Crne slike poznatih slikara

[Branko Lori]

Yayu 雅宇 - Иаиу Масау

 

[Neprilagođena]

The Silence (1799)
Henry Fuseli

 

[Neprilagođena]

Temptation of St.Antony
Salvator Rosa

 

[Branko Lori]

Јеан Делвилле је белгијски уметник, мајстор филозофске симболике, као и писац, окултиста и теозоф.

 

[Neprilagođena]

The Night-Hag Visiting Lapland Witches (1796)
Henry Fuseli

 

[Branko Lori]

Ide na Crne slike.

Yayu 雅宇 (Yayu Masau )

 

[Neprilagođena]

Wicked Woman
F.Goya

 

[Neprilagođena]

Two Old Man (1819)
Goya

Na slici su dve starije figure obučene u fratarske habite i stoje ispred crne pozadine.
Primarna figura stoji u centru kompozicije koja dominira u prvom planu;
čovek stoji blago pogrbljen sa zamišljenim izrazom na licu.
Njegova duga seda brada je uokvirena rukama koje se lako oslanjaju na pastirski štap.
Pored njega je veoma karikaturalna figura čije lice deluje životinjsko ili kao leš.
Čini se da ova figura viče na uvo svom saputniku, što može biti aluzija na Gojinu gluvoću.
Ova mračna figura pruža predosećajno prisustvo unutar kompozicije
koja kao da snažno sugeriše neku vrstu negativne konotacije.
Možda animalistička figura daje komentar umetnikovih sopstvenih strahova od ludila,
temu koju je prethodno istraživao u različitim svojstvima tokom svoje umetničke karijere.

Moguće je da primarna figura predstavlja Hronosa, boga vremena,
iako se to čini malo verovatnim kada uzmemo u obzir situaciju i aspekt sekundarne figure.
Međutim, ako bismo ovu figuru posmatrali kao Memento Mori,
koji radi u skladu sa konceptom vremena, to bi moglo biti moguće.

Primetna je razlika između tretmana dve figure.
Mirno odmarajući se na svom štapu sa tužnim, ali spokojnim izrazom lica je čovek sa bradom.
U živopisnom kontrastu, crte njegovog pratioca su monstruozne..

 

[Neprilagođena]

Victor Grasso
Oil on Board

 

[Neprilagođena]

Anchorites Tempted By Demons (oko 1665)
Salvator Rosa

 

[Poli46]

Francisco Goya - The yard of a madhouse, 1794

Ludnica i druge male slike koje se sada nalaze u Akademiji, za koje se nekada smatralo da su bile među scenama takozvanih nacionalnih zabava, danas se generalno pripisuju znatno kasnijem datumu, iz stilskih razloga. Dvorište ludnice je jedna od mnogih scena koje je Goja snimio kojima je zaista prisustvovao, među kojima su i neke od ratnih scena u Desastresu (sa naslovima „Video sam ovo“ i „I ovo“). Mnogi njegovi bakropisi i crteži svedoče o njegovoj brizi za nevolje ludaka i zatvorenika tokom celog života.

 

[Poli46]

Ettore Aldo del Vigo
Etore Aldo Del Vigo je rođen u Bazelu u Švajcarskoj. Nakon što je diplomirao likovnu umetnost, radio je u štampariji specijalizovanoj za umetničke knjige i kataloge, gde su drugi mogli da uče od roditelja nadrealizma, Maksa Ernsta. Svakako najočigledniji uticaji na njegove slike su klasična antika i Salvador Dali. Kasnije se preselio na Sardiniju gde se pridružio grupi lokalnih umetnika, učestvujući na brojnim likovnim konkursima. 1979. države pojedinačno.

 

[Neprilagođena]

Inner Demons , Oil Painting (2019)
Doug Hoppel

 

[Poli46]

Mathias Kollros-No more nice guy

 

[Branko Lori]

Salvator Mundi by Danny Ingrassia

 

[Poli46]

Davide De Agostini

Davide De Agostini je rođen 1952. godine i bio je pod pretežno uticajem 1970-ih. Sedamdesete su bile period konsolidacije i rasta u umetnosti, najčešće definisan kao odgovor na centralne stresove prethodne decenije. Konceptualna umetnost se pojavila kao uticajan pokret i delimično je bila evolucija i odgovor na minimalizam. Land Art je odveo umetnička dela u ekspanziju na otvorenom, udaljavajući kreativnu proizvodnju od robe i angažujući se sa najranijim idejama zaštite životne sredine. Procesna umetnost je kombinovala elemente konceptualizma sa drugim formalnim razmatranjima, stvarajući kriptična i eksperimentalna tela rada. Ekspresivno figurativno slikarstvo počelo je da ponovo dobija na značaju po prvi put od opadanja apstraktnog ekspresionizma pre dvadeset godina, posebno u Nemačkoj gde su Gerhard Rihter, Anselm Kifer, Georg Bazelic postali veoma poznate ličnosti širom sveta. Određeni broj umetnika koji su stekli slavu i uspeh tokom 1960-ih ostali su dominantne ličnosti. Na primer, Endi Vorhol se razgranao u izdavanje filmova i časopisa, prvu vrstu unakrsne kulturne aktivnosti za vizuelnog umetnika. Ovo mu je obezbedilo reputaciju velike međunarodne slavne ličnosti

 

[Poli46]

Katja Faith-Sleep My Baby

 

[Neprilagođena]

Dmitry Khramtsov
I Dont Want To Fly

 

[Neprilagođena]

Not Forever
Lena Zagidullina

 

[Poli46]

Igor Krstić
Freelance artist, Concept artist, Character artist
Located in Pancevo, Serbia

https://www.artstation.com/atar

 

[Branko Lori]

Еребос Елирана Кантора

Еребос: првобитни грчки бог таме и име његовог мрачног царства. Његов понор окружује свет и испуњава сваки кутак ноћи. Дубина његовог мрака је бесконачна... ужаси непознати.

 

[Branko Lori]

Red Sheets by Takato Yamamoto

 

[Poli46]

William Henry Margetson
Tutt'Art@

Vilijam Henri Margetson je bio britanski figurativni slikar čija su tema prvenstveno bile žene iz viktorijanskog doba. Rođen 1861. u Londonu, Ujedinjeno Kraljevstvo, studirao je na koledžu
Dulvič i na Kraljevskoj akademiji umetnosti, pre nego što je postao član Kraljevskog instituta 1909. Iako su predmeti umetnika bili različiti, zarađivao je za život radeći na naručivanju portreta.
Danas njegov portret pesnika Lorda Alfreda Tenisona visi u Nacionalnoj galeriji portreta u Londonu. Njegov kasniji rad bio je pod uticajem prerafaelitskih slikara poput Vilijama Holmana Hanta, kao i dela ser Lorensa Alma-Tademe. Margetson je umro 2. januara 1940. godine u Volingfordu u Ujedinjenom Kraljevstvu.

http://www.artnet.com/artists

 

[Manga Hilux]

Poljski pisac Jacek Denel napisao je roman o životu iza kulisa velikog španskog slikara Fransiska Goje. Ovaj roman zasnovan je na hipotezi da je Gojin zastrašujući enigmatični serijal, poznat pod imenom „Crne slike“, zapravo delo njegovog sina Havijera, koji je ovim slikama pokušao da izrazi šta oseća prema nasilnom i destruktivnom ocu. Kroz priču nas u obliku zasebnih monologa vode sam Goja, njegov sin Havijer i unuk Marijano. Narušen odnos između tri generacije ove slavne porodice stvara atmosferu psiholoPoljski pisac Jacek Denel napisao je roman o životu iza kulisa velikog španskog slikara Fransiska Goje. Ovaj roman zasnovan je na hipotezi da je Gojin zastrašujući enigmatični serijal, poznat pod imenom „Crne slike“, zapravo delo njegovog sina Havijera, koji je ovim slikama pokušao da izrazi šta oseća prema nasilnom i destruktivnom ocu. Kroz priču nas u obliku zasebnih monologa vode sam Goja, njegov sin Havijer i unuk Marijano. Narušen odnos između tri generacije ove slavne porodice stvara crnu atmosferu.

 

[Neprilagođena]

Devojka i smrt (1908)
Mariana Stoaks