Da li će se cene vratiti na staro?

Smorisha

Buduća legenda
Moderator
Poruka
41.203
1709317263197.png

Izvor: https://talas.rs/2023/10/12/da-li-ce-se-cene-vratiti-na-staro/
Piše: Mihailo Gajić
Vreme čitanja: 4 minuta
Photo by Towfiqu barbhuiya on Unsplash

U zadnjih par meseci se priča o padu inflacije, ali cene najvećeg broja proizvoda oko nas su ipak i dalje više nego što je to bio slučaj pre samo godinu ili dve dana. Da li će se one sa daljim padom inflacije vratiti na staro? Kratak odgovor je: neće.

Kako nastaje inflacija

Kada ekonomisti kažu pad inflacije, oni misle na to da se rast cena usporava, a ne da cene kao takve padaju. Opšti nivo cena zavisi od količine novca u opticaju – kada se u sistem pusti velika količina svežeg novca, onda veća količina novca počinje da juri istu količinu robe. Zakon ponude i potražnje dovodi do rasta cena. Ali zašto sa porastom količine novca ne dolazi i do rasta proizvodnje? Zar nije jedan od važnih stvari za privredu upravo stanje tražnje – kako tražnja raste, tako rastu proizvodnja i zaposlenost?

Ovo važi kada je privrda u stanju nedovoljne popunjenosti kapaciteta, ili što bi rekli ekonomisti, kada je stvarni BDP niži od potencijalnog. U ovakvom stanju postoji veliki deo neiskorišćenih kapaciteta – neke fabrike ne rade punim kapacitetima, neki radnici nemaju posao itd. Snaženje tražnje u ovom scenariju zasita dovodi do privrednog rasta jer preduzeća povećavaju proizvodnju i zapošljavaju nezaposlene radnike.

Ali potpuno druga stvar događa se onda kada nema raskoraka između potencijalnog i stvarnog BDP-a. U tom stanju su fabrike već zaposlene do optimalnog nivoa, nezaposlenost je niska. Povećanje tražnje putem štampanja novca stoga neće moći da se prebaci u povećanje proizvodnje. Ovo je kao kada biste dobili neki novac na lutriji i hteli da renovirate kupatilo. Međutim, dobrih keramičara nema jer svi već negde rade, i onda morate da ponudite više para nekome od njih da biste završili radove. Kada ovaj primer preslikamo na celokupnu privredu, eto inflacije.

Kada će da padnu cene?

Verovatno nikada. ako je cena pljeskavice pre pandemije bila oko 300 dinara, a sada je oko 450, to ne znači da će sa padom inflacije njena cena da se vrati na staru. Prvo, centralne banke ne žele pad cena jer to znači deflaciju. Deflacija, ili opšti pad cena, fenomen je suprotan inflaciji. On je bio raširen u periodu zlatnog standarda kada je količina novca u opticaju bila vezana za količinu zlata – kako je ponuda zlata uvek rasla sporije od razvoja privrede, postojali su periodi u kojima su cene padale.

Ali ovo nije baš dobro za privredu. Razlog su ’’lepljive cene’’. Uzmimo primer nekoga ko izdaje lokal kao poslovni prostor: u početku je to bilo 300 evra, ali onda su kirije počele da rastu jer je došlo do ekpanzije i svi lokali su bili izdati na toj lokaciji. Prostor je onda uspešno izdat za 800 evra. Ali posle dve godine počela je kriza: preduzeće koje je u zakupu lošije posluje i mora da smanji prodajnu cenu svojih proizvoda da bi privuklo mušterije.

Ali ovi tržišni signali se ne kreću tako lako naniže u lancu proizvodnje. Preduzeće bi sada trebalo da smanji svoje troškove kirije, ali zakupodavac to ne želi. On zna da je do sada dobijao 800, i misli da je to adekvatna cena. Preduzeće mora da raskine zakup i da se preseli drugde. Stanodavac će par meseci pokušavati da izda prostor dok ne vidi da se stanje na tržištu promenilo, i da će morati da spusti cenu da lokal ne bi više bio prazan. Ali u međuvremenu su svi bili na gubitku i nisu svi privredni kapaciteti bili iskorišćeni.

Zbog ovoga centralne banke izbegavaju deflaciju, i trude se da u njihovom mandatu cene rastu, ali veoma sproro. Na primer, ciljana inflacija, za FED i ECB iznosi 2% godišnje. Nema ništa magično u ovom broju, nego je procena da je to otprilike iznos da inflacija preko toga donosi sa sobom više štete nego koristi, slično kao i mere za smanjenje inflacije ispod tog nivoa.

Kada pogledamo skorija monetarna kretanja kod nas, iako je uočljivo da je opšti nivo cena nakon epizoda inflacije i dalje bio iznad starog nivoa cena. Cene se nisu vraćale naniže.

talas-300x180.png


Nivo potrošačkih cena, 2005=100.

Drugi razlog zašto se cene neće vratiti na staro, pored monetarne politike, jeste rast plata. Kao što smo veći i pisali, prosečne plate rastu već nekoliko godina, pa su rasle i sa inflacijom u nominalnim uslovima, iako možda njihova realna kupovna moć nije. A troškovi rada su jedan od važnih troškova poslovanja.





Kada prodaju svoje proizvode, prodavci ne mogu da se vrate na stare cene jer su troškovi njihovog poslovanja porasli. Zaposlenima su morali da povećaju plate da ne bi otišli da rade drugde, ali poskupeli su i drugi inputi – gorivo, struja, nabavni materijal itd. Nema ekonomske računice da se vrate na stare, niže cene.

Ovo ne znači da se cene nekih pojedinačnih proizvoda neće vratiti naniže. Na primer, prošle zime je gas bio izuzetno skup na evropskom tržištu jer je nestalo sigurnog i jeftinog snabdevanja iz Rusije. Kako su energetske kompanije uspele da se tome prilagode i da povećaju nabavke iz drugih zemalja (Azerbejdžan, Alžir, Nigerija, SAD) tako je cena gasa počela da se smanjuje i vraća na staro. Ali ovo se dešava u slučaju nekih kratkotrajnih poremećaja na strani ponude. Ali opšti nivo cena će i dalje ostati na novom višem nivou.
 
Pogledajte prilog 1507547
Izvor: https://talas.rs/2023/10/12/da-li-ce-se-cene-vratiti-na-staro/
Piše: Mihailo Gajić
Vreme čitanja: 4 minuta
Photo by Towfiqu barbhuiya on Unsplash

U zadnjih par meseci se priča o padu inflacije, ali cene najvećeg broja proizvoda oko nas su ipak i dalje više nego što je to bio slučaj pre samo godinu ili dve dana. Da li će se one sa daljim padom inflacije vratiti na staro? Kratak odgovor je: neće.

Kako nastaje inflacija

Kada ekonomisti kažu pad inflacije, oni misle na to da se rast cena usporava, a ne da cene kao takve padaju. Opšti nivo cena zavisi od količine novca u opticaju – kada se u sistem pusti velika količina svežeg novca, onda veća količina novca počinje da juri istu količinu robe. Zakon ponude i potražnje dovodi do rasta cena. Ali zašto sa porastom količine novca ne dolazi i do rasta proizvodnje? Zar nije jedan od važnih stvari za privredu upravo stanje tražnje – kako tražnja raste, tako rastu proizvodnja i zaposlenost?

Ovo važi kada je privrda u stanju nedovoljne popunjenosti kapaciteta, ili što bi rekli ekonomisti, kada je stvarni BDP niži od potencijalnog. U ovakvom stanju postoji veliki deo neiskorišćenih kapaciteta – neke fabrike ne rade punim kapacitetima, neki radnici nemaju posao itd. Snaženje tražnje u ovom scenariju zasita dovodi do privrednog rasta jer preduzeća povećavaju proizvodnju i zapošljavaju nezaposlene radnike.

Ali potpuno druga stvar događa se onda kada nema raskoraka između potencijalnog i stvarnog BDP-a. U tom stanju su fabrike već zaposlene do optimalnog nivoa, nezaposlenost je niska. Povećanje tražnje putem štampanja novca stoga neće moći da se prebaci u povećanje proizvodnje. Ovo je kao kada biste dobili neki novac na lutriji i hteli da renovirate kupatilo. Međutim, dobrih keramičara nema jer svi već negde rade, i onda morate da ponudite više para nekome od njih da biste završili radove. Kada ovaj primer preslikamo na celokupnu privredu, eto inflacije.

Kada će da padnu cene?

Verovatno nikada. ako je cena pljeskavice pre pandemije bila oko 300 dinara, a sada je oko 450, to ne znači da će sa padom inflacije njena cena da se vrati na staru. Prvo, centralne banke ne žele pad cena jer to znači deflaciju. Deflacija, ili opšti pad cena, fenomen je suprotan inflaciji. On je bio raširen u periodu zlatnog standarda kada je količina novca u opticaju bila vezana za količinu zlata – kako je ponuda zlata uvek rasla sporije od razvoja privrede, postojali su periodi u kojima su cene padale.

Ali ovo nije baš dobro za privredu. Razlog su ’’lepljive cene’’. Uzmimo primer nekoga ko izdaje lokal kao poslovni prostor: u početku je to bilo 300 evra, ali onda su kirije počele da rastu jer je došlo do ekpanzije i svi lokali su bili izdati na toj lokaciji. Prostor je onda uspešno izdat za 800 evra. Ali posle dve godine počela je kriza: preduzeće koje je u zakupu lošije posluje i mora da smanji prodajnu cenu svojih proizvoda da bi privuklo mušterije.

Ali ovi tržišni signali se ne kreću tako lako naniže u lancu proizvodnje. Preduzeće bi sada trebalo da smanji svoje troškove kirije, ali zakupodavac to ne želi. On zna da je do sada dobijao 800, i misli da je to adekvatna cena. Preduzeće mora da raskine zakup i da se preseli drugde. Stanodavac će par meseci pokušavati da izda prostor dok ne vidi da se stanje na tržištu promenilo, i da će morati da spusti cenu da lokal ne bi više bio prazan. Ali u međuvremenu su svi bili na gubitku i nisu svi privredni kapaciteti bili iskorišćeni.

Zbog ovoga centralne banke izbegavaju deflaciju, i trude se da u njihovom mandatu cene rastu, ali veoma sproro. Na primer, ciljana inflacija, za FED i ECB iznosi 2% godišnje. Nema ništa magično u ovom broju, nego je procena da je to otprilike iznos da inflacija preko toga donosi sa sobom više štete nego koristi, slično kao i mere za smanjenje inflacije ispod tog nivoa.

Kada pogledamo skorija monetarna kretanja kod nas, iako je uočljivo da je opšti nivo cena nakon epizoda inflacije i dalje bio iznad starog nivoa cena. Cene se nisu vraćale naniže.

talas-300x180.png


Nivo potrošačkih cena, 2005=100.

Drugi razlog zašto se cene neće vratiti na staro, pored monetarne politike, jeste rast plata. Kao što smo veći i pisali, prosečne plate rastu već nekoliko godina, pa su rasle i sa inflacijom u nominalnim uslovima, iako možda njihova realna kupovna moć nije. A troškovi rada su jedan od važnih troškova poslovanja.





Kada prodaju svoje proizvode, prodavci ne mogu da se vrate na stare cene jer su troškovi njihovog poslovanja porasli. Zaposlenima su morali da povećaju plate da ne bi otišli da rade drugde, ali poskupeli su i drugi inputi – gorivo, struja, nabavni materijal itd. Nema ekonomske računice da se vrate na stare, niže cene.

Ovo ne znači da se cene nekih pojedinačnih proizvoda neće vratiti naniže. Na primer, prošle zime je gas bio izuzetno skup na evropskom tržištu jer je nestalo sigurnog i jeftinog snabdevanja iz Rusije. Kako su energetske kompanije uspele da se tome prilagode i da povećaju nabavke iz drugih zemalja (Azerbejdžan, Alžir, Nigerija, SAD) tako je cena gasa počela da se smanjuje i vraća na staro. Ali ovo se dešava u slučaju nekih kratkotrajnih poremećaja na strani ponude. Ali opšti nivo cena će i dalje ostati na novom višem nivou.
Na koje staro? Od kad? Od pred godinu dana, pred 5 godina, pred 10 godina? 🤔
 
Cene ne padaju jer postoji siva ekonomija, kojom se bave i legalne firme, koje dele poslovanje na belo i sivo. I te firme uzimaju na veresiju od firmi/preduzetnika koji su im dugogodisnji saradnici, ne treba ti nikakva banka ili snizavanje kamata za tako nesto, firme sa firmama posluju na sivo davajuci na veresiju za 0% kamate. Tako postoji solventnost, cak i kada ne postoji likvidnost.

To puca izrazito sto je monetarni sistem udaljeniji od 'zlatnog standarda', i sto neki genijalci misle da Centralna Banka moze da kontrolise monetarnu politiku (Citaj Argentina) koji nije nista lose, naprotiv, pogotivo za drzave kao sto je Srbija (mislim na Zlatni standard). Zato je dobro sto Srbija sada ima fakticki fiksan kurs, jer bez njega, ceo sistem bi se raspao.

Neo-Kejnz genijalci pogotovo ne razumeju taj deo gde su 'lepljive cene' povezane sa sivom/crnom ekonomijom. To nije nikakava 'lepljiva cena', vec cena koja uracunava u sebe celokupno trziste, i sivo, i belo, i crno. Na pravom slobodnom trzistu, informacije o ceni, realne informacije o ceni, lete brzinom svetlosti. To sto Drzava ima masu prepreka za te informacije, sve u zelji da pomogne da se informacija prenese sa 3 meseca razlike, pa tako uniste sve, to je druga prica.

U sustini, idealno resenje je ukidanje Centralnih banaka, i ukidanje drzavi pravo da vodi monetarnu politiku, i tako ima potencijal da unistava vrednost privatne svojine gradjana. Znam da je to nemoguci SF u danasnjem svetu, ali to bi bilo idealno,
 
U Srbiji je bila velika inflacija. Ne znam kako je kod vas. Cene su kod nas baš skočile. Kod vas u Hrvatskoj možda i nije toliko.
Ma bila je i kod nas, ali kažem, u odnosu na kad? Kad je to "staro"? Koja je to početna, nulta točka, od koje se gleda? S čim se uspoređuje? Zato pitam. Recimo, po mom mišljenju, za nas u Hrvatskoj to može biti ulazak u EU! Ili uvođenje eura. Zato kažem, treba vidjeti u odnosu na što se gleda.
 
Cene ne padaju jer postoji siva ekonomija, kojom se bave i legalne firme, koje dele poslovanje na belo i sivo. I te firme uzimaju na veresiju od firmi/preduzetnika koji su im dugogodisnji saradnici, ne treba ti nikakva banka ili snizavanje kamata za tako nesto, firme sa firmama posluju na sivo davajuci na veresiju za 0% kamate. Tako postoji solventnost, cak i kada ne postoji likvidnost.

To puca izrazito sto je monetarni sistem udaljeniji od 'zlatnog standarda', i sto neki genijalci misle da Centralna Banka moze da kontrolise monetarnu politiku (Citaj Argentina) koji nije nista lose, naprotiv, pogotivo za drzave kao sto je Srbija (mislim na Zlatni standard). Zato je dobro sto Srbija sada ima fakticki fiksan kurs, jer bez njega, ceo sistem bi se raspao.

Neo-Kejnz genijalci pogotovo ne razumeju taj deo gde su 'lepljive cene' povezane sa sivom/crnom ekonomijom. To nije nikakava 'lepljiva cena', vec cena koja uracunava u sebe celokupno trziste, i sivo, i belo, i crno. Na pravom slobodnom trzistu, informacije o ceni, realne informacije o ceni, lete brzinom svetlosti. To sto Drzava ima masu prepreka za te informacije, sve u zelji da pomogne da se informacija prenese sa 3 meseca razlike, pa tako uniste sve, to je druga prica. Znaci 'lepljiva cena' je pokaatelj da ti kao istrazivac ne znas kakvo je stanje na tom celoookupnom trzistu, a ne da je prodavac budala koji ne zna informaciju o trzistu. Zamisli, Pol Krigman iz svoje kancelarije bolje zna informaciju o trzistu govedine, nego seljak koji prodaje bikove 20 godina. Zamisli ti taj vic, legendarno

U sustini, idealno resenje je ukidanje Centralnih banaka, i ukidanje drzavi pravo da vodi monetarnu politiku, i tako ima potencijal da unistava vrednost privatne svojine gradjana. Znam da je to nemoguci SF u danasnjem svetu, ali to bi bilo idealno,
 
Korona valjda...
Znači pred 4-5 godina?
Moram reći da je kod nas u Hrvatskoj, negdje od 2014.-te vladala deflacija (najvećim dijelom) i od tad su cijene većinom kod nas padale. Inflacija počinje od ponovnog "pokretanja svijeta" nakon korone...
Pa iskreno, te cijene iz 2019. teško da će se vratiti. To nije baš realno.
 
@Smorisha
Evo recimo primjer ovoga "na staro" kod nas!

Svinjska lopatica 1kg
2013: - 27.88kn
2019. - 23.99kn
2024. - 27.80kn

Suncokretovo ulje 1l robna marka
2013. - 8.69kn
2019. - 6.29kn
2024. - 8.21kn

Dukat trajno mlijeko 1l 2.8%
2013. - 5.49kn
2019. - 4.99kn
2024. - 6.70kn

Itd, itd. Zato pitam, koje, "na staro".

Kod nas je Adriatikos sir u Lidlu bio 360 din regularna cena, pa je otišao čak na 650, pa se spustio na 550.
Uopšte nisu mala poskupljena. To kod vas ne deluje tako mnogo.
 
Kod nas je Adriatikos sir u Lidlu bio 360 din regularna cena, pa je otišao čak na 650, pa se spustio na 550.
Uopšte nisu mala poskupljena. To kod vas ne deluje tako mnogo.
Pa da, to kažem. U odnosu na 2013. nije tako strašno. Nešto je sad čak i niže u odnosu na cijene tad. U odnosu na 2019. tu da, to je, tu se osjeti da cijene više.

Eurosuper
2013. - 10.21kn
2019. - 9.80kn
2024. - 11.23kn (trenutna cijena)

Prosječna plaća
2013. - 5515kn
2019. - 6457kn
2024. - 8974kn

Vidiš koliko je plaća rasla? A plaća radnika je trošak, uračunata u cijenu proizvoda. Teško možeš imati cijenu proizvoda kao nekada sa današnjim plaćama i cijenama goriva i energije. I te stvari moraš uračunati i imati u vidu.
 
Nije to samo do EU. Prosto ste bolji. Bolju ekonomsku politiku vodite. Imate i turizam.
Pa dobro, trenutno "plivamo" na EU novcu, na EU fondovima. A dobro, turizam je OK. Ali zbog tog turizma nam i dosta cijene rastu jer je potražnja velika u tih par mjeseci...

Po meni je puno bitnije što se može kupiti za plaću, nego cijene. Da se može kupiti više za iznos plaće nego prije.
 

Back
Top