DJ 5ak
Domaćin
- Poruka
- 3.946
Baš sam ponovo slušao genijalnog Krešimira Mišaka u jednom podkastu gde je izrekao jednu vrlo ovako zanimljivu misao i teoriju koja tera malo na razmišljanje, a to je da li je zapravo entuzijazam unutar nas i zapravo karakterna osobina ?
Recimo ljudi obično entuzijazam vezuju za nekakve spoljne uticaje i spoljne manifestacije i dogadjaje i misle tipa, osećaću se entuzijastično kad ne znam budem našao devojku, kad mi budu uletele neke pare, kad naša reprezentacija osvoji zlato na Olimpijadi, kada budem išao na more, kada SNS bude puko i otiso sa vlasti, kada Tramp pobedi na izborima u SAD, kada Ukrajina potpiše kapitulaciju pred Rusima, kada povratimo Kosmet ili ne znam ni ja šta kada se desi, bilo na ličnom planu ili nešto na šta apsolutno nikako ne možemo uticati, a vrlo često smo svedoci da ljudi kojima manje-više sve ide ok i po nekom planu i koji imaju sve što im treba da nisu srećni a pogotovo ne entuzijastični zbog toga, dok recimo ljudi kojima baš i ne ide u životu i kojima što šta fali u životu jesu i zrače nekim optimizmom i pozitivnom energijom, i u biti sve rade sa nekim loženjem i entuzijazmom pa i neke proste radnje kao što su odlazak na pijacu ili u prodavnicu, spremanje ručka, gledanje serije ili odlazak u uobičajnu kraću šetnju da malo protegnu noge ili recimo koliko god im štošta falilo u životu ili bili u nezavidnoj situaciji oni će uvek naći neki razlog da se osećaju optimistično i entuzijastično pa bilo to samo zato što mu se svidja kakvo je vreme napolju, što mu se neka simpatična komšinica javila i osmehnula mu se na stepeništu, što je pogledao neki dobar film ili zato što je u nekoj utakmici pobedio tim za koji je on navijao ali će uvek naći makar najmanji i najbanalniji razlog da oseća entuzijazam iako u biti i on zna da mu to ništa neće promeniti u životu niti će mu bilo šta rešiti.
Tako da ja mislim da to itekako ima smisla i da zapravo entuzijazam jeste unutar nas i donekle karakterna osobina i da su po prirodi entuzijastične osobe na nekom drugom nivou svesti i na nekim drugim frenkvencija u odnosu na osobe koje to nisu ili koje su više melahholične po prirodi i da u biti sve je samo stvar percepcije i svet oko nas je onakav kakvog ga mi stvorimo u našoj glavi, i sad recimo ako si ti recimo sklon predrasudama i pun predubedjenja kako su svi ne znam zli, grozni, loši, prevaranti, kako ti žele ne znam šta učiniti pa onda ti zaista i stvaraš takav svet oko sebe i takvi ti svi i postaju, odnosno ako si fokusiran na negativno onda negativno i privlačiš i uvek ćeš u svakom videti samo ono negativno (iako smo mi svi kao baterijei svi imamo svoje pluseve i minuseve jer sve funkcionise po principu dualnosti i polariteta, a mi smo dizajnirani zapravo kao i prijemnici i odašiljači elektro-magnetnih talasa), dok ono ako ti je sve super, veselo i uvek tražiš razlog da budeš srećan i da se osećaš entuzijastično (pa makar to bilo samo vreme napolju ili aktuelno godišnje doba) ti onda pak stvaraš neki potpuno drugačiji svet oko sebe i opet privlačiš neku drugu vrstu energije i u biti ti sam odlučuješ u kakvom svetu želiš da živiš i da li će svet oko tebe biti ono Diznilend, dečije igralište, nekakav trajni i večiti letnji raspust ili pakao, u biti svet je takav kakav jeste a sad do nas je da li će mi ga percipirati na ovaj način ili na ovaj i na šta će nam biti usmerena pažnja i energija.
Tako da to da jeentuzijazam zapravo karakterna osobina i nešto unutar nas mislim da itekako ima smisla.
Recimo ljudi obično entuzijazam vezuju za nekakve spoljne uticaje i spoljne manifestacije i dogadjaje i misle tipa, osećaću se entuzijastično kad ne znam budem našao devojku, kad mi budu uletele neke pare, kad naša reprezentacija osvoji zlato na Olimpijadi, kada budem išao na more, kada SNS bude puko i otiso sa vlasti, kada Tramp pobedi na izborima u SAD, kada Ukrajina potpiše kapitulaciju pred Rusima, kada povratimo Kosmet ili ne znam ni ja šta kada se desi, bilo na ličnom planu ili nešto na šta apsolutno nikako ne možemo uticati, a vrlo često smo svedoci da ljudi kojima manje-više sve ide ok i po nekom planu i koji imaju sve što im treba da nisu srećni a pogotovo ne entuzijastični zbog toga, dok recimo ljudi kojima baš i ne ide u životu i kojima što šta fali u životu jesu i zrače nekim optimizmom i pozitivnom energijom, i u biti sve rade sa nekim loženjem i entuzijazmom pa i neke proste radnje kao što su odlazak na pijacu ili u prodavnicu, spremanje ručka, gledanje serije ili odlazak u uobičajnu kraću šetnju da malo protegnu noge ili recimo koliko god im štošta falilo u životu ili bili u nezavidnoj situaciji oni će uvek naći neki razlog da se osećaju optimistično i entuzijastično pa bilo to samo zato što mu se svidja kakvo je vreme napolju, što mu se neka simpatična komšinica javila i osmehnula mu se na stepeništu, što je pogledao neki dobar film ili zato što je u nekoj utakmici pobedio tim za koji je on navijao ali će uvek naći makar najmanji i najbanalniji razlog da oseća entuzijazam iako u biti i on zna da mu to ništa neće promeniti u životu niti će mu bilo šta rešiti.
Tako da ja mislim da to itekako ima smisla i da zapravo entuzijazam jeste unutar nas i donekle karakterna osobina i da su po prirodi entuzijastične osobe na nekom drugom nivou svesti i na nekim drugim frenkvencija u odnosu na osobe koje to nisu ili koje su više melahholične po prirodi i da u biti sve je samo stvar percepcije i svet oko nas je onakav kakvog ga mi stvorimo u našoj glavi, i sad recimo ako si ti recimo sklon predrasudama i pun predubedjenja kako su svi ne znam zli, grozni, loši, prevaranti, kako ti žele ne znam šta učiniti pa onda ti zaista i stvaraš takav svet oko sebe i takvi ti svi i postaju, odnosno ako si fokusiran na negativno onda negativno i privlačiš i uvek ćeš u svakom videti samo ono negativno (iako smo mi svi kao baterijei svi imamo svoje pluseve i minuseve jer sve funkcionise po principu dualnosti i polariteta, a mi smo dizajnirani zapravo kao i prijemnici i odašiljači elektro-magnetnih talasa), dok ono ako ti je sve super, veselo i uvek tražiš razlog da budeš srećan i da se osećaš entuzijastično (pa makar to bilo samo vreme napolju ili aktuelno godišnje doba) ti onda pak stvaraš neki potpuno drugačiji svet oko sebe i opet privlačiš neku drugu vrstu energije i u biti ti sam odlučuješ u kakvom svetu želiš da živiš i da li će svet oko tebe biti ono Diznilend, dečije igralište, nekakav trajni i večiti letnji raspust ili pakao, u biti svet je takav kakav jeste a sad do nas je da li će mi ga percipirati na ovaj način ili na ovaj i na šta će nam biti usmerena pažnja i energija.
Tako da to da jeentuzijazam zapravo karakterna osobina i nešto unutar nas mislim da itekako ima smisla.
