opciju sredina, ali samo jednog dela sedmice.

S obzirom da je u jezičnoj grupaciji nabrajanja sreda jedinstveni slučaj (kod Mađara to je jasno slovenska pozajmica) ne može se pripisati po svemu sudeći nekim drevnim razlozima. Sreda je, očito, nastala u nekom trenutku. Niti možemo tvrditi da su utorak, četvrtak i petak nekakve inovacije nastale da zamene neka stara imena (možda u kontekstu upravo borbe protiv paganske kulture) iz prostog razloga što se kod drugih naroda iste grupacije nalaze još potpuniji formati (i kao što rekoh, kod baltičkih naroda čak se i subota i nedelja nazivaju šesti i sedmi dan).

Kako je sreda prilično sveprisutna u slovenskim jezicima, bez tragova alternativnih naziva, to bi svakako moralo značiti da je starija i od jednog i po milenijuma i da prethodi razdoblju širenja slovenskih dijalekata po Evropi, bilo kao pozajmica, bilo kao inovacija. A ako je tačno da su naši stari koristili petodnevnu nedelju, te pod uticajem hristijanizacije (ćirilometodijevskog razdoblja?) prešli na sedmodnevnu, to bi značilo da se ona definitivno tako zvala zato što se nalazi tačno u sredini ciklusa od pet dana.

 

[Scott Isle]

I onda sreda gde je onda? Broj 7 možeš da razložiš 3-1-3, gde broj 1 označava sredinu odnosno sredu, a u broju 6 sreda nema mesto. Sreda ne znači treći dan nego sredina.

Ali moras sve uskladiti a ne samo srijedu!! Sta je sa petkom. cetvrtkom, utorkom?! Ti si to proizvoljno odbacio i uhvatio se srijede.

 

[Meliot]

Ali moras sve uskladiti a ne samo srijedu!! Sta je sa petkom. cetvrtkom, utorkom?! Ti si to proizvoljno odbacio i uhvatio se srijede.

Već sam ti rekao dani koji u sebi nose broj odnose se na broj u odnosu na nedelju. Bitan je svaki dan.

 

[Scott Isle]

Već sam ti rekao dani koji u sebi nose broj odnose se na broj u odnosu na nedelju. Bitan je svaki dan.

Kako? Nisi objasnio. Ako je nedelja prvi dan, kako je onda utorak treci dan i petak sesti dan i cetvrtak peti dan? Ti to ne mozes objasniti.

 

[Meliot]

Kako? Nisi objasnio. Ako je nedelja prvi dan, kako je onda utorak treci dan i petak sesti dan i cetvrtak peti dan? Ti to ne mozes objasniti.

Drugi dan od nedelje je utorak, a ne drugi dan u sedmici. Nedelja ti je reperna tačka.

 

[Scott Isle]

Drugi dan od nedelje je utorak, a ne drugi dan u sedmici. Nedelja ti je reperna tačka.

Znaci nedelja nije prvi dan. Prvi dan je ponedeljak. To ti ja govorim. Nedelja se ne racuna kod nas.
Kod nas se radi pet dana, i sesti dan je nedelja, ne radi se i ne racuna se.
A kod Germana i Latina se radi svaki dan, osim ako odluce da slave boga taj dan na koji se ne radi. A kod nas se izricito ne radi jedan dan, nezavisno od bozanstava. Kod nas se ne radi u nedelju jer je nedelja.

 

[Scott Isle]

I zamisli ti covjece, dodju Rimske bande, okupirali, a mi ne radimo u Nedelju. I mi imamo 5 radnih dana plus Nedelju. A oni imaju sedam dana. I sad, nama nekad Nedelja pada na njihov Lunes, pa neka na Martes, zavisi kako se potrefi. Ne radimo taj dan, sta qc, Pa to je covjece njih dovodilo do ludila. I to kad pitaju kojeg boga danas slavite, a nasi kazu ne slavimo nikoga, jednostavno ne radimo u nedelju. Pa to je bio smak svijeta njima.

 

[Meliot]

Вавилонски календар у деветом веку пре Христа био је лунарни, заснован на месечевим фазама.

Сам термин Вавилон у мени буди нешто лоше. Познати су нам термини Вавилонска кула, Вавилонско рорство. Ако ћемо по Библији, Бог није створио човека да буде нечији роб, да га неко понижава и угњетава. Створен је да живи достојанствено. Тако да ми Вавилонски календар у старту нема никакав смисао. Не треба му придавати неки посебан значај.

У календару Српске Православне Цркве стоји да је недеља први дан. Кад неко шаље овакву поруку љубави треба му веровати на реч, јер произилази да има добре намере, ако ништа друго.

На крају рече Бог: "Да начинимо човека по лику и подобију Нашем, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи." Пресвета Тројица, Бог наш, створио је човека од праха земаљског, и удахнуо у њега дух живота. Прво је Бог створио Адама, па му је онда створио жену, "човечицу", Еву, да му буде помоћник на путу ка вечном циљу њиховог живота и живота свих створења. Човек и човечанство постају тако тајанствена слика у којој се огледа Света Тројица: Људи су створени да се узајамно воле и испуне несебичном божанском Љубављу.

Тако да мени овде све делује у реду. Недеља први дан и седам дана у седмици (недељи).

 

[Meliot]

Jel glavni problem koliko će dana biti u nedelji zbog toga što narodi Istoka koriste lunarne kalendare da bi mesec imao 28 dana? Toliko je potrebno Mesecu da obiđe planetu Zemlju ako se ne varam?

 

[Meliot]

13×28=364, što je samo za dan manje u odnosu na kulture koje koriste julijanski i gregorijanski kalendar gde godina traje 365 dana i ima 12 meseci (proste godine). Što ne bi kod kultura koje se upravljaju prema lunarnom sistemu godina imala 13 meseci a kod onih kultura koje se upravljaju samo prema solarnom principu godina imala 12 meseci?

 

[Meliot]

Što pa mora uvek da je neko sto posto u pravu? Nikad mi nije bila jasna želja da se neka kultura, civilizacija ili narod predstavi naprednijom ili superiornijom od neke druge? Lepota je u različitosti po meni, bogatstvo kultura čini ovaj svet boljim i lepšim mestom.

 

[Meliot]

To je razlika samo u jednom danu, taj problem može biti rešen tako što bi se kod kultura koje se upravljaju prema lunarnom sistemu taj jedan dan posebno označavao u prostim godinama, na primer dan X ili koje god slovo postoji u nekoj određenoj kulturi. Kod prestupnih godina bi se bi se onda javila dva posebna dana, opet kažem dan X i dan V. Tako bi u svim kulturama godine pratile jedna drugu i ne bi bilo zabune.

 

[Nisam ja on je !]

Dobro veče.

Da li ste primetili da u pravoslavnim kalendarima prvi dan u sedmici je ustvari nedelja, dok mi uglavnom mislimo da je prvi dan u sedmici ponedeljak.
Šta se iza svega ovoga krije?

Pa učili su nas, Bog je 6 dana stvarao svet a sedmi dan odmarao po tome bi rekao, da je nedelja zadnji dan u sedmici,

 

[St0oNo0gA]

Kod Italijana u kolokvijalnom govoru se koristi inkluzivno racunanje vremena. Naime, kad se dva Italijana u nedjelju dogovaraju za sljedecu nedjelju da se vide, to kod njih znaci da ce se vidjeti za 8 dana, jer se nedjelja kad je dogovor "pao" racuna kao prvi.
Imate ovde malo sire: http://www.svetlostistine.org/Knjige/OdSuboteDoNedjeljeBacchiocchi/9.htm