Cveće u slici, pesmi i priči

[*pustinjakinja]

Cveće ne samo što je lepo, već ima i mnogo lepih stvari povezanh sa njim.
Bilo bi lepo da imamo jednu takvu temu na romantici .
Volela bih da svi učestvuju koliko stignu

p.s. Tema je apsolutno bez ikakvih pravila, sem jednog, a to je uvažavanje jedni drugih

Ta ideja se rodila dok sam postavljala na jednoj temi kratku priču o đurđevku,
pa neka upravo sa njom i počne
Uvek se može nadopuniti, o bilo kojem cvetu, jer ima uvek nešto što nismo znali ili upamtili ...

Đurđevak, majski cvet, poznat je po svojoj lepoti i opijajućem mirisu zvonastih cvetova. Mnoga verovanja i značenja pripisivala su se ovom cvetu proteklih vekova širom sveta.

Prema legendi, cvet je nastao iz Evinih suza, koje su potekle kada je napustila Rajski vrt. Predstavlja simbol nežnosti, ljupkosti i čistote. Upravo je zbog toga đurđevak od srednjeg veka krasio bukete nevesti verujući se da će doneti sreću u ljubavi. Otuda izreka: „Mladost računa godine po đurđevku, a starost po zimama“.

Zbog verovanja da donosi dobru sreću, naši hajduci su uoči Đurđevdana bili kićeni đurđevkom, noseći ga kao amajliju.

Đurđevku se pripisuje i magijska moć, stoga je često činio važan sastojak magijskih rituala. Njegov značaj nije promakao ni prilikom tumačenja snova u kojima se pojavljuje. Stari su govorili da, putem snova, najavljuje poklone od drage osobe.

Ukrašavanje krovova i vrata vencima đurđevka i ostalog cveća uoči Đurđevdana donosi „cvetnu“ i uspešnu godinu.
U dvanaestom veku otkrivena su lekovita svojstva đurđevka. Danas farmaceutske industrije uveliko proizvode preparate na bazi đurđevka, koji su korisni za probleme sa srcem i krvnim sudovima. U kombinaciji sa valerijanom daje odlične rezultate za umirenje.

U narodnoj medicini, đurđevak pomešan sa alkoholom smanjuje upalne procese i značajno umanjuje bolove. Eterično ulje đurđevka i lavande otklanja otklanja umor ako se nanese na zadnji deo vrata i umasira. Međutim, đurđevak sadrži i izrazito otrovne sastojke i može dovesti do simptoma kao što su glavobolja, mučnine, nesvestica, snažno znojenje, usporen rad srca. Stoga, ne preporučuje se njeno korišćenje bez jasnog uputstva. Važno je prati ruke nakon dolaženja u kontakt sa bilo kojim delom đurđevka, a posebno je važno da ga izbegavaju trudnice i deca.

 

[*pustinjakinja]

Još malo o đurđevku

Prema francuskoj legendi hrabri vitez Sveti Leonard dobio je dozvolu od kralja da živi u šumi kao pustinjak i posveti se Bogu. Zmaj koji je živeo u toj šumi nije želeo da je deli sa njim. U žestokoj trodnevnoj bici Svetog Leonarda i zmaja, đurđevak se pojavio svuda gde je pala krv Svetog Leonarda.

Od srednjeg veka, cvetovi đurđevka su česti u nevestinom buketu, zato što je đurđevak bio simbol čistote i skromnosti. Za neke neveste to je peta stvar koja se nosi za vreme venčanja zajedno sa nečim starim, novim, pozajmljenim i plavim. U Holandiji đurđevak se sadi u bašti tek venčanog para, kao simbol obnavljanja ljubavi.

Đurđevak se može videti svuda u Francuskoj svakog prvog maja, u marketima, lokalnim prodavnicama, modnim časopisima, izlozima. To nije samo praznik rada, već i dan kada Francuzi slave proleće. Francuzi kupuju ili beru đurđevak, i poklanjaju ga voljenim osobama ili bliskim prijateljima za sreću, grančice đurđevka nose na reveru. To je jedini dan u Francuskoj kada ljudi mogu da prodaju cveće na ulici. Ova tradicija datira još iz XVI veka. Kralj Šarl IX je prvog maja 1561. godine dobio đurđevak kao poklon za dobru sreću, i nastavio je tradiciju svakog prvog maja poklanjajuči ženama na svom dvoru ovaj mirisni cvet.

Đurđevak je nacionalni cvet u Finskoj od 1967. godine. U Nemačkoj i Skandinaviji đurđevak u proleće je simbol dobre sreće. U Srbiji je bio običaj da se na Đurđevdan ljudi kite đurđevkom kao simbolom rascvetalog proleća.

Đurđevak se smatra magičnim i povezuje se sa dečjim maštanjem o vilama koje žive u vrtu. Zato je ovaj cvet krasio ilustracije dečjih knjiga.

Đurđevak je nepresušna inspiracija dizajnerima. Ovaj lep cvet može da se vidi na markama i amblemima. Ovaj lep cvet može da se vidi na markama i amblemima. Interesantna forma đurđevka je inspiracija pri dizajniranju nakita.

I đurđevak „govori“ jezikom cveća. Kaže se da ako mladić pokloni devojci ovo cveće, šalje joj poruku da čezne za ljubavlju ili da se nada da je napravio pravi izbor.

 

[*pustinjakinja]

Kad su ruže u pitanju, njihova lepota je takva da je teško reći da volimo samo jednu vrstu ili boju.
Za početak priča o ružama, jedna od meni omiljenih, bela...


Osnovno značenje: čistoća, nevinost, naklonost, duhovnost.

Bele ruže su isto tako povezane sa ponosom i strahopoštovanjem, što ih čini pogodnim spomenom za voljene preminule. Sahrana i odgovarajući aranžnani uključuju tradicionalno i bele ruže. Kao simbol sećanja, ove ruže predstavljaju i duboku ljubav i poštovanje.

Dok se većina davno uspostavljenih značenja belih ruža koriste i danas, neka su zaboravljena. Pupoljci belih ruža, na primer, su tradicionalni simbol za devojaštvo i nose poruku ,,Suviše mlada za ljubav“.

Iako je ovo značenje davno zaboravljeno, ono i dalje predstavlja bitan deo značenja belih ruža.

One mogu da simbolizuju nove početke ili znak opraštanja. Bele ruže mogu da prenesu osećanje ljubavi, prijateljstva, poštovanja i nade.

U osnovi svih ovih poruka je utisak o nevinosti i čistoći, koji su postali sinonimi za bele ruže.


Iz bilo kog razloga da poklanjate bele ruže, možete biti sigurni da ćete biti duboko cenjeni od strane primaoca.

 

[*pustinjakinja]

 

[umbra*]

BELA RADA

Pjer Ogist Renoar - Devojka sa belim radama

Leucanthemum vulgare na latinskom jeziku ili bela rada, margarita, ivančica, tratinčica je obična bela rada, i cveta širom Evrope i u delu Azije kao livadski cvet. Danas postoje kultivari ove biljke koji su crvene, roze, ružičaste, ljubičaste i bele boje. Razlikuju se od obične livadske biljke po izgledu cveta koji su punih, kuglastih oblika. Svojim cvetovima bele rade često ukrašavaju vrtove, terase, balkone.
Margarite, francuska reč za belu radu, potiče od grčke reči koja znači "perla". Margarita je latinska reč za biser i španska reč za cvet belu radu. Margarita ima jedno "oko" baš kao što njeno englesko ime "day's eye" ("oko dana") i govori.
Belu radu su odavno nazvali i sunčevom nevestom zbog oblika cveta koji podseća na sunce, i zbog njene karakteristike da se otvara samo kada ga obasja sunce, a zatvara čim ono zađe.

Veruje se da su bele rade bile poznate od davnina. Bela rada se pominje u nordijskoj mitologiji, gde je posvećena Ostari, boginji proleća. Asirci su je mnogo koristili za lečenje očnih bolesti. U anglosaksonska vremena se, takođe koristila kao lek, ali je bilo potrebno recitovanje magičnih čarolija da bi lek bio stvarno efikasan. Kao dodatak preporučivana je i sveta vodica.

Zlatne ukrasne šnale za kosu, koje su se završavale ornamentom u obliku bele rade, pronađene su kada su vršena iskopavanja Minojske palate na ostrvu Krit. Veruje se da su ove šnale stare više od 4000 godina. Takođe, je pronađena 500 godina mlađa tabla za igru ukrašena bordurom u obliku žutih i belih rada. U starom Egiptu keramika je bila često dekorisana motivima belih rada. Brojne bele rade su nađene na keramici u Egiptu, kao i na Srednjem Istoku.

 

[umbra*]

Bela rada je u starom Rimu bila motiv na dekoracijama medalja koje su dodeljivane gladijatorima i vojnicima. Danas se proizvode kopije ovih zanimljivih medalja.

Bele rade su često prikazivane na livadama na srednjovekovnim slikama. Bela rada je tada bila poznata i pod imenom cvetna medovina. Mnoge plemkinje toga vremena koristile su belu radu kao ukras.

Postoji jedna stara engleska poslovica koja kaže da proleće ne dolazi sve dok ne možete stati stopalom na 12 belih rada. Veruje se da je dobar znak, ako se sanjaju bele rade u proleće ili leto, a loš ako se sanjaju u jesen ili zimu.

Bela rada je simbol vernosti, nevinosti, predanosti, ali i bogatstva, radosti, optimizma i jednostavnosti. Simbolikom bele rade poslužio se i Vilijam Šekspir u drami Hamlet, kada Ofelija upozorava kraljicu, dajući joj belu radu, da ne naseda na prevrtljivu ljubav svog muža.

U crtanim filmovima, dizajnu dečjih knjiga bela rada je čest motiv. Tako na primer, Alisa u prepunom polju belih rada simboliše nevinost dečje igre.

Uz bele rade vezuje se poznata igra voli me - ne voli me. Tako se kaže da kada nekome poklanjate belu radu, upozoravate ga da se ne uzda previše u trajnost nečije opčinjenosti i da ne veruje bezuslovno u slatkorečiva obećanja udvarača.

 

[Branko Lori]

I đurđevak „govori“ jezikom cveća. Kaže se da ako mladić pokloni devojci ovo cveće, šalje joj poruku da čezne za ljubavlju ili da se nada da je napravio pravi izbor.

 

[Poli46]

Suncokreti

Van Gogh je naslikao dve serije suncokreta u Arlesu u Francuskoj: četiri između avgusta
i septembra 1888. godine i jednu u januaru 1889. godine; o verzijama i replikama raspravlja
se među istoričarima umetnosti.


Kažu za suncokret da je sunce koje se sa neba spustilo na svet.

U londonskoj nacionalnoj galeriji slika umetnika koji je za života prodao samo jedno delo, baca senku na sve ostale. Življa od svih mrtvih priroda, obožavana i uvek najposećenija, stoji slika Vinsenta Van Gogha.
Koketiranje linijom i formom, negdje pun, negdje tek proziran sloj jarkih boja, žutila, odaju nam strastveno, nestrpljivo kretanje četkice.

Suncokreti su moćni, dramatični, neki u cvatu, neki već uveli. Kao da je sav život stao u jednu vazu.
Van Gogh je suncokrete naslikao jedanaest puta. Oni koje smo svi videli i koji su izloženi u londonskoj galeriji bili su osmi.

 

[PetarSamotnjak]

 

[Kami]

 

[PetarSamotnjak]

 

[umbra*]

Sad je vreme jorgovana...

 

[umbra*]

 

[*pustinjakinja]

Jorgovani... da l' lepše mirišu ili izgledaju...
Noćas sam umorna, pa o njima više sutra, ako stignem.

 

[*pustinjakinja]

Prelepe su sve nijanse ...

 

[*pustinjakinja]

Dakle, Jorgovan ...

Jorgovan (Syringa) rod je od oko 20-25 vrsta cvetnica u porodici maslina (Oleaceae), nastanjenih u Europi i Aziji.

Jorgovan govori o rasplamsaloj ljubavi.

Priča o jorgovanu​

Antička Grčka legenda kazuje da je mladi Pan bog šuma i polja jednom sreo prelepu nimfu Syringa, jednog prelepog jutra. On se divio njenoj gracioznosti i lepoti i odlučio je da priča sa njom. Medjutim ona se uplašila i pobegla. Pan je probao da je sustigne ali je iznenada natrčao na mirišljavi grm jorgovana i tada su mu odjednom krenule suze iz očiju. Nakon toga je počeo da luta po šumama i da čini dobra dela svima, a ime Syringa je postalo latinsko ime za jorgovan.
Druga legenda kazuje da su jorgovani nastali kada je proleće oteralo sneg sa polja i podiglo sunce višlje ka nebu. Tada se sunce srelo sa dugom i prošlo zajedno preko neba. Proleće je sakupilo nešto sunčevih zraka i pomešalo ih sa malo duginih boja i počelo da ih prosipa po zemlji. Kada je proleće stiglo do severa ostale su joj još samo bela i ljubičasta boja. U tom trenu su ispod proleća bile skandinavske zemlje. Tada je proleće bacilo boje jorgovana na malo grmlje koje je bilo prekriveno malim cvetovima. Proleću je preostala još samo bela boja i ono ga je razasulo po zemlji. Na mestima gde je bela boja pala na grmlje izrasli su beli jorgovani. Jorgovani su dobili svoje ime po grčkoj reči “syrinx” što znači frula zato što su od drveta jorgovana čobani pravili frulice. Ali u Rusiji se takođe zove i “sinel” što potiče od reči plavo zato što ta aktivna boja definiše kolorit biljke.​

U Grčkoj i na Kipru, jorgovan se povezuje sa Uskrsom, jer cveta u vreme tog praznika. Zato je i dobio naziv paschalia, što znači koji se odnosi na Uskrs, posebno u pravoslavnoj hrišćanskoj tradiciji.

U govoru cveća jorgovan ima svoja posebna simbolična značenja.

Ljubičasti jorgovan je simbol prve ljubavi, a beli je simbol mladalačke nevinosti. Jorgovan simboliše oproštaj i tugu u ljubavi. Ljubičasti jorgovan je prema predanju pobeleo nakon što ga je neko ostavio na grobu devojke koja se ubila zbog ljubavi. Ljubičasti jorgovan simbolizuje prvu ljubav, a beli – mladalačku nevinost.

Od davnih vremena cvetovi jorgovana su se koristili za čišćenje kuće od zlih duhova, zaštitu od uroka, blagoslov, dozivanje pozitivne energije… Jorgovan je simbol radosti i života.

Zanimljivosti

Za jorgovan se vezuju i festivali koji se održavaju širom sveta. U nekim mestima u Severnoj Americi, na primer održavaju se godišnji Festivali jorgovana. Najpoznatiji i najduži je festival koji se održava u Ročesteru, u Njujorku, svake godine početkom maja. Festival se održava u Highland Parku, gde je prvi jorgovan zasađen još davne 1892. godine. U ovom parku raste preko 500 kultivara jorgovana (park broji oko 1200 grmova jorgovana).

Alhemijska sinteza moći cvetova i sunčeve svetlosti koja se prelama na kapima vode pokazala se uspešnom prvenstveno u otklanjanju strahova, nesigurnosti i čitavog niza emotivnih problema. Da li se, koristeći tihu snagu cveća, možemo osećati srećnije i zadovoljnije?

Sakupljanje rose s cveća je, priznaćete, poprilično uzaludan posao. Zato je doktor Bah svoje esencije pravio tako što bi rano ujutro, po sunčanom danu, izašao u prirodu, u potpunoj tišini ubrao željene cvetove, recimo jorgovana, stavio ih u staklenu činiju, prelio izvorskom vodom i ostavio na suncu nekoliko sati.

Tečnost koja se nakon toga dobija ima svu snagu rose koja se sakuplja na cvetovima jorgovana. Ova esencija posebno se preporučuje onima kojima nedostaje emocionalna i psihička fleksibilnost, dakle onim malo drvenastim, krutim ljudima koji nikada ne prave kompromise. Takođe, prema mišljenju doktora Baha, ta esencija može pomoći i u trivijalnijim situacijama, recimo – korisno je uzeti je pre nameštanja kičmenih pršljenova.

 

[*pustinjakinja]

Meni najdražu legendu o jorgovanu sačuvala sam za kraj.
Em je lepa em je vezena za naše legende.

DOLINA JORGOVANA

Zanosni miris jorgovana se već sedam vekova svakog proleća širi dolinom Ibra od Kraljeva do Raške. Ovaj kraj tada postaje mesto izuzetne prirodne raskošne lepote. Opojni miris jorgovana podseća na romantičnu priču o francuskoj princezi, kasnije srpskoj kraljici, Jeleni Anžujskoj i srpskom kralju Urošu I Nemanjiću. Ova Dolina jorgovana predstavlja ljubavno zaveštanje kralja Uroša iz XIII veka, njegovoj supruzi Jeleni Anžujskoj.

Legenda kaže da je iz ljubavi prema Jeleni Anžujskoj srpski kralj Uroš I Nemanjić pred njen dolazak naredio da se putem kojim će ona doputovati, celom dolinom Ibra od Kraljeva do Raške, posade sve poznate vrste jorgovana. Želeo je da ulepša sure litice doline i tako buduću kraljicu podseti na rodnu Provansu. Tako je buduću srpsku kraljicu dočekala Dolina jorgovana. Taj gest izuzetne pažnje i divljenja oduševio je Jelenu Anžujsku i ona je uživala u opojnoj čaroliji mirisa jorgovana koji ju je pratio sve do budućeg muža. Kralj Uroš I ju je dočekao sa rascvetalom dolinom jorgovana, ispred zamka Maglić, sa željom da je svakog jutra budi miris njenog omiljenog cveća. Bio je to kavaljerski potez, bez premca čak i u kraljevskim krugovima.

Smatra se da Jelena Anžujska do dolaska u Srbiju nije videla svog budućeg muža, ali je njegov svadbeni doček sa jorgovanima potpuno vezao njeno srce za Srbiju. Jednim kraljevskim gestom koji je hrabre srpske ratnike primorao da zakratko postanu baštovani, Srbija je dobila mnogo više nego svim dotadašnjim ratovanjima.

Dolina jorgovana počinje kod grada Kraljeva, jednog od znamenitih gradova centralne Srbije, koji je današnje ime dobio 1882. godine posle proglašenja Srbije za kraljevinu i krunisanja kralja Milana Obrenovića u manastiru Žiča. Manastir Žiča, prvo sedište srpske pravoslavne crkve je podigao Stefan Prvovenčani, gde je i krunisan za prvog srpskog kralja. Po legendi, u tom manastiru je krunisano sedam srpskih kraljeva za koje su otvarana po jedna vrata, a zatim zazidana. Zato je u narodu zovu i "sedmovratom Žičom". Dolinu jorgovana okružuje srednjovekovni grad Maglič iz XIV veka sa osam kula.

U dolini reke Ibra i Raške, od Kraljeva pa na jug do ispod Novog Pazara, rođena je srpska srednjovekovna država. Neki je, zato, zovu Dolinom kraljeva, a drugi Dolinom jorgovana. Ovo je dolina sa dragocenim srpskim srednjovekovnim manastirima. Tu je i manastir Studenica, upisan na listu svetske kulturne baštine Uneska.

Jorgovani su vekovima cvetali i mirisali i tako simbolisali ljubav i poštovanje koje je srpski narod gajio prema plemenitoj kraljici Jeleni, čuvenoj po svojoj mudrosti i obrazovanju. Ona je doprinela značajno kulturnom usponu srednjovekovne srpske države. Ostavila je značajan trag u prosvetiteljstvu, jer je njen dom bio i učilište, ali i prva biblioteka - takozvano knjigohranilište. Njenom zaslugom su neke značajne knjige prepisivane za potrebe manastira. Zvali su je prvom srpskom učiteljicom, jer je u svom domu okupljala siromašne devojke iz tog kraja i podučavala ih raznim poslovima. Crkva ju je posle smrti kanonizovala kao sveticu. U braku sa Urošem I, trećim sinom Stefana Prvovenčanog, Jelena je rodila dva sina, Dragutina i Milutina.

Opčinjena lepotom ovog kraja, kraljica Jelena je 1270. godine sagradila manastir Gradac gde počiva kao monahinja. Ovaj manastir spada u red najpoznatijih srpskih manastira srednjeg veka, a freske, koje su dosta oštećene, pripadaju vrhuncu monumentalnog stila XIII veka.

Vladavina kralja Uroša I se smatra za doba procvata Srbije. On je proširio granice srpske srednjovekovne države na jug. Započela je eksploatacija rudnika u Srbiji što je dovelo do ekonomskog napretka i razvoja zanatstva i trgovine. Ekonomski razvoj je podstakao razvoj srpske kulture i opšte blagostanje.

 

[*pustinjakinja]

O jorgovanu svakako ima još šta da se napiše.
Trenutno nemam vremena, pa neki drugi put, ili će dopuniti neko od Vas

Ulje na platnu - Kralj Uroš i kraljica Jelena Anžujska​

Slikar - Dragan Raskov Milošević

 

[PetarSamotnjak]

 

[umbra*]

Klod Mone

Lilac in the Sun by Claude Monet, 1873; Pushkin Museum, Moscow

Lilacs, Grey Weather, 1872; Museum Orsay, Paris

 

[*pustinjakinja]

Božur - večita inspiracija

Božur ima krupne cvetove jarkih boja kojima ulepšava bašte od marta do maja.

U našoj zemlji ima divljih vrsta od kojih je pet zaštićeno.

• obični (Paeonia officinalis) na Tari, Golini (kod Zaječara) i na Kosovu
• banatski (Paeonia banatica) živa u Deliblatskoj peščari
• uskolisni ili stepski božur (Paeonia tenuifolia)
• muški božur (Paeonia corallina)
• kosovski božur (Paeonia decora) najrasprostranjeniji, sa staništem u istočnoj Srbiji i na Kosovu

 

[*pustinjakinja]

Neki botaničari tvrde da su prve božure u Englesku donele rimske legije još 1200. godine. Navodi se da je ovaj cvet opisan u botaničkim knjigama još 1636. godine i da se gaji u Evropi više od 600 godina.

U početku je ukrašavao vrtove bogataša i carske vrtove, pa je i nazivan carskim cvetom. Cvetovi drvenastog božura u Evropu su preneti pre oko 200 godina, ali tek u novije vreme ova zahvalna i izdržljiva biljka počela je masovnije da se gaji i u vrtovima.

Ime božura potiče od kineske reči sho yu, što znači najlepši. Božur je u Kini simbol bogatstva, lepote i časti, verovatno zbog njegove crvene boje, i zajedno sa cvetom šljive tradicionalni simbol Kine.

Japan je prihvatio božur i verovanja slična kineskim. I u Kini, i u Japanu božur je simbol dobre sreće i mira, naročito kada se prikazuje u punom cvatu.

U kineskoj umetnosti božur se koristi simbolično. Motivi božura, naročito crvenog, se mogu naći na poznatim kineskim svilama, kineskom posuđu, kao i na drvenim rezbarijama.

 

[*pustinjakinja]

Prema legendi, cvetovi božura su isključivo bili bele boje sve do bitke na Kosovu, kada su iz zemlje natopljene krvlju kosovskih junaka nikli crveni božuri.

 

[*pustinjakinja]

 

[*pustinjakinja]