Дакле, имамо тренутно лето кад све акције углавном замру. Док прође лето, деца крећу у чколу, тј. септембар, октобар јесен...а на зиму почиње жестока кампања за освајање власти на свим нивоима. Републички избори, покрајински избори (АПВ треба укинути), локални избори у скоро целој Србији (осим селендрама попут Медвеђе, Београда и Лучана).
Напредни се спемају за ново јахање народа у новом четворогодишњем мандату.
Да ли би бојкот избора од стране опозиције имао смисла?
У албанији је опозиција бојкотовала локалне изборе и излазност је била око 20 %.
Под којим условима изаћи на изборе? Хоће ли АВ АВ да покрене дијалог са опорбом како не би доживео сценарио који је доживео најбољи друг Ане Брнабић Еди Рама (а можда се ни у Албанији ништа посебно не деси због бојкота).
Да ли би опорба могла уз добру кампању да освоји власт на неком нивоу..нпр...у некој од општина или у неком граду?
Бојкот или не?
Бојкот има смисла само када је масовни...а овде комбинација у опозицији има превише. Главни опозициони фронт није обједињен; демократе су у некаквој широкој коалицији са ЗЗС и СДС, а све бива жестоко потресано сукобом између Ђиласа и Јеремића. Значајни контигент опозиције, Српска радикална странка, окренут је режиму. Не зна се где стоје ДСС и ДЈБ; за СПАС још мање. Ту имамо још неке мање опције; ЛДП, ЛСВ, СМС и ГДФ, којима очигледно бојкот није ни на крају памети исто као ни радикалима.
У протестима против режима већ учествују неке мање странке националних мањина, али уколико се Угљанин определи за бојкот, како ствари стоје да ће можда СДА Санџака ићи тим путем, то ће само додатно нашкодити већ слабој и разбуцаној српској опозицији, зато што ће бити доведена у асоцијацу са непријатељским и сецесонистичким снагама унутар државе (а већ су састанци појединих са представницима страних фактора утицали на стварање издајничке слике).
Опозиција у Србији није те среће као она у крајевима у региону; у Црној Гори или Албанији. У другим местима остварен је значајно шири концензус националног јединства и подршка режиму је доста слабија. Ствар коју морамо признати јесте да је Вучић најмање омражени
тиранин читавог региона Југоисточне Европе; да има најјачу организацију и подршку од стране грађана своје земље, као и да је српска опозиција прошарана људима који су компромитовани као истакнути учесници бивших режима тј. стари политичари, али и генерално доста неспособним људима. Вучић је сам знатно вештији у политичарењу од свих лидера опозиције у нашој земљи.
Делимични бојкот не би остварио апсолутно никакве ефекте сем додатног јачања Вучића и пуцања самом себи у ногу (што и не би било толико лоше уколико би се десило да изборе бојкотују старија лица, а новија учествују на изборима...но што је, нажалост, врло тешко замисливо).
Уколико се деси да сви сем коалиције иза тзв.
Споразума са народом иду изборе, не би ни они требало да бојкотују. Требало би да искористе ту прилико да појачају кохезију и дефинитивно се издефинишу као главна опозиција режиму. Само што је по мом мишљењу врло тешко замисливо да се сви они издоговарају како ће изгледати та јединствена изборна листа, јер нема теорије да се сви сложе.

И то ако коалиција уопште преживи толико дуго (а све је више и више индиција да постоји могућност да неће, па можда чак ни Савез за Србију, или барем не у оваквом истом формату), јербо мени не делује да су ба избори пред вратима.