Crni muzicari su zrtve rasizma u Engleskoj

[VanderGraaf]

Cak 63% crnih muzicara u Engleskoj tvrdi da su zrtve rasizma. Muzicka industrija u Engleskoj je posebno rasisticka prema crnim zenama muzicarima, ukazuje istrazivanje.
Istrazivanje je uradjeno prosle godine. Od intervijuisanih 1718 crnih muzicara, preko polovine tvrdi da je dozivelo neku vrstu rasizma, cak i oko muzike koju stvaraju.
Oko 63% crnih muzicara tvrdi da su su doziveli direktni ili indirektni oblik rasizma, dok cak 71% tvrdi da su zrtve "mikroagresije".
Neverovatnih 88% se slaze da za crne muzicare u Engleskoj postoji barijera zbog koje ne mogu da napreduju.
Od ovih najvise su ukljucene crne zene koje trpe veliki pritisak, pogotovu da promene svoj izgled, i koje nikada ne zaradjuju isto koliko i bele zene u muzickoj industriji.
Ako crnkinje otvoreno pricaju o ovom problemu, odmah ih optuze da su agresivne, ljute, gorke, svadjalice, da lazu, i da imaju kompleks nize vrednosti.
Oni dalje tvrde da producenti u Engleskoj cesto kazu novim crnim muzicarima da nisu zainteresovani za njih jer su: "previse crni, previse mladi ili stari, previse mrsavi ili previse povezani sa reperima u Americi".
Organizacija "Black Lives in Music" ( da i to postoji ), tvrdi da je ovo prvo ovakav izvestaj o crnim muzickim umetnicima i stanju u muzickoj industriji Engleske. Razlike sa kojima se crni muzicari susrecu u engleskoj imaju korene u tradicionalizmu i sistematskom rasizmu.
Izvestaj po BLM dokazuje kulturu rasizma, finansijske granice i nedostatak investiranja u crne muzicare, koji zbog toga ne mogu da dostignu vrhunac karijere.
Izvestaj takodje ukazuje da crne zene ne mogu da napreduju skoro ni u jednom segmentu muzicke industrije, sto utice na njihovo mentalo zdravlje.

 

[Nikita Kulganov]

Besi Smit je umrla jer nisu hteli da je prime u bolnicu za belce, posle saobracajne nesrece.

 

[Sensei]

Cak 63% crnih muzicara u Engleskoj tvrdi da su zrtve rasizma. Muzicka industrija u Engleskoj je posebno rasisticka prema crnim zenama muzicarima, ukazuje istrazivanje.
Istrazivanje je uradjeno prosle godine. Od intervijuisanih 1718 crnih muzicara, preko polovine tvrdi da je dozivelo neku vrstu rasizma, cak i oko muzike koju stvaraju.
Oko 63% crnih muzicara tvrdi da su su doziveli direktni ili indirektni oblik rasizma, dok cak 71% tvrdi da su zrtve "mikroagresije".
Neverovatnih 88% se slaze da za crne muzicare u Engleskoj postoji barijera zbog koje ne mogu da napreduju.
Od ovih najvise su ukljucene crne zene koje trpe veliki pritisak, pogotovu da promene svoj izgled, i koje nikada ne zaradjuju isto koliko i bele zene u muzickoj industriji.
Ako crnkinje otvoreno pricaju o ovom problemu, odmah ih optuze da su agresivne, ljute, gorke, svadjalice, da lazu, i da imaju kompleks nize vrednosti.
Oni dalje tvrde da producenti u Engleskoj cesto kazu novim crnim muzicarima da nisu zainteresovani za njih jer su: "previse crni, previse mladi ili stari, previse mrsavi ili previse povezani sa reperima u Americi".
Organizacija "Black Lives in Music" ( da i to postoji ), tvrdi da je ovo prvo ovakav izvestaj o crnim muzickim umetnicima i stanju u muzickoj industriji Engleske. Razlike sa kojima se crni muzicari susrecu u engleskoj imaju korene u tradicionalizmu i sistematskom rasizmu.
Izvestaj po BLM dokazuje kulturu rasizma, finansijske granice i nedostatak investiranja u crne muzicare, koji zbog toga ne mogu da dostignu vrhunac karijere.
Izvestaj takodje ukazuje da crne zene ne mogu da napreduju skoro ni u jednom segmentu muzicke industrije, sto utice na njihovo mentalo zdravlje.

mislim da je crncima u Engleskoj zapalo za oko što crnci dominiraju u Americi pa bi i oni tako?

 

[VanderGraaf]

Rok muzika je najpopularniji muzicki pravac u Americi sa 34%, R&B i rap su zastupljeni sa oko 17% dok je pop muzika u Americi zastupljena sa 16%. Procenat popularnosti R&B i rap muzike je mnogo manji u Engleskoj sa obzirom da je pop muzika najpopularnija u Engleskoj i da je zastupljena sa 34%, rok sa 33%, R&B sa 5%, dok je hip-hop zastupljen sa 3%. Moguce je da si u pravu i da im smeta sto rap i R&B nisu vise popularni u Engleskoj, ili barem i istoj meri kao u Americi. Ovi procenti u mnogome variraju u zavisnosti ko ih je objavio pa se mogu uzeti u obzir samo u generalnom smislu a ne kao tacan procenat.

 

[Jugoslav Čvarak]

Da mikroagresije...

Odmah se sjetim Mike Baxtera kada je rekao: "What is that? Midget warriors?"