EKOLOŠKI AKTIVISTI VEĆ USPELI DA ZARATE, VODE ŽESTOKU BORBU ZA VOĐSTVO! Đilas bi da im otme slavu u strahu je da ne izgubi glasače
Iskra koju su zapalili istinski borci za zdraviju životnu sredinu u Srbiji pretvorila se u poligon za političke igre novih stranaka, pokreta i udruženja. Svako od njih vuče na svoju stranu i svedoci smo prave političke borbe za primat u nečemu što pretenduje da bude ekološki pokret Srbije. Politikantstvo koje pokazuju svi ovi pokreti i njihovi lideri stvara snažan utisak da je posredi čist politički ćar, a ne autentična politika čuvara životne sredine.
Na Rokfelerovom platnom spisku.
Više je nego očigledno da se trenutno vodi borba za prevlast u „zelenom bloku“ između dve grupacije. S jedne strane su Eko-straža i udruženje Kreni-promeni, u ime kojeg javno nastupa Savo Manojlović, koji je zvanično direktor za kampanje ove, doskoro prilično anonimne organizacije. Kao što smo već pisali, Manojlovićevo udruženje je na zvaničnom platnom spisku Rokfeler fondacije, što aktivisti pokušavaju da sakriju od javnosti.
S druge strane, tapiju na vođstvo u ovom delu političkog spektra grčevito želi i grupacija koju predstavljaju Ne davimo Beograd, Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića i pokret Ekološki ustanak Aleksandra Jovanovića Ćute. Zelenović i Ćuta nedavno su objavili da zajedno izlaze na izbore kao otvorena građanska platforma „Akcija“, a uz njih je i Ne davimo Beograd.
Da je na delu svojevrsno obaranje ruku dežurnih ekologa i novopečenih političkih vođa, najbolje govore poslednje javne prozivke, koje otkrivaju i kako se diriguje protestima. Bura koju su izazvale blokade puteva širom Srbije u organizaciji Kreni-promeni pokrenula je i razmirice između pomenuta dva zelena tabora. Naime, Manojlović je javno pozvao Zelenovića da odustane od protesta u nedelju ispred Skupštine Srbije, kako ne bi razvodnio već zakazan protest Eko-straže istog dana u 12 sati na Terazijama. Oba skupa su održana, što potvrđuje da se borba za prevlast tek zahuktava.
Osim ovoga, ekološki pokreti i njihova rastuća popularnost sve više stvaraju svojevrsni strah kod dela tradicionalne opozicije okupljene oko lidera Stranke slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa.
Novi front
Deklarativna naklonost koju SSP, Narodna stranka i Demokratska stranka ispoljavaju prema protestima raznih zelenih zapravo je grubo svojatanje građanske energije koju sami nisu mogli da stvore. I na toj tački nastaje novi front unutar opozicije na kojem se trapavo zauzimaju pozicije i kreće u otvoreni rat za glasove birača. Ekipa oko Đilasa je, zapravo, u strahu da im „ekološka opozicija“ ne uzme deo ionako malog dela naklonjenih glasača.
BOJAN KLAČAR, CESID
Jedni drugima su konkurencija
foto: Zorana Jevtić
Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže za Kurir da su ekološki pokreti u Srbiji u narastanju i da svakako predstavljaju političku konkurenciju „mejnstrim opoziciji“.
- Nije toliko reč o strahu mejnstrim opozicije od ekoloških pokreta, ali svakako predstavljaju jedni drugima konkurenciju, koliko god zajednički govorili protiv vlasti. Oni dele biračko telo kojem je zajednička karakteristika nezadovoljstvo vlašću. Postoji takozvana meka podrška opoziciji, a to znači da opoziciono opredeljeni birači sigurno neće glasati za vlast, ali mogu da tokom kampanje promene mišljenje i glasaju za različite opozicione opcije - objašnjava Klačar.
On naglašava i da su ekološke teme prvi put u Srbiji postale važne ljudima, kako zbog realnih problema, tako i zbog trenda u svetu, te su i mejnstrim stranke
