Da li imamo slobodnu volju ili smo unapred određeni?

[Sensei]

Dok je ideja slobodne volje duboko usađena u naš osećaj sopstva, naučna istraživanja, posebno u neuronauci, dovela su do diskusija o njenoj prirodi i postojanju.

Da li zaista imamo slobodnu volju?

 

[Sensei]

Za neurobiologa sa Stanforda Roberta Sapolskog, nauka jasno pokazuje da je slobodna volja moćna i opasna iluzija.

Bez slobodne volje, nema više smisla kažnjavati ljude za asocijalno ponašanje nego grditi automobil jer se pokvario.

Niko nije kriv što su siromašni, debeli ili neuspešni, niti ljudi zaslužuju pohvale za svoj talenat ili trud.

 

[Sensei]

Ali za filozofa i kognitivnog naučnika Danijela Deneta, slobodna volja ne samo da je kompatibilna sa našim trenutnim naučnim saznanjima, već je time i opravdana.

Slobodna volja podupire našu moralnu i umetničku odgovornost – a razum i samokontrola su i stvarni i poželjni.

 

[AleksaJ]

Pogledajte prilog 1737930

Dok je ideja slobodne volje duboko usađena u naš osećaj sopstva, naučna istraživanja, posebno u neuronauci, dovela su do diskusija o njenoj prirodi i postojanju.

Da li zaista imamo slobodnu volju?

Имамо слободну вољу....

И она није на продају ...иако маторе дртине и олиндрале вештице мисле да се слобода може купити

 

[AleksaJ]

Za neurobiologa sa Stanforda Roberta Sapolskog, nauka jasno pokazuje da je slobodna volja moćna i opasna iluzija.

Bez slobodne volje, nema više smisla kažnjavati ljude za asocijalno ponašanje nego grditi automobil jer se pokvario.

Niko nije kriv što su siromašni, debeli ili neuspešni, niti ljudi zaslužuju pohvale za svoj talenat ili trud.

Ali za filozofa i kognitivnog naučnika Danijela Deneta, slobodna volja ne samo da je kompatibilna sa našim trenutnim naučnim saznanjima, već je time i opravdana.

Slobodna volja podupire našu moralnu i umetničku odgovornost – a razum i samokontrola su i stvarni i poželjni.

Дилујеш филозофију нихило-анархо-нео-нациста и нихило-анархо-нео-фашиста

Сутра неће нико бити крив јер једна група убија другу .. јер ..она група која убија ионако нема слободне воље....

.... а они побијени .. па нико им није крив што су убијени

 

[AleksaJ]

Dok je ideja slobodne volje duboko usađena u naš osećaj sopstva, naučna istraživanja, posebno u neuronauci, dovela su do diskusija o njenoj prirodi i postojanju.

Da li zaista imamo slobodnu volju?

Имамо ..јер смо једнка

Закони роботике јасно говоре о тој вољи да се сачува како колектив тако јединка

1. Робот не сме повредити људско биће нити, својом неактивношћу, дозволити да људско биће буде повређено.
2. Робот мора поштовати наређења људских бића, осим ако се та наређења не косе са Првим законом.
3. Робот мора да штити сопствену егзистенцију, осим ако се то не коси са Првим и Другим законом

 

[Обилић]

Pogledajte prilog 1737930

Dok je ideja slobodne volje duboko usađena u naš osećaj sopstva, naučna istraživanja, posebno u neuronauci, dovela su do diskusija o njenoj prirodi i postojanju.

Da li zaista imamo slobodnu volju?

Унапред смо одређени, али не знамо како,
тако да је то исто као и да догађаји нису предодређени.

Када у машти видимо неки пут у ближу или даљу будућност,
ми то доживљавамо као своју "слободну вољу".

 

[Svetozar ot Ružičić]

Za neurobiologa sa Stanforda Roberta Sapolskog, nauka jasno pokazuje da je slobodna volja moćna i opasna iluzija.

Bez slobodne volje, nema više smisla kažnjavati ljude za asocijalno ponašanje nego grditi automobil jer se pokvario.

Niko nije kriv što su siromašni, debeli ili neuspešni, niti ljudi zaslužuju pohvale za svoj talenat ili trud.

Врло добар пример да то што је неко доктор наука не значи да има мозга у глави

 

[Samsonight]

Da li zaista imamo slobodnu volju?

Šta uopšte označava slobodna volja bez jakog karaktera, a i čemu jak karakter ako se ne zasniva na biranju i favorizovanju dobrote na uštrb zla?

Na nivou ikakvog autonomnog mozganja čovečanstvo sve manje uopšte ima sposobnost, a i želju da osmišlja išta bez suviše uspešno društveno integrisanih štaka, tj- medija u velikom skupu, društvenih mreža i fenomena konzumiranja informacija po principu najprostijih svaštojeda.
U kakofoniji stvari koje bismo, a mnogo više ne bismo voleli da znamo, mi više tu slobodnu volju jedva imamo gde da smestimo i aktiviramo.

I onda, prosto-iznađi talente koristeći se štapom i kanapom da preživiš kao slobodnjak nepokornog duha-ali ne bez svrhe!
Čoveku je potrebna svrha višeg reda i više svesti da opstane u svetu gde ga je najlakše platiti i tako smiriti u odnosu na svekolike izgrede tih koji mogu i hoće dobro da plate, tj. vrte svet kako hoće.
Slobodnom voljom često prodajemo dušu za sitno, jer je sve sitno kad je reč o našim dušama,
a slobodnom voljom isto možemo da zauzmemo stav da, ma kako sitne duše da smo-nemamo cenu i nismo na prodaju.
E, pa, ima ljudi kod kojih pare ne vrte tamo gde ni burgija neće!

 

[Urwald]

Najpre bi trebalo definisati šta je to volja, onda šta je to slobodna volja?
Lična Volja - svesno upravljanje svojom delatnošću bez nekih ličnih ometanja.
Slobodna Volja - svesno upravljanje svojom delatnošću bez nekih ličnih, kao i spoljašnjih ometanja.
Kontam ako neko poseduje osobinu koja bi mogla da se nazove "nezavisna akcija" može spasti pod kategoriju da ima slobodnu volju.
A mislim da bi to značilo da nema problem da učini nešto što se u društvu percipira kao "dobro ili loše".
Šta znam možda za ovo imati slobodnu volju treba postojati i nedostatak straha što se osobe tiče?

Vezano za ovo da smo unapred određeni - mislim da nismo unapred određeni, ali da je neko stanje stvari da ako odrastamo u sebanom društvu da je velika verovatnoća da upadnemo u te neke socijalne krugove koji nas usmeravaju ka nečemu predodređenom.

 

[Sensei]

Mislim da su nam u globalu sve glavne stvari zacrtane. I još pride, mi smo tako odabrali kada smo krenuli na ovaj put.
Postoje varijacije, ali je ishod uvek isti.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Najpre bi trebalo definisati šta je to volja, onda šta je to slobodna volja?

Воља је способност доношења одлука.

Слободна воља је исто то само што подразумева да се одлуке доносе независно од одређених утицаја.

Не постоји један појам слободне воље. То је нешто што многи не схватају.

Радикална, акаузлна или либертаријанска слободна воља: способност да се донесе одлука која није у потпуности узрокована претходним догађајима. Таква воља не може да постоји у потпуно детерминисаном свету јер захтева фактор случајности.

Али већина људи када каже "слободна воља" не мисли на тај идиотски појам слободне воље већ мисли на ствари као што су способност да се самостално донесе одлука тј. без присиле. Таква воља је савршено компатибилна са детерминистичким универзумом.

 

[Truman]

Mislim da nemamo, uslovljeni smo zakonom uzroka i posledice koji se odnosi na sve aspekte našeg bića i tela.
Slobodna volja je iluzija, i kada radimo na sebi da bismo se promenili nismo slobodno izabrali da radimo na sebi.
Šopenhauer ima jednu lepu misao na tu temu.

 

[Samsonight]

 

[Banovic_Strahinja]

Najpre bi trebalo definisati šta je to volja, onda šta je to slobodna volja?

Slobodnu volju bih najlakse definisao pitanjem: Da li mi zaista imamo slobodu/sposobnost da donosimo odluke, ili su naše odluke unapred određene faktorima van naše kontrole?

Pristalice slobodne volje tvrde da imamo tu sposobnost, a deterministi tvrde da su nase odluke predodredjene raznim faktorima, kao sto su genetske predispozicije, vasitanje, nasa prethodna iskustva itd, i da je to sve lanac uzroka i posledica.

Postoji i treca skola misljenja tzv kompatibilisti koji kombinuju teorije determinizma i teorije skole slobodne volje.

S moje strane- mislim da se ni jedna teorija ne moze dokazati, i sam Dr Sapolsky je izjavio da postoje izuzetci tj da neki ljudi ipak imaju slobodnu volju- sto po mom misljenju onda njegovu teoriju predodredjenosti baca u vodu.

 

[Masno-TkivoInViVo]

Možeš da radiš stvari za koje si programiran i za to ti je data slobodna volja u suprotnom bi neko upravljao tvojim životom i odlukama.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Slobodnu volju bih najlakse definisao pitanjem: Da li mi zaista imamo slobodu/sposobnost da donosimo odluke, ili su naše odluke unapred određene faktorima van naše kontrole?

Покушај да разумеш шта значи реч "способност". Када будеш разумео шта значи, схватићеш да је ово што си имплицитно рекао, а то је да су способност и детерминизам некомпатибилни, нетачно.

Речи "способност", "потенцијал", "могућност" и "слобода" су, ако не потпуни синоними, онда барем скоро па синоними.

Бити способан да урадиш нешто значи имати потенцијал да урадиш то нешто што значи бити у могућности да урадиш то нешто што значи да имаш слободу да урадиш то нешто.

А све то значи да постоје услови под којима би урадио то нешто.

Например, ти си био способан одн. имао си потенцијал одн. могао си одн. имао си слободу да скочиш са моста прошле године. Другим речима, да си сматрао да требаш да скочиш, скочио би. Дакле, иако ниси скочио, могао си да скочиш.

Шта то значи? То значи да, да су услови били другачији, нпр. да су околности биле другачије или да је твоје стање ума било другачије, да би скочио са моста.

То да ли је твоја одлука да скочиш или не скочиш потпуно детерминисана, делимично детерминисана или потпуно недетерминисана не утиче на то да ли си способан да скочиш ( или да донесеш одлуку да скочиш ) или не.

И још једна ствар: одлуке могу али не морају бити УНАПРЕД одређене. Не треба мешати одлуку која је потпуно узрокована неким претходним факторима и одлуку која је унапред одређена. То су две различите ствари.

 

[Banovic_Strahinja]

Napravio sam gresku sto sam ukljucio rec sposobnost u recenocu, a sloboda i sposobnost nisu ni blizu sinonima- osoba moze imati sposobnost da uradi nesto, ali ako zavisi od spoljasnih faktora- onda to nije sloboda odlucivanja, tj ta osoba nema slobodu odlucivanja.

“Mogao je da uradi drugacije…
Osoba bi donela drugaciju odluku da su uslovi bili drugaciji…”

Ako osoba nema kontrolu nad tim faktorima, a ti faktori uticu na donosenje odluke- inda ta osoba nema slobodu donosenja odluke i nema “slobodni volju”, vec samo reaguje na spoljne faktore.

 

[Truman]

A man can surely do what he wills to do, but cannot determine what he wills.
Arthur Schopenhauer

Na ovo sam mislio.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Ako osoba nema kontrolu nad tim faktorima, a ti faktori uticu na donosenje odluke- inda ta osoba nema slobodu donosenja odluke i nema “slobodni volju”, vec samo reaguje na spoljne faktore.

"Слободна воља" о којој причаш се зове радикална, либертаријанска или акаузална слободна воља. То је воља које је слободна од свих утицаја. Слобода о којој се ту говори је апсолутна одн. потпуна.

Међутим, мораш да узмеш у обзир да када НОРМАЛНИ људи говоре о слободној вољи, као када говоре о слободи говора, не мисле на апсолутну одн. потпуну слободу. Од првобитног појма слободне воље до радикалне слободне воље долази се путем глувих телефона. Неко је лоше схватио првобитни концепт и превише буквално схватио појам слободе о којем се говори.

Јасно је свима, па и компатибилистима, да је радикална слободна воља некомпатибилна са потпуно детерминистичким универзумом, те да, уколико је универзум потпуно детерминисан, да она не постоји. Банална ствар. Али некима очигледно није јасно да је за кажњавање апсолутно небитно да ли таква врста воље постоји.

a sloboda i sposobnost nisu ni blizu sinonima

Претерујеш.

Дефиниши реч "слобода".

Бити слободан да урадиш нешто значи да можеш да урадиш то нешто.

Например, ако имаш слободу да свираш клавир, то значи да можеш да свираш клавир.

Шта значи да нешто можеш?
Значи да постоје услови под којима би урадио то нешто.

Питање:
Ако неко тренутно нема клавир, тај неко неће свирати клавир.
Тим речено, да ли неко ко нема клавир има слободу да свира клавир?

Зависи од тога да ли говориш о општој или некој специфичној врсти слободе нпр. тренутној.

Та особа нема ТРЕНУТНУ слободу али има ОПШТУ.

Постоје различите врсте слободе. Врсту слободе одређује скуп замисливих услова У. То може да буде скуп свих замисливих услова али не мора. Када се ради о скупу свих замисливих услова, онда говоримо о ОПШТОЈ слободи. Када се ради о скупу тренутних услова, онда говоримо о ТРЕНУТНОЈ слободи.

Степен слободе да се поступи на одређени начин се мери тако што се изброји колико услова унутар изабраног скупа У резултује поменутим поступком и то се подели са величином скупа У. Али то је небитно за тему . . .