Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.570
Kod nas sest dana ima nase nazive. Subota je ubacena, kao kod Njemaca, nije nas naziv. Dakle pet radnih nasih dana i nedela.
Ja bi reko da je sestodnevna nedelja prethodila sedmodnevnoj.
Концепт данашње седмодневне недеље, готово универзалне у свету, према мишљењу многих аутора, води порекло из Вавилона, и то из периода између осмог и седмог века пре нове ере (Falk 1999: 122). Вавилонски календар у деветом веку пре Христа био је лунарни, заснован на месечевим фазама. Лунарни месец, иначе, чине 29,53 дана, а стари Асирци и Вавилонци су у оквиру њега разликовали дан пуног месеца, затим „злеˮ или „несрећнеˮ дане, односно сваки седми, четрнаести, двадесет први и двадесет осми дан у месецу (Copeland 1939: 177). Овим данима се није полазило на пут и свештеници нису обављали одређене обредне радње (Falk 1999: 122). Према мишљењу појединих проучавалаца овог питања, прво су уочене месечеве фазе и њихово збирно трајање, па је, потом, лунарни месец подељен на четири одсека од, просечно узетих, седам дана. Вавилонски месец су, на тај начин, чинила четири периода од по седам дана, којима је, према потреби, додаван дан или два (Falk 1999: 122). Као могућа замерка овој теорији стоји чињеница да четири издвојена дана, ипак, не одговарају у потпуности крајњим тачкама месечевих фаза (младом месецу, првој четврти, пуном месецу, последњој четврти). На пример, између младог месеца и прве четврти протекну пет дана, а од последње четврти до новог месеца (периода док месец изнова не постане видљив) девет или чак десет дана. Овај податак пре говори у прилог хипотези да је некада месец чинило шест недеља по пет дана, односно да је пре седмодневне недеље у употреби била петодневна. Тиме би број дана у оквиру једног месеца био готово једнак месечевом циклусу и не би постојала потреба да се додаје дан или два сваког месеца. Зато, иако поузданих доказа нема, могуће је претпоставити и да је некадашњу, изворну словенску недељу чинило пет дана.
Дани у недељи у фолклору Јужних и Источнх Словена