Da li biste prihvatili...

Znam dosta njih koji i te kako brinu o novcu, ali žene ne rade dok deca malo ne porastu. Našem svetu je to teško zamisliti jer podrazumevaju baka servise. To što žena ne radi, nikakav dokaz nije dobrog materijalnog stanja.
Uostalom u ovom potrošačkom društvu novca nikad dosta.

A gde se baš programera seti pored toliko magacionera, fizikalaca, čistača, radnika na raznim šalterima, kasama, koji rmbače, a ne zarađuju ni blizu koliko zarađuje programer. Izgledi za budućnost se razlikuju.
Жене тамо негде не раде јер је тако боље тј. најбоље за дете док је мало и зато што заиста не морају. Ко нема да се прехрани, а жена седи код куће и гаји децу? Тога нема нигде на свету међ' психички нормалним људима.

Сетила сам се онаквих међу каквима ја обитавам. На овој, па и на свакој теми пишем онако како је из моје перспективе. Немам намеру да се стављам у позицију физикалца или надничара који је младост протраћио улудо па сад у старости грца.
Бар у овим нашим социјалистичким државама је свака шуша могла да се ишколује бар за ћату тј. службеника.
Те разлике и праве лиге међу људима.
 
Što objašnjava nizak natalitet u razvijenim i bogatim zemljama i visok među sirotinjom.
Mi dođemo kao neki izuzetak. :lol:
Низак наталитет у богатим земљама је одраз и политичког система. Тамо где владају подржаваоци новог светског поретка, деца су пошаст и не треба их рађати.
УСА је одличан пример пар левичарских држава које гаје НВО вредности (Њујорк, Вашингтон, Калифорнија) и бројних оних других у којима је значај породице на пијадесталу и даље.Богати тамо, богати вамо. Зато и волим да их узимам за пример. Јер нажалост, шта ће бити у глави малог просечног човека много зависи од трућања на мадијима који нас окружују са свих страна.
 
Za mene to nije bio izazov u smislu da upravo zbog svih gore navedenih stvari nisam ni razmatrao opciju da budem sa nekim ko ima decu iz prethodne veze.

Sad kada bih ne daj bože nešto krenulo nizbrdo i bio u priči da da krećem ispočetka, ne bih imao problem, čak mislim da bih se u tom slučaju bolje razumeo sa osobom koja ima decu. Ali ne bih imao problem ni da još jednom postanem tata ukoliko su takvi zahtevi :)
Мислим да је и поштеније, ако си отац с дететом да тражиш мајку с дететом. Хипотетички, наравно.
Ствар је животног искуства.
Људи у свему треба да се бирају слични, да би вероватноћа за добар исход и трајање била већа.
 
Мислим да је и поштеније, ако си отац с дететом да тражиш мајку с дететом. Хипотетички, наравно.
Ствар је животног искуства.
Људи у свему треба да се бирају слични, да би вероватноћа за добар исход и трајање била већа.
Pa moji odgovori su i bili nekako u tom pravcu....
Dosta mi je upitna pozicija da li ti možeš biti sa nekim kome si uskratio mogućnost da bude roditelj.... ja sam malo u fazonu takve vrste preispitivanja...
 
Жене тамо негде не раде јер је тако боље тј. најбоље за дете док је мало и зато што заиста не морају. Ко нема да се прехрани, а жена седи код куће и гаји децу? Тога нема нигде на свету међ' психички нормалним људима.

Сетила сам се онаквих међу каквима ја обитавам. На овој, па и на свакој теми пишем онако како је из моје перспективе. Немам намеру да се стављам у позицију физикалца или надничара који је младост протраћио улудо па сад у старости грца.
Бар у овим нашим социјалистичким државама је свака шуша могла да се ишколује бар за ћату тј. службеника.
Те разлике и праве лиге међу људима.
Znači ne pričamo o stanju na terenu, već o tvom svetu gde postoje samo visoko obrazovani i lenjivci, gde na zapadu žene ne rade jer je to u skladu sa njihovim tradicionalnim shvatanjem porodice, gde im finansijske prilike omogućavaju da sve padne mužu na pleća. I do kraja je sve crno-belo.
 
Poslednja izmena:
Znači ne pričamo o stanju na terenu, već o tvom svetu gde postoje samo visoko obrazovani i lenjivci, gde na zapadu žene ne rade jer je to u skladu sa njihovim tradicionalnim shvatanjem porodice, gde im finansijske prilike omogućavaju da sve padne mužu na pleća. I do kraja je sve crno-belo.

Прича о западним друштвима је причао о томе како је тамо негде могуће и средњој класи да живи лепо, јер та иста средња класа постоји и породицу негује. И то је одговор на Мистиково набацивање приче о радикалном феминизму који, лично, не подржавам.
Прича о мушкој перспективности је модел мушкарца који је мени привлачан и управо се уклапа у моју слику жељеног живота и избора, а у складу је са мојим одбијањем радикалног феминизма који руши базичне постулате породице.
Ја о томе причам.

А онда си ти у причу убацила српски сценарио са физикалцима и касиркама.
Не разумем, што бих се ја бавила социјалним случајевима (изузимам људе које је болест омела у нормалном функционисању) који су управо такви јер им вредносни систем налаже тако? Нисмо из исте димензије.Али то не значи да не знам да постоје. Већ само значи да ме не занима да бринем туђу бригу.
Ако ниси, прочитај од Виктора Игоа ''Јаднике''. А има и у Мадленијануму сјајан мјузикл истог дела.
Мени је тај роман помогао да се ослободним саосећања према јадном народу честитом.
 
Pa moji odgovori su i bili nekako u tom pravcu....
Dosta mi je upitna pozicija da li ti možeš biti sa nekim kome si uskratio mogućnost da bude roditelj.... ja sam malo u fazonu takve vrste preispitivanja...

Ако ригидно не желим више деце, а он их нема, рећи ћу му шта имам на ту тему, а на њему је да прихвати или не, остане или оде.
С тим што бих то сматрала себичим.
Мислим да мени не би био проблем да родим дете поред постојећег и са другим човеком.
Наравно, ово пишем хипотетички.Тако да га треба разматрати са резервом. :lol:
 
Прича о западним друштвима је причао о томе како је тамо негде могуће и средњој класи да живи лепо, јер та иста средња класа постоји и породицу негује. И то је одговор на Мистиково набацивање приче о радикалном феминизму који, лично, не подржавам.
Прича о мушкој перспективности је модел мушкарца који је мени привлачан и управо се уклапа у моју слику жељеног живота и избора, а у складу је са мојим одбијањем радикалног феминизма који руши базичне постулате породице.
Ја о томе причам.

А онда си ти у причу убацила српски сценарио са физикалцима и касиркама.
Не разумем, што бих се ја бавила социјалним случајевима (изузимам људе које је болест омела у нормалном функционисању) који су управо такви јер им вредносни систем налаже тако? Нисмо из исте димензије.Али то не значи да не знам да постоје. Већ само значи да ме не занима да бринем туђу бригу.
Ако ниси, прочитај од Виктора Игоа ''Јаднике''. А има и у Мадленијануму сјајан мјузикл истог дела.
Мени је тај роман помогао да се ослободним саосећања према јадном народу честитом.
Ja sam u porodici upoznala loše strane ambicija i položaja, tako da me perspektivnost naročito ne fascinira. Fascinira me znanje, fascinira me strast prema svom poslu, pa i ambicija kad je zdrava i usmerena na posao i samoprevazilaženje, ne na samoostvarivanje. To generalno kod ljudi. A za muškarca mi je najbitnije da emotivno bude stabilan, da je moralan, da je postojan. Žene su malo i iracionalne, muškarac mora da ima jačinu i da bude oslonac. Ostalo sve može i ne mora. Uspeh, materijalno i sama sebi mogu da obezbedim onoliko koliko mi je potrebno.
Ali mi nije jasno zašto smatraš da je nekom potrebno saosećanje, moje ili nekog drugog. Samo sam potpuno svesna da ja ništa nisam birala, nisam birala da upišem fakultet jer je to bio logičan sled, tako sam vaspitavana i imala sam sreće i roditelje koji su morali da prilično istrpe dok su plaćali sve što je bilo potrebno, teško da bih mogla bez njihove podrške. Moglo je da ne bude tako, pa ne čestitam sebi kao što ne bih ni zamerala da mi je logičan bio drugačiji sled.

Ja sam se samo suprotstavila tezi da je ženama svojstveno da kalkulišu. Tu je sve krenulo.
 
Ja sam u porodici upoznala loše strane ambicija i položaja, tako da me perspektivnost naročito ne fascinira. Fascinira me znanje, fascinira me strast prema svom poslu, pa i ambicija kad je zdrava i usmerena na posao i samoprevazilaženje, ne na samoostvarivanje. To generalno kod ljudi. A za muškarca mi je najbitnije da emotivno bude stabilan, da je moralan, da je postojan. Žene su malo i iracionalne, muškarac mora da ima jačinu i da bude oslonac. Ostalo sve može i ne mora. Uspeh, materijalno i sama sebi mogu da obezbedim onoliko koliko mi je potrebno.
Ali mi nije jasno zašto smatraš da je nekom potrebno saosećanje, moje ili nekog drugog. Samo sam potpuno svesna da ja ništa nisam birala, nisam birala da upišem fakultet jer je to bio logičan sled, tako sam vaspitavana i imala sam sreće i roditelje koji su morali da prilično istrpe dok su plaćali sve što je bilo potrebno, teško da bih mogla bez njihove podrške. Moglo je da ne bude tako, pa ne čestitam sebi kao što ne bih ni zamerala da mi je logičan bio drugačiji sled.

Ja sam se samo suprotstavila tezi da je ženama svojstveno da kalkulišu. Tu je sve krenulo.
А ја сам ти онда одговорила где нам је својствено да калкулишемо.
Ето, твоји критеријуми су емотивно стабилан, поштен и моралан. Тако ти дефинишеш своје критеријуме тј. своју калкулацију. Игра речи коју превише ригидно схваташ.
Веровала или не то су и моји критеријуми личности. Тј. база без које ни не разматрам мушкарца даље.

Перспективност је дошла као одговор на Мистикову тезу, а не као мени својствена рачуница так тако.

Међутим, теби је промакао след порука па си закључила свашта нешто за мене иза чега апсолутно не стојим, макар не на тај начин.
Иначе, ја Мистикове ставове јако добро разумем јер га годинама читам на форуму па немам потребу да му разлажем на детаље, јер знам да их неће криво разумети, и знам да он неће мене погрешно схватити.

А што се тиче родитељске подршке и плаћања, поред мене је завршило студије небројено људи чији родитељи нису могли више од малог џепарца да дају деци. Спавали у домовима, јели тамо, добијали стипендије од државе уз доказ о ниским родитељским примањима уз услов да заврше факс у року, уз минимални просек 8.0.
Молим лепо, може се и могло се, ко је истински хтео.
Ко неће, увек нађе изговор.
Како ниси бирала?
Наравно да јеси.
 
А ја сам ти онда одговорила где нам је својствено да калкулишемо.
Ето, твоји критеријуми су емотивно стабилан, поштен и моралан. Тако ти дефинишеш своје критеријуме тј. своју калкулацију. Игра речи коју превише ригидно схваташ.
Веровала или не то су и моји критеријуми личности. Тј. база без које ни не разматрам мушкарца даље.

Перспективност је дошла као одговор на Мистикову тезу, а не као мени својствена рачуница так тако.

Међутим, теби је промакао след порука па си закључила свашта нешто за мене иза чега апсолутно не стојим, макар не на тај начин.
Иначе, ја Мистикове ставове јако добро разумем јер га годинама читам на форуму па немам потребу да му разлажем на детаље, јер знам да их неће криво разумети, и знам да он неће мене погрешно схватити.

А што се тиче родитељске подршке и плаћања, поред мене је завршило студије небројено људи чији родитељи нису могли више од малог џепарца да дају деци. Спавали у домовима, јели тамо, добијали стипендије од државе уз доказ о ниским родитељским примањима уз услов да заврше факс у року, уз минимални просек 8.0.
Молим лепо, може се и могло се, ко је истински хтео.
Ко неће, увек нађе изговор.
Како ниси бирала?
Наравно да јеси.
Za mistika ne znam, malo sam ga čitala na filozofiji, ali znam tvoje stavove i jako me je začudila ova podela na svetove. A dobro se sećam tvojih argumenata na raznim temama, naučih i šta je dekompezacija. :D
Mene takvi stavovi i čude i povređuju jer govore o ljudima koji su mi dragi, pa malo burnije reagujem i prelazim u moralisanje.

Mogla bih sad da navodim primere na koji način roditelji daju deci vetar u leđa da završe školu i da budu disciplinovani i radni, ali i na koji ih seku ubeđujući ih da je donekle dosta.
Pa sve je determinisano, sve... Kao efekat leptirovih krila, jedna gotovo slučajnost odredi mnogo toga kasnije. Ne kažem da nije moguće svojom voljom promeniti nešto, ali je tad potrebno mnogo više zrelosti i snage nego što je to trebalo nekom kome je sve išlo na ruku.
A za domove, stipendije, to podrazumevam, ali to nije dovoljno, ne može neki detnaestogodišnjak svojom voljom, sam da krene u tu priču. Mogao je moj otac, ali njemu su taj put pre njega otvorila starija braća, njima najstariji polubrat, tom najstarijem njegova maćeha, a njima majka koja mu je dala novac i suprotstavila se ocu i tako... Efekat lepirovih krila.
 
Жене тамо негде не раде јер је тако боље тј. најбоље за дете док је мало и зато што заиста не морају. Ко нема да се прехрани, а жена седи код куће и гаји децу? Тога нема нигде на свету међ' психички нормалним људима.

Сетила сам се онаквих међу каквима ја обитавам. На овој, па и на свакој теми пишем онако како је из моје перспективе. Немам намеру да се стављам у позицију физикалца или надничара који је младост протраћио улудо па сад у старости грца.
Бар у овим нашим социјалистичким државама је свака шуша могла да се ишколује бар за ћату тј. службеника.
Те разлике и праве лиге међу људима.

Мало да поравнам ствари

Жене где не морају да буду запослене (не значи да оне не раде), а треба да захвале својим перспективним прадедовима.

То је трансгенерацијски успех.

Позиција на глобалном, геополитичком и геоекономском плану мора да се заслужи мушком борбом, али то не значи да жене не раде трансгенерацијски на нечему, што доприноси да што више мушкараца буде перспективно.

Можда данас жене ништа не раде у богатим друштвима, али зато и империје пропадају, чим се било који слој дталежа или класе опусти и не даје максимум од себе, долази до потрошње, а генерацијски се осећају последице.

Зато САД има проблем.

Зато бела раса пропада.
 
Прича о западним друштвима је причао о томе како је тамо негде могуће и средњој класи да живи лепо, јер та иста средња класа постоји и породицу негује. И то је одговор на Мистиково набацивање приче о радикалном феминизму који, лично, не подржавам.
Прича о мушкој перспективности је модел мушкарца који је мени привлачан и управо се уклапа у моју слику жељеног живота и избора, а у складу је са мојим одбијањем радикалног феминизма који руши базичне постулате породице.
Ја о томе причам.

А онда си ти у причу убацила српски сценарио са физикалцима и касиркама.
Не разумем, што бих се ја бавила социјалним случајевима (изузимам људе које је болест омела у нормалном функционисању) који су управо такви јер им вредносни систем налаже тако? Нисмо из исте димензије.Али то не значи да не знам да постоје. Већ само значи да ме не занима да бринем туђу бригу.
Ако ниси, прочитај од Виктора Игоа ''Јаднике''. А има и у Мадленијануму сјајан мјузикл истог дела.
Мени је тај роман помогао да се ослободним саосећања према јадном народу честитом.

Маса, сиротиња и робови се производе и узгајају квантитетом у оборима као и домаће живоиње на фармама.

Свака елитна господа, аристократија и племство, ако су заиста племенити и елитни, труде се да им народ буде што бољи, способнији, моралнији, храбрији,...улажући у њих у васпитање и културу квалитетом.

Исто је са тим дететом, јер га маћеха или очух узимају као животињу на број, на кило, или као људско квалитативно биће ??
 
Мало да поравнам ствари

Жене где не морају да буду запослене (не значи да оне не раде), а треба да захвале својим перспективним прадедовима.

То је трансгенерацијски успех.

Позиција на глобалном, геополитичком и геоекономском плану мора да се заслужи мушком борбом, али то не значи да жене не раде трансгенерацијски на нечему, што доприноси да што више мушкараца буде перспективно.

Можда данас жене ништа не раде у богатим друштвима, али зато и империје пропадају, чим се било који слој дталежа или класе опусти и не даје максимум од себе, долази до потрошње, а генерацијски се осећају последице.

Зато САД има проблем.

Зато бела раса пропада.
kako ce ovaj svet bez bele rase,ja ne znam. :sad2:
 

Back
Top