Није ствар у лошем управљању новцем. Хајде распореди плату од 60000-70000 ако су ти животни трошкови и истој висини?
Па у том случају је и немогуће, мора се наћи или боље плаћени посао или радити неки додатни.
Ја знам једну бабу и њену ћерку, зовем их две бабе пошто тако и изгледају. Баба има неки мининалац од пензије, а ћерка има око 80.000. Њих две у сламарици имају сигурно за једну гарсоњеру на приградској периферији ... и то све из сламарице коју једе инфлација сваке године. Да их видиш на улици или њихову кућу, рекао би жива беда.
Али свако има право на свој начин живота, односно трошкове.
Xex to znaci da bas imas mnogo kad su ti to osnovni troskovi,ja se nerviram za struju 2700 sto mi je jer nema na sta da se potrosi toliko
И мене струја смара, размишљам да узмем соларне панеле, за почетак оне соларне бојлере, од 500-1000е па навише. Јеси ли размишљао о томе ?
У шта конкретно уложити, треба помоћи људима јер доста људи се мучи да преживи зато би жељели да знају шта може да им помогне да се извуку из неимаштине. Свак динар некоме значи. Зато ако ће уложити у нешто волио би знати бар од некога ко је из искуства добио зараду од тога да му не би ионако тешко зарађен новац пропао. Јер људи можда хране породицу, па не могу да приуште губитак.
Пази, прво мораш остварити вишак прихода, онда се тај вишак улаже, али не вишак који ти служи за црне дане, па онда да не знаш шта ћеш када уложиш у нешто, а требају ти назад.
Горе сам ти споменуо две бабе које се плаше и своје сенке и оне трпају у сламарицу, а инфлација годишње поједе 5% или чак и до 10%, зависи шта је основа из које рачунамо инфлацију, највише је то храна.
Вишак новца се улаже у динарску штедњу када налети добра камата рецимо од 5%, али тога ће бити све мање и то је за оне најконзервативније који су тек изашли из балканске сламарице па не знају за ништа боље, зато је паметније улагати у инвестиционе фондове (ако си дигитално и финансијски неписмен, јер онда други то одраде уместо тебе, али нешто мање имаш добити),затим у инвестиционо злато, крипто тржиште и берзу.
Треба разликовати и дугорочно (берза) и краткорочно улагање (остало), мада све може бити и дугорочно и краткорочно, зависи од тебе и прилика на тржишту.
Када Балканац дође до већих пара он купи некретинину за рентирање, без обзира што динарска штедња од 4% у банци доноси веће приходе, јер не зна да израчуна РОИ, принос на инвестицију.