crnina

N

novi kolačić

Obećava
Poruka
72
Primjećujem dosta tema o licemjerju i društvenim pravilima, a pošto mene zanima konkretna stvar, riješih da otvorim novu temu.
Kakav stav imate prema crnini? Da li ste, nažalost, imali priliku da je nosite za nekim bliskim i koliko ste je dugo nosili? Smatrate li je zaista odrazom žalosti ili nametnutim društvenim pravilom koje se mora ispoštovati?
Kada je moj otac umro, nosila sam crninu 40 dana, za to vrijeme nisam izlazila.
Imam dvije kolegice, tokom prošle godine jedna je izgubila majku a druga oca. Kada je nakon 40 dana ova što je izgubila majku skinula crninu, okolina je razmjenjivala značajne poglede. Ova druga je za ocem još u crnini, ali ni jedna fešta bez nje ne prolazi. Baš je proteklog vikenda bilo neko organizovano ''okupljanje'' sa sve živom muzikom i ona je došla u uskom crnom minjaku (streč-zar se to još nosi?) i dekoltiranoj crnoj majci, i bila jedan od ''aktivnijih'' članova našeg kolektiva na toj fešti. Oni što su prvu kolegicu značajno gledali kad je skinula crninu, sada nisu našli nikakvu zamjerku, jer ova, valjda, poštuje društvene norme. Meni je to gadno. Ma odurno, nemam riječi.
I Ameri su mi kraljevi po tom pitanju - središ se na sahranu i dostojanstveno predaš pokojnika majci zemlji.
Što reče jedna moja prijateljica na našoj apsolventskoj: ''Jbt, gledaj nas, k'o američka sahrana, sve u crnom, a sve napucane!''.
 
crna je moja omiljena boja.jedina u kojoj osecam sebe potpuno.tako da ako zatreba ne bi niko ni primetio promenu na meni. od moje 15. godine izgledam kao da po ljudskim normama zalim nekoga.
obavezna crnina, reda radi me uzasava. to usiljeno pokazivanje zalosti, zarad sveta mi ostavlja ukus gorcine.covek zali srcem ne bojom.izgubila sam dosta dragih ljudi, da ne nosim crno, verovatno bih samo na sahrani bila primerena.
 
mislim, uvek je važnije kako smo se odnosili prema osobi za života a ne šta je bilo posle...
i ne smatram da je umesno govoriti ili komentarisati način kako neko žali za nekim ...da li nosi crno ili ne, da li ide na žurke ili ne...
strašno.
 
Tako je, gigule..uostalom to su običaji, dakle vezano je za tradiciju, i da li će ih neko poštovati zavisi od njegovog ličnog osećanja...Ne, nego sada bih trebao da se čudim muslimanima koji beže kada sahranjuju nekog, jer ko ostane poslednji, po verovanju će prvi umreti....
 
gigule to je tek tema za razgovor. taj odnos prema ljudima, i odnos prema preminulima. uradi nesto lepo dok moze da oseti, kada ode mislim da mu je savrseno svejedno da li padamo u nesvest, zapevavamo ili govorimo sve najlepse.olicenja praznoverja i skucenosti duse.
 
Odnos dok je neko ziv je najvazniji, ali je moj pokojni otac prisutniji u mojoj svesti sada nego dok je bio ziv. To je ipak neka druga tema.

I ja sam mislila- nikad crnina- i nisam je nosila ali mi nije bilo svejedno...

Volela bih da mi ljudi kojima se desilo (zapravo ipak zene:p) da izgube clana najuze porodice kazu svoj stav i svoje ponasanje u vezi sa crninom. Da li vam je ZAISTA bilo POTPUNO svejedno?
 
Naravno da je najvažnije kako se odnosimo prema bližnjima za života ali to ne isključuje poštovanje prema njima nakon smrti. Nosila sam crninu ne da bih pokazala okolini koliko patim, već što sam znala da bi nju drugačije povredilo.
To je stvar ličnih osećanja i glupo je nošenje crnine smatrati licemerjem kao i što je glupo nošenje minića i dekoltea smatrati nepoštovanjem preminulog.
 
Pa i to je vezano za kolektivnu osudu sredine koja je nasleđena.
Jedno vreme Srbi nisu nosili crninu kao znak žalosti, ali je i na taj način, kroz crninu čuvan identiet naroda, ..Miloš je uveo obavezu vođenja evidencije o rođenima i umrlima i da groblja budu na jednom mestu, jer su se Srbi sahranjivali gde je ko stigao. Mislim, nisam etnolog...
Ne žali onogo ko je otišao crnina, to je svar stvarno ličnog osećanja i jeste licemerno nositi nekog tobože reda radi crninu... ali neću ni da osuđujem..
 
gigule:
mislim, uvek je važnije kako smo se odnosili prema osobi za života a ne šta je bilo posle...
i ne smatram da je umesno govoriti ili komentarisati način kako neko žali za nekim ...da li nosi crno ili ne, da li ide na žurke ili ne...
strašno.
Kliknite za proširenje...



Gigule, ja ne smatram da je umjesno nositi crninu i skakati po stolovima sa sve čašom u ruci. I uopšte ne postavljam pitanje da li i kako neko nekog žali, već da li je licemjerno tako se ponašati. Jer, ako se crnina nosi zato što si zaista ožalošćen toliko da otupiš od bola, onda ti naravno neće ni pasti na pamet da skačeš po žurkama. Ali ako si već prebrodio prvu krizu, osjećaš ponovo potrebu da pjevaš, hodaš i izlaziš, budeš viđen i zapažen na već opisani način, pa skini crninu, poštuj je, ako ti ne smeta šta će ljudi pričati što skačeš po stolu, zašto onda da ti smeta šta će reći o tome što si, o grozote, skinula crninu prije isteka godinu dana. Znači, nije pitanje da li i koliko žalimo za nekim bliskim, to je zaista naša stvar, niko me neće ubijediti da ljudi ne žale za nekim ko im je bio poseban i čitav život, a ne samo godinu dana koliko se kod nas po običaju nosi crnina. Ja samo smatram da, ako je već nosiš, treba i da je poštuješ, jer ona sama po sebi zaista ne znači ništa.
 
Moja mama je nosila crninu jedno 5-6 godina bez prestanka. To je bio njen izbor. Jedva smo je naterali da je skine. Ja sam mrzela tu njenu crninu u njoj je izgledala starije nego sto to jeste. Bas mi je bio tuzan pogled na nju u to vreme. :-( Od tada se jezim kada vidim crninu na nekome, zalosno mi je. Volim crnu boju ali izbegavam da nosim od glave do pete crno, valjda mi se zgadilo.
 
prvo,
ja sam ono napisala jer imam drugaricu koja je žalila oca onako sve po redu, štaviše jako je oslabila i tako..ali za života dok je bio ok je bio ebena strana...
to njeno žaljenje za ocem nije bilo lažno, ne, nikako, ali njemu to nije ništa značilo. mislim mnogo bi i njoj bilo lakše da je dok je bio živ bila manje samoživa i ponašala se ružno prema njemu. i ona i njena mama. na to sam mislila pišući moj post.
 
gurmanci:
Volela bih da mi ljudi kojima se desilo (zapravo ipak zene:p) da izgube clana najuze porodice kazu svoj stav i svoje ponasanje u vezi sa crninom. Da li vam je ZAISTA bilo POTPUNO svejedno?
Kliknite za proširenje...
Evo ovako ja nisam nikada nosila crninu, vec sam napisala da ju je nosila moja mama i baka. I to dugo godina. Na sahrani sam je nosila jer nisam mogla da zamislim sebe obucenu u bilo koju drugu boju. Nisam trazila od prisutnih ljudi da je nose ali me je ipak iznervirala jedna rodjaka koja je dosla u svetlim farmerkama i crvenoj jakni. :roll: Nije morala bas da nosi crno ali neka tamnija boja, siva, smedja, teget naprimer bi bila mnogo ukusnija. Ovako je prosto vristala u masi. :roll: Mislim ipak je to sahrana, neki red se valjda zna. :roll:
 
drugo,
život ide dalje i svako ima pravo da se bar na tren opusti i dok je u žalosti...
ne znam da li razmišljam pravilno i da li je to licemerno ali pa šta ako neko nosi crno i jedan dan bude na nekom veselju... možda sutradan već rida ceo dan sećajući se umrlog ...
 
Bitan je unutrasnji osjecaj, a ne spoljnja manifestacija...
Zali se srcem, a ne odjecom...
Ipak, imam puno razumijevanje za ljude koji naprosto ne mogu da skinu crninu, jer to dozivljavaju kao simbolicni znak za povratak u zivot, a za sta oni u tom trenutku jos nisu spremni...
 
Vidi, Gigule, ja sam sahranila oca, koga stvarno volim i koji mi i dan-danas nedostaje. Sahranila sam i baku koja je čitav moj svijet, čini mi se da je volim više i od majke rođene. Ta žena za mene jednostavno nije mrtva, dok sam ja živa i ona je u meni. Mlad si, prihvatiš istinu da nekih ljudi nema i da to ne možeš promijeniti, ali tvoj život ide dalje i normalno je da u njemu imaš i slavlja i radosti. ali, ta ista moja baka nije pristala da dan ranije skine crninu za svojom majkom jer je mojim roditeljima palo na pamet da se uzmu baš u tom periodu. Rekla je da im ona neće doći na vjenčanje jer je u crnini kojiu nema namjeru da skine dok ne istekne godina dana. Mama i tata su sačekali da prođe godina i onda se vjenčali. Baka od moga prvog rođaka je bila u crnini kada je on odlučio da se ženi i pošto je htjela da bude na unukovoj svadbi, lijepo je skinula crninu i došla. Ova dva primjera jesu različita, ali svaki označava jedan čvrst stav i svijest da se u tim momentima trebala donijeti odluka koja isključuje ili prisustvo na slavlju ili skidanje crnine. Ja se samo ježim od neukusa, kako u pogledu drugih stvari, tako i u pogledu ove.
 
Yebote šta vam je s ovim crnjacima u poslednje vreme :(
Baš gadno mračite okruženje...

E sad, da li neko izlazi i provodi se ili sedi kući ili nosi crninu ili ne nosi i ne gleda televizor, ne sluša muziku, pokriva ogledala po stanu i dovodi narikače u izvesnim obeležavanjima, sve se to nas u principu ne tiče - bar ne bi trebalo u kontekstu na kojem je ova priča utemeljena...
Svako ima neki svoj način da pregura teške trenutke, ostavite ljude da na miru, da po sopstvenom nahođenju nastave svoje živote!

Većina običaja je i nastala s tim ciljem - da ljudi lakše preguraju.
S obzirom na to da smo svi različiti i da na nas pojedinačno iste stvari različito utiču - ostavimo im slobodu da se sami opredele za svoj način, bez komentara iza leđa.
 
Kada je moj tata umro na sahrani sam bila u braon pelerini, moja mama u crnini. Ni posle nisam nosila crninu. Tati to nista nije znacilo ni dok je bio ziv, a kamoli tada. Uvek je mrzeo licemerstvo. Da li sam bila obucena od glave do pete u crno ili u crveno, zar je to bitno? Posto i mama ima isto misljenje, a inace iz dubine duse mrzi crnu odecu, zena je lepo prvo otisla kod svestenika i pitala ga za savet. Odgovorio je da vera i religija nemaju s tim nikakve veze, ali da bi mogla da ispostuje crninu 40 dana samo zbog okoline, da komsijama ne bi dala povod za tracarenje, eto tako, cisto zbog nje. Meni to nije bilo bitno, ma samo da mi je neko prigovorio!
 
Mojoj mami se desilo da joj je nekoliko dana pred zakazanu svadbu umro deda. Odlozili su svadbu, ispostovali 40 dana, ali posle toga je na svadbi bilo veselja, pesme, i niko nije nosio crninu. Zivot ponekad donese tugu i srecu istovremeno.
Mislim da crninu treba nositi ili ne nositi u skladu sa svojim osecanjima. Kad je nekome nametnuto da mora da nosi crninu, onda se desavaju ovakvi slucajevi da dodje na zurku u crnini :? . Takodje, ne osudjujem, ali meni je neukusno da neko dodje na sahranu u ruzicastom, narandzastom, crvenom.
 
Zaljenje i postovanje se nosi unutra, a ne spolja. A postovanje se "odradjuje" za zivota - ono posle je licna stvar, nema veze sa pokojnikom.

Crnina je dobar rasterivach smaracha.
 
...jako je tesko kada dodje do takvih stvari....ali smatram da obicajima...neizlazenjem ...ili slicnim stvarima ne mozemo vratiti tu osobu mozemo samo sebi otezati proces preboljevanja...
...u situacijama kada mi se to desavalo nisam nosila crninu ...trudila sam se da u granicama normalnosti vratim svoj normalni zivot...
 
Otac mi je umro pre dve godine, nosila sam crno samo na sahrani. Smeta mi kompletno crno na meni, ubija mi volju za zivotom, a imam decu, kojima sam potrebna puna zivota. Pre 4 godine je mojoj svekrvi umrla majka, koju je izuzetno volela, ali je crninu nosila reda radi, i trcala da se presvuce kada neko zazvoni! E, to je licemerstvo!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top