eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177

У то време, у Византији се појавила и брзо ширила јерес иконоборства, подржана од цара Лава III Исавријанца (717-741). Јован је међу првима повео писмену борбу за одбрану светих икона које су биле нападнуте. Његово писање је разгневило византијског цара, али пошто Јован није био становник Византије, није могао ни да га ухапси, ни осуди. Онда се цар послужио клеветом. Написано је лажно писмо у коме Јован наводно нуди своју помоћ у освајању Дамаска, и послато калифу. Овај је одмах наредио да се Јовану одузме положај у калифату, одсече десна рука и проведе кроз град окован у ланце. Те исте ноћи, мученик Јован се помолио Пресветој Богородици да му врати одсечену руку. Заспао је држећи икону Мајке Божије, и она му се јавила у сну, рекавши да је зацељен, наредивши му да без престанка мора са њом тешко да ради. Чувши о чуду које се десило, и које је сведочило о недужности Јована, калиф је затражио опроштај и понудио му да га врати на положај који је раније имао. Светитељ је то одбио, и разделивши сво имање које је имао, заједно са својим учитељем Козмом одлази ка Јерусалиму, у манастир Св. Саве Освећеног.