Crnogorski narodni običaji i nošnja

[Vexy]

Opišite nam narodne običaje.
Kako se slavi, Božić, Uskrs?
Koji su narodni običaji za svadbu?
Opišite nam kako se slavi slava.
Stavite slike koje dočaravaju lepotu crnogorske narodne nošnje..

 

[gost 248950]

 

[ЧичаДража]

Црногорска капа

 

[duska.vodolija]

Muska narodna nosnja...

Ako podjemo od reda oblačenja, na prvom mjestu su dokoljenice.
Dokoljenice su vrsta čarapa koja čvrsto steze zglobove.

Cesto su pantalone i dokolenica bile pričvršćene vrpcom, da se ne bi odvojile, a za to su pravljenje specijalne kukice na dokolenicama.
Pantalone običnih Crnogoraca su bile bijele i šivene su od grubog platna i nepromočive čoje.
Pantalone su oko struka bile šire, duboko ispod kolena su se suzavale.

Crnogorci su nosili pojas sa pletenicom kroz koji je prolazila uzica, da bi pantalone bile dobro opasane oko struka.

Muška crnogorska košulja je imala okovratnik i prorez na prsima, koji se zakopčavao dugmadima.
Košulja se uvlačila u pantalone i najčešće je bila bijela .
Košulja je bila obavezan deo muške crnogorske narodne nošnje i vezana je za festivale.

Osim košulje, gornji deo muške nošnje čini “gunj” - seljačka jakna dugih rukava.
Gunj je imao kratke kićanke na grudima, koje su se okretale pojedinacno.
Crngoci su nosili ovu kratku jaknu čiji su se krajevi preplitali, a zakopčavala se bakarnim dugmadima.
Gunj je zamjenila “dolama” sa rukavima ispod pazuha, koja je do prvog dugmeta skoro sasvim otvorena, tako da se moze prebaciti pozadi.
Na taj način su ruke ostajale samo u košulji.
Ovo je bilo od izuzetnog značaja i veoma karakteristično za Crnu Goru, jer je ovim načinom odevanja, narodna nošnja korišćena u svim godišnjim dobima.
Tokom ljeta se nisu nosili rukavi na dolami, ili su rukavi bili zabačeni pozadi, a zimi su Crnogorci stavljali rukave na svoje dolame.

Dolama u crnogorskoj narodnoj nošnji je obično zelene boje i izradjena od grubog i nepromočivog materijala.
Završeci dolame - rukavi i uglovi kićanki su ukrašeni tamnocrvenom bojom.
Ispod gunja se nosio “dzemadan”, izradjen od crvenog grubog platna i obično izvezen na stranama pamučnim ili svilenim nitima crne ili zlatne boje.
To je haljetak sa kićankama koje su išle jedna preko druge, a zakopčavao se sa četiri dugmeta od metala, sa crnim čvorovima od svilenog konca.

Dzemadan se nosio preko grudi, obuhvatajući sve do grla.
Ivice kićanki dzemadana su takodje ukrašavane čvorovima sa zlatnim vezom.
Dzamadan je nekada zamenjivala “ječerma”, koja nije imala kićanke i preklop, sa ravnim prorezom na grudima.
Na obe strane “jecerme” su bila dva reda crnih svilenih dugmadi kao dekoracija.
Ispod dugmadi je bilo nekoliko kukica i čvorica, kojima se odozdo prema sredini zakopčavala jecerma.

Ječerma se obično zakopčavala samo kukicama i čvoricima, jer su Crnogorci ostavljali grudi nepokrivene.
Preko gunja je isao “jelek” - izvezena jakna bez rukava.

Jelek je izradjivan od grubog materijala i bio je ukrašen trakom ili zlatnim vezom.
To je gornji deo odeće, sličan kaputu, ali bez rukava.
Napred je veoma otvoren, a njegova karakteristika je da se nikada ne zakopčava.
Jelek je nekada zamenjivala “toka” - srebrna pločasti oklop, koji je imao isti oblik kao jelek, a na prednjoj strani su obično bile srebne ploče.

“Toke” su na različite načine pričvršćivane za jelek, blizu tela, a budući da su od metala, podsećaju na oklop, što je bila u prošlosti Crne Gore zapravo njegova uloga. Crnogorska kapa je tradicionalna kapa koja se nosi u Crnoj Gori...

Zenska narodna nosnja...


Pojas je deo tradicionalne nošnje.
Siroki pojasevi se izradjuju od vune.
Kasnije su zamenjeni “jakicarima”, čvrstim koznim pojasevima, ukrašenim crvenom bojom.
Nekada je pojas bio izradjivan od kudelje I lana.
Pojas se zakopčavao dugmadima sa kopčom ili, što je bilo uobičajeno, pojas širok od 6 do 8 cm se jednostavno omotavao oko struka.

Prava karakteristika zenske narodne nošnje je “cemer”, koji je zamenio “jakicara”.
To je jednostavniji pojas sa srebrnim filigranskim nakitom i ima dve kopče ukrašene raznovrsnim kamenjem - najčešće zelenim ili tamno crvenim kamenjem.
Postojao je takodje kovani Cemer.
Ispod starog teškog pojasa je bio drugi, poznat kao “zenski trak” .
“Zenski trak” je traka od grubog platna, širine do 6 cm i više od 5 metara duga, kojom su zene omotavale svoj struk, kako bi se zašitile od pritiska teškog pojasa koje su nosile. Pregača -kecelja je smatrana neophodnim delom tradicionalne crnogorske nošnje.
Pregaču su zene nosile uz narodnu nošnju, jer je ona sluzila za svakodnevnu upotrebu.
Takve pregače su izradjivane od “tela” i “indijana platna”. Postojale su pregače za svečane prilike, koje su bile ukrašavane svilom i zlatnim vezom. Jecerma je vrsta kratkog haljetka, koji ide do struka, sa ili bez zakopčavanja, obično izradjen od grubog platna ili somota. Kamizola je takodje vrsta haljetka – anterije koja se nosila preko košulje. Izradjivana je od svile ili damasta. Ovakvu anteriju su imale samo zene viših društvenih klasa. Zubun je izradjivan od grubog platna, “bombazine" ili somota, u raznim duzinama. Zubuni su bili bez rukava ili sa rukavima, obično sa dugmadima, kojima su se zakopčavali.

Dolama je vrsta gornjeg dela odeće, obično izradjena od grubog materijala, koja je korišćena u svečanim prilikama. Duzina dolame je obično dostizala do kolena, a ponekad je bila i duza, obično sa rukavima. Dolame su bile ukrašavane zlatnim dugmadima ili zlatnim trakama. Bran je široka zenka haljina. Ona se nosila preko košulje i izradjivana je od gornjih ili donjih delova suknje. “Stan” je bio priljubljen uz telo, dok je donji deo imao 5 nabora.

http://www.panacomp.net/crna_gora?s=crnogorska_nosnja

 

[duska.vodolija]

Promjena statusa djevojke je potpuno očigledna i to se vidi i u nazivima za neudatu, vjerenu djevojku NEVJESTU, odnosno za udatu ODIVU.
Nazivi su veoma interesantni zato što u svojoj osnovi NEVJESTA znači “neupoznata”, odnosno upućuje na djevojku koja je nevina.
To se u staroj Crnoj Gori, naravno nekada podrazumijevalo.
Podrazumevalo se i da se, ako ste djevojka ne pitate previše oko izbora sopstvenog buduceg muza.
ODIVA je, naziv za djevojku koja se udala, a tako je zove njena prva porodica, jer ju je “dala” novoj.
Nekada se naročito obraćala pažnja iz koje porodice je devojka i iz koje je momak.
Tačno se znalo koje porodice, pa i plemena imaju veću vrijednost u smislu da zaslužuju dublje poštovanje.
Do danas je to gotovo svakom Crnogorcu naročito važno, i gotovo da nećete sresti nijednog koji ne zna iz kog je plemena.

 

[duska.vodolija]

 

[skura58]

Opišite nam narodne običaje.
Kako se slavi, Božić, Uskrs?
Koji su narodni običaji za svadbu?
Opišite nam kako se slavi slava.
Stavite slike koje dočaravaju lepotu crnogorske narodne nošnje..

Malo šale.Vexy se neće naljutiti.
Oženio se crnogorac, uzeli mladu,
stavili je na konja i krenuli kući.
Konj posrne, ovaj ga pogleda: "Ovo ti je prvi put"
Konj opet posrne, ovaj ga pogleda: "Ovo ti je drugi put"
Konj posrne opet, ovaj ga pogleda: "Ovo ti je treći put"
i izvadi kuburu i ubije konja.

Mlada se pobuni, a što ubi konja?
On je pogleda: "Ovo ti je prvi put."

Ima sličan vic i za Srbiju.
Što žena i tašta ćute?
Imaju žuti karton.

 

[Vexy]

Joj bre...

 

[duska.vodolija]

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

 

[duska.vodolija]

- - - - - - - - - -

 

[duska.vodolija]

Породица Комненовић Топла...