- Poruka
- 393.420
Žalfija (Salvia officinalis), zauzima posebno mesto u vrtovima širom Mediterana, ali i na policama kuhinja i apoteka.
Žalfija je od davnina je poznata kao “biljka koja leči sve”, a njen latinski naziv potiče od reči salvare – spasiti.
Žalfija se vekovima koristi u narodnoj medicini, kulinarstvu i kozmetici, i mnogi je s razlogom smatraju nezaobilaznim delom kućne apoteke. Moderna istraživanja potvrđuju njena lekovita svojstva.
Kroz istoriju, žalfija je smatrana svetom biljkom. U srednjem veku govorilo se: “Zašto da čovek umre ako žalfija raste u njegovom vrtu?” Egipćani su je koristili za balzamiranje, a antički lekari, poput Dioskorida, propisivali su je za brojne tegobe – od groznice i krvarenja do menstrualnih problema. Čak je Karlo Veliki naredio da se sadi u svakom samostanskom vrtu.
Žalfija je bogata antioksidansima i sadrži više od 160 polifenola, uključujući kavenu i ružmarinsku kiselinu. Ovi spojevi imaju snažno protuupalno, antikancerogeno i neuroprotektivno dejstvo. Čaj od žalfije može pomoći u snižavanju lošeg LDL kolesterola i povećanju dobrog HDL-a, a istraživanja pokazuju i da može regulisati šećer u krvi, što je korisno za dijabetičare.
Biljka deluje i na zdravlje mozga – pomaže očuvanju acetilkolina, neurotransmitera važnog za pamćenje, i može ublažiti simptome Alzheimerove bolesti. Takođe poboljšava pažnju, raspoloženje i budnost kod zdravih osoba.
Žalfija je od davnina je poznata kao “biljka koja leči sve”, a njen latinski naziv potiče od reči salvare – spasiti.
Žalfija se vekovima koristi u narodnoj medicini, kulinarstvu i kozmetici, i mnogi je s razlogom smatraju nezaobilaznim delom kućne apoteke. Moderna istraživanja potvrđuju njena lekovita svojstva.
Kroz istoriju, žalfija je smatrana svetom biljkom. U srednjem veku govorilo se: “Zašto da čovek umre ako žalfija raste u njegovom vrtu?” Egipćani su je koristili za balzamiranje, a antički lekari, poput Dioskorida, propisivali su je za brojne tegobe – od groznice i krvarenja do menstrualnih problema. Čak je Karlo Veliki naredio da se sadi u svakom samostanskom vrtu.
Žalfija je bogata antioksidansima i sadrži više od 160 polifenola, uključujući kavenu i ružmarinsku kiselinu. Ovi spojevi imaju snažno protuupalno, antikancerogeno i neuroprotektivno dejstvo. Čaj od žalfije može pomoći u snižavanju lošeg LDL kolesterola i povećanju dobrog HDL-a, a istraživanja pokazuju i da može regulisati šećer u krvi, što je korisno za dijabetičare.
Biljka deluje i na zdravlje mozga – pomaže očuvanju acetilkolina, neurotransmitera važnog za pamćenje, i može ublažiti simptome Alzheimerove bolesti. Takođe poboljšava pažnju, raspoloženje i budnost kod zdravih osoba.
