Alter_Ego_
Stara legenda
- Poruka
- 87.179
Званично саопштење Министарства културе РС.
Црно срце гневне кртолице
22. септембар 2020.
Саопштење за јавност министра културе и информисања Владана Вукосављевића у вези са изјавама Аје Јунг у Куриру
Нерадо и с муком због туђег моралног пропадања, принуђен сам да јавно одговорим лажној балерини на по ко зна који пут, на мој рачун, изречене лажи и бесмислице.
Тешко ми је да проценим о каквој се код ње психолошкој опседнутости мојом маленкошћу ради, али верујем да постоје стручњаци који с тим у вези могу донекле да јој помогну. Сигуран сам да ничим нисам допринео да у њој побуђујем честе јавне испаде који због лавине конфабулација, бестидних лажи, приземних увреда и јефтиних клевета остављају простор за сумњу и бојазан да се можда ради и о некој врсти психичког посустајања. Надам се да то ипак није у питању и да је несрећна Аја Јунг ипак и даље само роб своје грамзивости и болесних финансијских амбиција.
Већ годинама, још из времена када сам обављао дужност градског секретара за културу, та особа ме прогања захтевима да јој, мимо правила конкурса и мимо реда и закона, обећам унапред или обезбедим на уштрб других, невероватне износе за њен приватни менаџерски подухват, међународни фестивал савременог плеса.
Када је почела да схвата да са мном не може бити никаквих незаконитих договора с тим у вези, почела је са својим жалосним послом клеветања и сипања бесмислица на мој рачун. И до данас није престала.
Ако је ни традиција наводних пет генерација живота у Београду није научила грађанској пристојности и уздржавању од лагања и клеветања, онда се поставља питање да ли је наша престоница временом изгубила своја благотворна васпитна дејства или просто Јунгова нема капацитет да их усвоји.
Јавност мора да зна да лажна балерина на различите начине добија новац од министарстава културе и туризма, Скупштине града Београда, Покрајинске владе, града Новог Сада и других буџетских извора и јавних предузећа, да притиска установе културе и конгресне центре да јој бесплатно или по привилегованим ценама уступају своје просторе за фестивалске наступе и да се у свим тим работама често позива на, углавном измишљену или преувеличану подршку високих државних функционера. Ако томе додамо да од многих међународних културних центара у Београду такође добија издашну финансијску подршку за гостовања плесних трупа из њихових земаља, чиме они афирмишу културу својих држава, што и јесте један од битних циљева њихових мисија у Србији и сасвим је разумљив, онда полако почиње свима да бива јасно како и колико новца годишње зарађује Аја Јунг од грађана ове земље и колико других културних посленика не добија финансијску помоћ захваљујући њеним довијањима и поступцима различитих степена моралне прихватљивости, да се зауставим на томе. Илустрације ради, само од Министарства културе и информисања у последњих пет година добила је око пола милиона евра и на тај износ гледала је са презиром.
Не би било лоше ни да јавност коначно обавести колики годишњи профит остварује, углавном захваљујући новцу грађана Србије и да ли су и колико у праву они који тврде да се ради о астрономским износима за наше услове. Или то можда већ знају порески органи?
Такође, мораће да објасни како је без јавне набавке од Музеја савремене уметности добила милионе за довођење једне стране трупе на отварање музеја и од кога је још, пошто од Министарства културе и информисања свакако није, осим од свог колоритног другара Накараде, тадашњег в.д. директора, за ту работу имала подршку. Досије Јунг биће занимљиво штиво многим истраживачима наших паракултурних феномена. Можда и још понекоме, остаје да се види.
Андријана Кртолица имала је законско право да промени своје име и презиме у Аја Јунг а мотиве за такво поступање нека тражи онај кога то може да занима као феномен. Такав допуштени лупинг ипак јој не даје за право да од других очекује да се због њене финансијске похлепе сутра постиде свог имена и пожеле да искористе законску могућност и промене га. Образ и име свако чува онако како мисли да је долично. И пребогата и незасита Аја Јунг и најскромнији културни посленик у Србији који нема њену довитљивост и њену гипкост карактера.
Срећни брак ноторног таблоида "Курир" и Аје Јунг, нови је доказ да се сличности на дирљив начин привлаче. Ставовима и речником Јунгова је саму себе предложила за нову ријалити звезду а "Курир" само потврђује своју годинама стицану репутацију јефтине дифаматорске платформе за изнајмљивање.
И за сами крај, фијаско још једне лажи неоствареног трагикомичног лабуда слепљених крила. У службеном ауту који користим, нема нити је било ичега што се, чак и у машти може назвати фрижидером.
Владан Вукосављевић, министар културе и информисања
https://www.kultura.gov.rs/vest/5042/crno-srce-gnevne-krtolice.php
Црно срце гневне кртолице
22. септембар 2020.
Саопштење за јавност министра културе и информисања Владана Вукосављевића у вези са изјавама Аје Јунг у Куриру
Нерадо и с муком због туђег моралног пропадања, принуђен сам да јавно одговорим лажној балерини на по ко зна који пут, на мој рачун, изречене лажи и бесмислице.
Тешко ми је да проценим о каквој се код ње психолошкој опседнутости мојом маленкошћу ради, али верујем да постоје стручњаци који с тим у вези могу донекле да јој помогну. Сигуран сам да ничим нисам допринео да у њој побуђујем честе јавне испаде који због лавине конфабулација, бестидних лажи, приземних увреда и јефтиних клевета остављају простор за сумњу и бојазан да се можда ради и о некој врсти психичког посустајања. Надам се да то ипак није у питању и да је несрећна Аја Јунг ипак и даље само роб своје грамзивости и болесних финансијских амбиција.
Већ годинама, још из времена када сам обављао дужност градског секретара за културу, та особа ме прогања захтевима да јој, мимо правила конкурса и мимо реда и закона, обећам унапред или обезбедим на уштрб других, невероватне износе за њен приватни менаџерски подухват, међународни фестивал савременог плеса.
Када је почела да схвата да са мном не може бити никаквих незаконитих договора с тим у вези, почела је са својим жалосним послом клеветања и сипања бесмислица на мој рачун. И до данас није престала.
Ако је ни традиција наводних пет генерација живота у Београду није научила грађанској пристојности и уздржавању од лагања и клеветања, онда се поставља питање да ли је наша престоница временом изгубила своја благотворна васпитна дејства или просто Јунгова нема капацитет да их усвоји.
Јавност мора да зна да лажна балерина на различите начине добија новац од министарстава културе и туризма, Скупштине града Београда, Покрајинске владе, града Новог Сада и других буџетских извора и јавних предузећа, да притиска установе културе и конгресне центре да јој бесплатно или по привилегованим ценама уступају своје просторе за фестивалске наступе и да се у свим тим работама често позива на, углавном измишљену или преувеличану подршку високих државних функционера. Ако томе додамо да од многих међународних културних центара у Београду такође добија издашну финансијску подршку за гостовања плесних трупа из њихових земаља, чиме они афирмишу културу својих држава, што и јесте један од битних циљева њихових мисија у Србији и сасвим је разумљив, онда полако почиње свима да бива јасно како и колико новца годишње зарађује Аја Јунг од грађана ове земље и колико других културних посленика не добија финансијску помоћ захваљујући њеним довијањима и поступцима различитих степена моралне прихватљивости, да се зауставим на томе. Илустрације ради, само од Министарства културе и информисања у последњих пет година добила је око пола милиона евра и на тај износ гледала је са презиром.
Не би било лоше ни да јавност коначно обавести колики годишњи профит остварује, углавном захваљујући новцу грађана Србије и да ли су и колико у праву они који тврде да се ради о астрономским износима за наше услове. Или то можда већ знају порески органи?
Такође, мораће да објасни како је без јавне набавке од Музеја савремене уметности добила милионе за довођење једне стране трупе на отварање музеја и од кога је још, пошто од Министарства културе и информисања свакако није, осим од свог колоритног другара Накараде, тадашњег в.д. директора, за ту работу имала подршку. Досије Јунг биће занимљиво штиво многим истраживачима наших паракултурних феномена. Можда и још понекоме, остаје да се види.
Андријана Кртолица имала је законско право да промени своје име и презиме у Аја Јунг а мотиве за такво поступање нека тражи онај кога то може да занима као феномен. Такав допуштени лупинг ипак јој не даје за право да од других очекује да се због њене финансијске похлепе сутра постиде свог имена и пожеле да искористе законску могућност и промене га. Образ и име свако чува онако како мисли да је долично. И пребогата и незасита Аја Јунг и најскромнији културни посленик у Србији који нема њену довитљивост и њену гипкост карактера.
Срећни брак ноторног таблоида "Курир" и Аје Јунг, нови је доказ да се сличности на дирљив начин привлаче. Ставовима и речником Јунгова је саму себе предложила за нову ријалити звезду а "Курир" само потврђује своју годинама стицану репутацију јефтине дифаматорске платформе за изнајмљивање.
И за сами крај, фијаско још једне лажи неоствареног трагикомичног лабуда слепљених крила. У службеном ауту који користим, нема нити је било ичега што се, чак и у машти може назвати фрижидером.
Владан Вукосављевић, министар културе и информисања
https://www.kultura.gov.rs/vest/5042/crno-srce-gnevne-krtolice.php
