Da li i zašto treba da imamo decu?

[macka vracarka]

Mačko, nisi ti izlapela nego si jednom nogom u grobu pa zato...

Da, da, da...dobro me da si me opomenuo da znam gde da vratim sad tu nogu

 

[Nina]

ok je imati decu ali ako je nekome motiv da ima dete da bi ga to dete u starosti cuvalo i menjalo mu pelene,
onda bolje i da ih nema, jer nigde ne pise da se moraju imati deca., svoj zivot mozes da prozivis i bez dece

 

[Lancier]

Čitam komentare na jednoj drugoj temi koja je opet slična jednoj prvoj temi a radi se o odnosu dece prema roditeljima. Da li deca treba da brinu, pomažu, budu pri ruci,...
Ili ne treba ništa, jer je to samo ometanje, sputavanje dece.

Sad ja vas pitam.

Zašto čovek uopšte treba da ima decu ako na njih ne može da računa kad ostari i kad mu treba pomoć?

Zašto da trošiš na nekoga dvajst, dvajstpet godina, uradiš čoveka od njega a on krene u život i pozdravi te: majo (tajo), ko te hebe, odo ja da me ne sputavaš, ako me i zatrebaš, videću dal ću da imam vremena.

Zašto uopšte imati dete, bez dece nemaš stres, niko te ne zajebava, živiš kako ti ćef i još ti ostane para da proputuješ ceo svet? Ne računaš džaba na nikog, ne brineš da li si uludo odgojio decu, kad ostariš odeš u dom i stvar rešena.

Da li i zašto treba da imamo decu?

Realno je kad imaš decu da računaš da dok dišeš ti njima budeš na pomoći.....

 

[Slonce]

Da li i zašto treba da imamo decu?

ako je za to potreban neki logichan i prorachunat odgovor onda se bolje zapitati...zashto zivimo uopshte
romantik sam i gledam na situaciju iz tog aspekta...reprodukovao bih se sa voljenom osobom ukrshtajuci geneCki materijal u cilju jedne vrecice radosti za nekih devet meseci

za druge ne znam...al rachunam...lepo im kad metnu

 

[kichbran]

Ja se nisam nikada pokajala niti kalkulisala dal sam trebala i zašto možda nisam. Čak kada mi je dete bilo teško bolesno mislila sam dobro, ako je sudbina da ostanem bez nje, imale smo divne godine ja sa njom i ona samnom...Nikada nisam pomislila e sto sam je rodila...i da znam da će opet biti isto ja bih sve isto.

To su situacije koje ne mogu da zamislim, ali i kad bi neko pomislio naravno da nije za osudu.
Čula sam od jedne poznanice da je to pomislila, sin joj kao posledica teškog porođaja sa nekoliko reanimacija ima cerebralnu paralizu. Naravno, potpuno je posvećena njemu, neprestana višemesečna lečenja po raznim banjama i centrima za fizikalnu terapiju, naravno brak je propao... Ona je rekla da joj je padalo na pamet da bi bilo bolje da je bio spontani pobačaj na početku trudnoće kad je postojala neko vreme pretnja spontanim. Nekad bude preteško valjda iako i ona i muž obožavaju to dete...

Ali mislila sam pod tim kalkulacijama više na situacije kad su roditelji stari, bolesni, nemoćni i kad im zaista treba pomoć jer ne mogu sami. To su strašni psihički lomovi i za njih, od moći i snage do nemoći i zavisnosti od nekog. Opet nije za osudu. Kao što si rekla, sigurno u mladosti niko ne pomišlja da će mu jednog dana trebati pomoć i da radi toga rađa dete.

 

[Mali čičak]

Oduvek sam zelela decu
Od kad znam za sebe
Uvek sam zamisljala kako ta ljubav izgleda, koja je to jacina, kako je moguce...

I zaista je moguca
Samo je ponekad mnogo tesko(mozda nama emoticima a mozda svima samo drugi ne kukaju)
Ali osecanja i emocije koje se svakodnevno dozivljavaju sa svojom decom su neprocenljive.
Onaj osecaj kad ih budim ujutru poljupcima, kad idem po njih, kad mi prepricavaju svoj dan, svoje uspehe i tuge, kad me zagrle, kad ih zagrlim, ti mirisi i ceskanja... to je sve jedan poseban svet ljubavi u koji tek kad zaronis shvatis koliko si srecan
Deca su najbolja stvar na svetu koja se bilo kome mogu desiti

 

[macka vracarka]

Ja ne mislim da su najbolja stvar. Ima mnogo ljudi koji prožive život veoma kvalitetno bez dece. Nije to bas najveća sreća u životu.
Ja potpuno suprotno nisam ni volela malu decu niti su me interesovala dok nisam poželela da imam svoje. A ni sada ne padam u nesvest na tudju decu.

 

[macka vracarka]

To su situacije koje ne mogu da zamislim, ali i kad bi neko pomislio naravno da nije za osudu.
Čula sam od jedne poznanice da je to pomislila, sin joj kao posledica teškog porođaja sa nekoliko reanimacija ima cerebralnu paralizu. Naravno, potpuno je posvećena njemu, neprestana višemesečna lečenja po raznim banjama i centrima za fizikalnu terapiju, naravno brak je propao... Ona je rekla da joj je padalo na pamet da bi bilo bolje da je bio spontani pobačaj na početku trudnoće kad je postojala neko vreme pretnja spontanim. Nekad bude preteško valjda iako i ona i muž obožavaju to dete...

Ali mislila sam pod tim kalkulacijama više na situacije kad su roditelji stari, bolesni, nemoćni i kad im zaista treba pomoć jer ne mogu sami. To su strašni psihički lomovi i za njih, od moći i snage do nemoći i zavisnosti od nekog. Opet nije za osudu. Kao što si rekla, sigurno u mladosti niko ne pomišlja da će mu jednog dana trebati pomoć i da radi toga rađa dete.

Jako je teško gledati nekoga koga voliš kako se muči ili kako je nemoćan. Jedne večeri sam sećam se pomislila i izgovorila da nije ni smrt najgore sto može da se desi - toliko je umelo da bude teško.
Ne smemo biti sebični samo. Ja sam molila Boga da mi pokaže put, da budem normalna i prisebna da ne upadnem u ludilo lečenja svim i svacim pa da je time mučim. A to sam puno puta videla da porodica zastrani...
Odoh sa teme, ali razumete me...

 

[Annabela]

Bolje no što misliš. Strašna priča.

 

[DeeLite]

Čitam komentare na jednoj drugoj temi koja je opet slična jednoj prvoj temi a radi se o odnosu dece prema roditeljima. Da li deca treba da brinu, pomažu, budu pri ruci,...
Ili ne treba ništa, jer je to samo ometanje, sputavanje dece.

Sad ja vas pitam.

Zašto čovek uopšte treba da ima decu ako na njih ne može da računa kad ostari i kad mu treba pomoć?

Zašto da trošiš na nekoga dvajst, dvajstpet godina, uradiš čoveka od njega a on krene u život i pozdravi te: majo (tajo), ko te hebe, odo ja da me ne sputavaš, ako me i zatrebaš, videću dal ću da imam vremena.

Zašto uopšte imati dete, bez dece nemaš stres, niko te ne zajebava, živiš kako ti ćef i još ti ostane para da proputuješ ceo svet? Ne računaš džaba na nikog, ne brineš da li si uludo odgojio decu, kad ostariš odeš u dom i stvar rešena.

Da li i zašto treba da imamo decu?

ja da sam razmišljo na svoju starost ne bi pravio jedno nego bi napravio pešes...pa bi se valjda jedno setilo oca...pogotovo žensko
pošto mu savetujem da bega odavde i da se nikad ne vrati, spreman sam da crknem ko kuče

 

[gost 410191]

Zato što život ima svu boju punocu i sreću koju možeš da imaš kada si roditelj

 

[Annabela]

Ne mora, možeš baš da ga izgubiš. Ljudi koji su srećni sa decom, nikad se javno ne hvale.

- - - - - - - - - -

Kao psiholog govorim, iz iskustva.

 

[kichbran]

ja da sam razmišljo na svoju starost ne bi pravio jedno nego bi napravio pešes...pa bi se valjda jedno setilo oca...pogotovo žensko
pošto mu savetujem da bega odavde i da se nikad ne vrati, spreman sam da crknem ko kuče

Ali ne mora da znači. Deda osmoro podigao, ej osmoro, plus dvoje koji su umrli sa 10 i 8 godina. Nijedno nije ostalo u selu. I u starosti morao opet da se ženi koliko je mogao da se pouzda u decu i da se raduje njihovom čuvanju na smenu.
Ne treba reći da su svi oni najglasniji kad treba pričati o poštovanju i brizi oko roditelja, još starih, ih.

 

[Annabela]

Deda ti je legenda haha. Svaka mu čast.

 

[kichbran]

Dobro, deda je bio težak egoista. Brzo se on snašao. I bio tako... zaljubljiv...

 

[Kim Beat]

I mi smo bili deca, tako kad porastemo treba da ko god to moze i rodi decu , a i da voli svu decu na planeti.

 

[Branko Lori]

Meni su deca život dovela u red i dala mu smisao, i cilj !
Da mi nije njih ja bi bio teška bitanga i propalica , ceo život sam skitao !