podvucenih crta je dosta al samo jedna je konacna. u iscekivanju te konacne povlace se crtice neka tanja neka isprekidana neka deblja al oznacavaju kraj jedne epohe...bar na licnom nivou
mojih se epoha izmenjalo podosta a crte su povlacene obicnom olovkom da bi se mogle prepraviti ako ustreba al ko ce se osvrtati nazad. zacrtano i podvuceno crtom imaju istu odlucnost
sa zacrtanim se nekako bolje nosim jer me vuce napred. nema veze sto se konacna vizija crteza usput doradjuje i menja ali skica ostaje inicijalna. primetio sam repetitivnost prilikom osecanja resenosti da se sa necim zavrsi. novo je novo al ipak mi stari. iza crte ili ispred nje ja sam ja. i nema novih licnosti tu koja me doceka sa druge strane. prepoznajem samo sebe i okvire kojima se igram. najverovatnije prostor iza te imaginarne crte ostaje prazan zbog vremenskog kontinuuma. al ja zelim da verujem da sam ga ja pomerio unapred.
mojih se epoha izmenjalo podosta a crte su povlacene obicnom olovkom da bi se mogle prepraviti ako ustreba al ko ce se osvrtati nazad. zacrtano i podvuceno crtom imaju istu odlucnost
sa zacrtanim se nekako bolje nosim jer me vuce napred. nema veze sto se konacna vizija crteza usput doradjuje i menja ali skica ostaje inicijalna. primetio sam repetitivnost prilikom osecanja resenosti da se sa necim zavrsi. novo je novo al ipak mi stari. iza crte ili ispred nje ja sam ja. i nema novih licnosti tu koja me doceka sa druge strane. prepoznajem samo sebe i okvire kojima se igram. najverovatnije prostor iza te imaginarne crte ostaje prazan zbog vremenskog kontinuuma. al ja zelim da verujem da sam ga ja pomerio unapred.