МИРОТОЧЕЊЕ
По речима начелника одељења за судску медицину ВМА потпуковника Ивице Милосављевића, чији је задатак био да заједно са колегиницом Мелитом Косановић оде на лице места и спроведе додатна истраживања, у земљишту око гробнице је пронађена изузетно велика концентрација арсена у односу на предео где никада није постојао било какав гроб. Оно што смо, такође, сазнали у разговору са потпуковником Милосављевићем, јесте да се тада он по први пут сусрео са мироточењем. За њега, то је било једно невероватно искуство, с обзиром да је до тада о чуду мироточења читао само у књигама. Оно што је њему било невероватно интересантно јесте непрестано орошавање мироточиве кости. Чак је његова колегиница узела мало светог мира и однела на токсиколошку анализу. Међутим, анализа састава светог мира није дала резултат, односно ни један елемент није изолован. Иначе, свето миро је течност уљастог карактера, различите густине, најчешће безбојна и миомирисна. Мирис светог мира се разликује од мириса моштију и може подсећати на цимет, ловор, шафран или лимун. Свето миро Превлачких мученика каткада добија жуту нијансу, у шта су се уверили они који су били у прилици да посете ову светињу. О благодети и чудотворству ових угодника Божијих постоје бројна сведочанства која налазимо у делу „Књига знакова“ манастира Светог Михаила на Превлаци. Једно у низу јесте чудотворно оздрављење баке, рођене 1928. године која је након пада задобила контузију леђа, карлице, кичме са фрактуром првог леђног пршљена. Повреде су биле тешке, а болови несносни. На дан Светог Ђорђа добила је, добротом оца Илариона, мало светог мира. Увече је намазала повређена места, како сама каже, доста невешто, а када се ујутру пробудила, била је исцељена. Како вели отац Иларион у чудеса верују само они које води Дух Свети, док тзв. реалисти траже бројне разлоге да не поверују упркос свој очигледности. Васељенску веру Цркве у побожно поштовање светих моштију, на шта нас подсећа преподобни отац Јустин Поповић, потврдили су богоносни Оци Светог Седмог Васељенског сабора својом одлуком: „Господ наш Исус Христос подарио нам је мошти Светитеља као спасоносне изворе који изливају разноврсна доброчинства на немоћне. Стога они који се дрзну одбацити мошти Мученика: ако су епископи, да се свргну, а ако су монаси и световњаци - да се лише општења“(5)
Пет векова су мошти мученика тихо почивале, дубоко закопане. И мада је истина о страдању мученика вековима скривана од јавности, чак кривотворењем историјских чињеница, свете мошти су нам се чудесно показале ради нашег спасења и по великој милости Божијој, јер као што то пише у тропару Светим Превлачким Мученицима: „Пројавивши чудесно из гроба свете мошти свехвалних Превлачких мученика, Свемилостиви Господ упути нас на пут спасења, откривајући од векова скривену тајну, објави Свете мученике као непрестане заступнике наше, који пред Христом смелост велику имају и зато их песмама многим прослављамо".