Vrlo jednostavno, ono što pričaju je neprimenljivo.
Ne razumem te.
Sa jedne strane lepo napišeš da ne poznaješ fiziku, a onda daješ sebi za pravo da kritikuješ teoriju iz oblasti fizike...
Ne ide jedno sa drugim.
Uzgred,
u nauci nema nište više po autoritetu od teorije.
Kao kada bi u veri izjavio: "Ma to je potpuno nevažno, to je samo bog rekao, nego da mi saznamo šta misli kafe-kuvarica na probnom radu, ona mora biti izvor svekolike istine."
Uzgred, teorija velikog praska jeste dokazana upravo onim stvarima za koje ti izjavljuješ da su bez dokaza pripisane teoriji velikog praska.
Na primer, kosmički šum.
Nekada se nije znalo da uopšte postoji kosmički šum, naročito ne kada je Lemaitre 1931. godine, predložio tu teoriju. Onda je Gamov, zapravo njegov student sračunao da je jedna od posledica Velikog praska upravo kosmički šum.
Onda su se timovi naučnika dali u potragu za kosmičkim šumom... tražili su i tražili, ali kako niko nije imao odgovarajuću opremu i niko nikada nije do tada video kosmički šum, to je potrajalo... sve dok Penzijas i Vilson, koji su se bavili potpuno drugim problemo, nisu sasvim slučajno shvatili da su smetnje koje hvata njihova radio-antena zapravo kosmički šum... i njih dvojica (potpuno nezasluženo, ako smem da primetim) dobiše Nobelovu nagradu, a teorija Veliko praska još jedan dokaz (prvi dokaz je bilo širenje svemira koje je uočio Habl, na osnovu koga je Lemaitre i formulisao teoriju Velikog praska).
Suprotno mišljenje je dao Fred Hojl sa teorijom nepromenljivog svemira, koja je bila favorit, sve do otkrića kosmičkog šuma.
Od te teorije u teorije Velikog praska je ugrađen deo u nukleosintezi.
Iz navedenog je više nego očigledno da se suprotna mišljenja ne anatemišu, a da ti pričaš o stvarima sa kojima nemaš nikakve veze.
