Da li je čaj dokaz da su Srbi došli iz Indije?

[Sensei]

Premišljao sam se na kom forumu da otvorim ovo "filozofiranje" i odluka je pala na ovaj jer ovde moderišem, a ja volim da sam u kontroli

Nastao u Indiji pre skoro 5.000 godina, čaj su voleli mnogi. Legenda kaže da čaj prvobitno nije sadržavao listove čaja, mleko ili šećer kada je prvi put stvoren. Sastojao se samo od mešavine začina poreklom iz Indije i korišćen je za ajurvedu, potpuno prirodnu indijsku praksu lečenja.

Dakle, reč čaj potiče iz Indije i tamo se koristi isto kao i kod nas za sve vrste toplog napitka od biljaka.

Obzirom da je nemoguće da Srbi nisu znali za taj topli napitak pre nego su se susreli sa indijskom kulturom, nema logike da bi mi neku svoju reč zamenili čajem. Za razliku, anglosaksonci ga zovu "tea".

Stoga, Srbi mora da su bili u Indiji ko zna od kad pa su se onda povukli na ovu stranu kao što neki pričaju, recimo svojevremeno Deretić?
-kraj izlaganja-
komentari su dobrodošli.
hvala

 

[Alter_Ego_]

Чај је дефинитивно доказ да су Срби дошли из Индије.

 

[Nikita Kulganov]

Dejan Lucic ( Covek koji sve zna ) je izneo istorijske cinjenice da su Srbi stigli u indiju, a neki Srbi su otisli u Tajland i Japan.

 

[forlorn]

Ovo je šala?

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Реч ,,чај" је у српски језик ушла из отоманског турског (چای) током владавине Османлија, и односи се генерално на топле напитке справљане од разних биљака, док је првобитни напитак био справљан конкретно од биљке чај (Camellia sinensis), или на кинеском чахуа, одакле и потиче оригинално име. Дакле, чај није доказ порекла Срба.

 

[gost 422686]

Чај је дефинитивно доказ да су Срби дошли из Индије.

Srbi su došli do Indije i odande doneli čaj.

 

[Sensei]

Реч ,,чај" је у српски језик ушла из отоманског турског (چای) током владавине Османлија, и односи се генерално на топле напитке справљане од разних биљака, док је првобитни напитак био справљан конкретно од биљке чај (Camellia sinensis), или на кинеском чахуа, одакле и потиче оригинално име. Дакле, чај није доказ порекла Срба.

a kako smo mi to zvali? I zašto drugi Sloveni kažu čaj?

kao na primer, Slovaci, Ukrajinci, Rusi...

 

[Sensei]

turci izgovaraju "caj", arapi "šaj" što bi reklo da su oni pogrešno razumeli Srbe još ono odavno

u Indiji kažu "čai" kao i u Kini (Ča-čai)

Čaj je prihvaćen ui Kini ali se prvo pojavilo u Indiji pre 5000 godina. TO je svetski koncenzus

 

[Kažu "strani plaćenik"]

a kako smo mi to zvali? I zašto drugi Sloveni kažu čaj?

kao na primer, Slovaci, Ukrajinci, Rusi...

Чај су из Азије донели у Европу западњачки трговци, свештеници и мисионари у 16. веку, који су се с њим сусрели у Кини под називом ча. Дакле, пре 16. века није био још увек познат ван Азије, где је биљка чаја аутохтона. У Русију је дошао као поклон кана Алтана цару Михајлу. Отприлике у исто време су британски трговци почели да тргују чајем и навелико да гаје биљку широм Индије. Почетком 17. века је испијање чаја постало популарно и модернизовано у Хагу, и Холанђани су донели биљку у Француску, Немачку и тадашњи Нови Амстердам а данашњи Њујорк.
Различита имена за чај су резултат различитих путева ширења из Кине у остале земље света. Скоро сва имена потичу од 3 главна назива; те, ча или чар, и чај. Први је ушао у енглески језик ча преко Португалаца који су трговали у Макау и покупили кантонски изговор назива. Скоро читав век касније је преко Холанђана (thee) у енглески ушао данас чешћи назив tea, вероватно из јужног кинеског изговора назива те. Трећи облик чај је са значењем ,,ароматични чај" ушао из северног кинеског изговора ча преко централне Азије и Персије, где је покупио персијски суфикс -ји. Тај персијски облик назива су Османлије донели на Балкан, а од њих преузели ми и остали јужнословенски народи. Словаци, Чеси, Белоруси и Украјинци су преузели назив чај из руског, Словенци имају и дијалекатски облик те и позајмљеницу чај из српско-хрватског, а Пољаци су преузели холандски израз herba thee и оформили свој облик herbata. У Индији је у хинди и урду језике је ушао као позајмљеница из персијског у облику чај.

 

[Black_star]

Чај су из Азије донели у Европу западњачки трговци, свештеници и мисионари у 16. веку, који су се с њим сусрели у Кини под називом ча. Дакле, пре 16. века није био још увек познат ван Азије, где је биљка чаја аутохтона. У Русију је дошао као поклон кана Алтана цару Михајлу. Отприлике у исто време су британски трговци почели да тргују чајем и навелико да гаје биљку широм Индије. Почетком 17. века је испијање чаја постало популарно и модернизовано у Хагу, и Холанђани су донели биљку у Француску, Немачку и тадашњи Нови Амстердам а данашњи Њујорк.
Различита имена за чај су резултат различитих путева ширења из Кине у остале земље света. Скоро сва имена потичу од 3 главна назива; те, ча или чар, и чај. Први је ушао у енглески језик ча преко Португалаца који су трговали у Макау и покупили кантонски изговор назива. Скоро читав век касније је преко Холанђана (thee) у енглески ушао данас чешћи назив tea, вероватно из јужног кинеског изговора назива те. Трећи облик чај је са значењем ,,ароматични чај" ушао из северног кинеског изговора ча преко централне Азије и Персије, где је покупио персијски суфикс -ји. Тај персијски облик назива су Османлије донели на Балкан, а од њих преузели ми и остали јужнословенски народи. Словаци, Чеси, Белоруси и Украјинци су преузели назив чај из руског, Словенци имају и дијалекатски облик те и позајмљеницу чај из српско-хрватског, а Пољаци су преузели холандски израз herba thee и оформили свој облик herbata. У Индији је у хинди и урду језике је ушао као позајмљеница из персијског у облику чај.

e, s ovakvim se predznanjem ide u cajdzinicu...

 

[Sensei]

Чај су из Азије донели у Европу западњачки трговци, свештеници и мисионари у 16. веку, који су се с њим сусрели у Кини под називом ча. Дакле, пре 16. века није био још увек познат ван Азије, где је биљка чаја аутохтона. У Русију је дошао као поклон кана Алтана цару Михајлу. Отприлике у исто време су британски трговци почели да тргују чајем и навелико да гаје биљку широм Индије. Почетком 17. века је испијање чаја постало популарно и модернизовано у Хагу, и Холанђани су донели биљку у Француску, Немачку и тадашњи Нови Амстердам а данашњи Њујорк.
Различита имена за чај су резултат различитих путева ширења из Кине у остале земље света. Скоро сва имена потичу од 3 главна назива; те, ча или чар, и чај. Први је ушао у енглески језик ча преко Португалаца који су трговали у Макау и покупили кантонски изговор назива. Скоро читав век касније је преко Холанђана (thee) у енглески ушао данас чешћи назив tea, вероватно из јужног кинеског изговора назива те. Трећи облик чај је са значењем ,,ароматични чај" ушао из северног кинеског изговора ча преко централне Азије и Персије, где је покупио персијски суфикс -ји. Тај персијски облик назива су Османлије донели на Балкан, а од њих преузели ми и остали јужнословенски народи. Словаци, Чеси, Белоруси и Украјинци су преузели назив чај из руског, Словенци имају и дијалекатски облик те и позајмљеницу чај из српско-хрватског, а Пољаци су преузели холандски израз herba thee и оформили свој облик herbata. У Индији је у хинди и урду језике је ушао као позајмљеница из персијског у облику чај.

upropasti mi teoriju....

 

[Sensei]

У Индији је у хинди и урду језике је ушао као позајмљеница из персијског у облику чај.

ovo je netačno. Stoga se vraćam na moju prvobitnu teoriju.

Kao što sam napisao negde gore, a sada ću da ponovim:

Čaj je nastao u Indiji pre skoro 5.000 godina. Legenda kaže da čaj prvobitno nije sadržavao listove čaja, mleko ili šećer kada je prvi put stvoren. Sastojao se samo od mešavine začina poreklom iz Indije i korišćen je za ajurvedu, potpuno prirodnu indijsku praksu lečenja.

Arapi izgovaraju "šaj", turci "caj" a mi čaj, koji potiče još iz Sanskrita.
Dakle, Srbi znaju kako pravilno da izgovore a ne kao Turci kojima to nije prirodno.

I obratite pažnju na "Sastojao se samo od mešavine začina ", znači nije bila potrebna neka egzotična biljka za spravljanje.

 

[Владан]

дневно неколико пута оЧАЈавам

 

[Добро дошли]

Premišljao sam se na kom forumu da otvorim ovo "filozofiranje" i odluka je pala na ovaj jer ovde moderišem, a ja volim da sam u kontroli

Nastao u Indiji pre skoro 5.000 godina, čaj su voleli mnogi. Legenda kaže da čaj prvobitno nije sadržavao listove čaja, mleko ili šećer kada je prvi put stvoren. Sastojao se samo od mešavine začina poreklom iz Indije i korišćen je za ajurvedu, potpuno prirodnu indijsku praksu lečenja.

Dakle, reč čaj potiče iz Indije i tamo se koristi isto kao i kod nas za sve vrste toplog napitka od biljaka.

Obzirom da je nemoguće da Srbi nisu znali za taj topli napitak pre nego su se susreli sa indijskom kulturom, nema logike da bi mi neku svoju reč zamenili čajem. Za razliku, anglosaksonci ga zovu "tea".

Stoga, Srbi mora da su bili u Indiji ko zna od kad pa su se onda povukli na ovu stranu kao što neki pričaju, recimo svojevremeno Deretić?
-kraj izlaganja-
komentari su dobrodošli.
hvala

Pogledajte prilog 1094932

Треба прочитати две књиге Олге Луковић-Пјановић, ,,Срби народ најстарији''.
Тамо је дата, научно поткрепљена, хронологија настанка скоро свих европских народа. Појам СРБИ у књизи, означава све народе словенског порекла а не само Србе.
Влики број речи у санскритском језику (најстарији индоевропски језик) има исто значење као и речи у српском језику. Ево и прилога у вези са том тврдњом:
Za kolevku svih evropskih naroda smatra se Indija, odakle su seobe za zapad započele pre petnaest hiljada godina. Dokaz tome su mnogobrojne reči u sanskritskom jeziku, istog značenja kao i na srpskom, a zabeležene su pre više od tri hiljade godina. Kao prva istorijska zabeleška je reč Serbh što ima značenje rodbine, semena i kolena. I u današnjim jezicima, indijskom i srpskom ima mnogo reči istovetnog značenja. Evo nekih:

agan – oganj; bagas – bog; brath – brat; bhala – bela; chata – četa; deti – dete; div – div; dina – dan; dasa – deset; dama – dom; girja – gora; grad – grad; iskra – iskra; kada – kada; kuta – kuća; lip – lep; lot – ljut; laghi – laki; ljubhva – ljubav; matr – mater; mala – mali; more – more; mil – mili; nabas – nebo; nava – novi; paraha – prah; prati – protiv; panca – pet; pena – pena; rabh – rob; rosa – rosa; sa – so; sila – sila; sas – sest; stan – stan; sabha – soba; stala – stol; tata – tata; ta – taj; tvar – stvar; trasti – tresti; trang – trag; tamas – tama; tri – tri; trijdosa – trinaest; tada – tada; vrt – vrt; vicur – veče; vatara – vatra; vi – vi; vas – vas; viva – živi.

 

[cronnin]

Па пиле су се тинктуре и чајеви код мнмогих народа и пре него што су се тако звали.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

У Индији је у хинди и урду језике је ушао као позајмљеница из персијског у облику чај.

Хинди: चाय
Borrowed from Persian چای‎ (čây), ultimately from Chinese 茶 (chá).

Урду: چا
From Persian چا‎ (čâ). Ultimately from Sinitic 茶.

Урду: چای
From Persian چای‎ (čây). Ultimately from Sinitic 茶.

Постоји и облик који је прво ушао из кинеског у санскрит, па у хинди-урду, али не могу сад да нађем баш ту реч. Поента је да је у Кини настао, не у Индији. Први записи о чају су на кинеском, прве забележене пошиљке су из Кине, у Индију су га донели Британци.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

I obratite pažnju na "Sastojao se samo od mešavine začina ", znači nije bila potrebna neka egzotična biljka za spravljanje.

Овде је реч о Масала чају. То није оригинални горки чај који се правио од листа биљке чај.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

научно поткрепљена

Није. Само су наведени сви познати забележени називи који у себи садрже слова срб, или подсећају на срб, серб, сирб, сарб, и сл, а онда без икаквих основа и објашњења све то представљено као српско. Дакле, ниједном науком се ништа ту не поткрепљује, а госпођа Луковић-Пјановић је потпуни анонимус на пољима науке, непозната, без рецензија и радова. Докторат је стекла на теми ,,правда код Софокла" ако се не варам. Она није била историчар нити историчар књижевности нити лингвиста. У књизи је кривотворила познате податке, преправљала и уметала речи у натписе, писала неправилно старогрчки и користила неправилне преводе латинског, што је недопустиво и незамисливо за неког за кога се често колоквијално, без доказа, тврди да је познавала чак 9 језика, међу којима и старогрчки и латински.