Grunf1942
Domaćin
- Poruka
- 3.333
COMING SOON!!! Očekuje se da će promocija biti 27. januara 2010. godine.
Isak je sedeo na hladnom kamenu tog prolećnog popodneva 1938. Zadnje vreme bilo je veoma teško za njega i njegovu porodicu, s obzirom da je Hitler počeo sa deportovanjem puno njih u radne logore, gde, kako su mnogi govorili - nikom nije bilo prijatno. Kako je slušao od ostalih, tamo se radilo bez plate, a čuvari su imali pravo da te omalovažavju, pa i biju. Takva monstruoznost mu jednostavno nije bila jasna, čemu sve to? Nemačka se i onako već oporavila, ako se ta reč može upotrebiti. Da, živeo je u zemlji sa mnogo jačom ekonomijom negu kakvu je imala pre Hitlerovog dolaska na vlast. Ali od kako je on zavladao, moral I ljudskost su se smanjili, Jevreji se tretiraju kao životinje. Ne, ne, sigurno kao životinje – mnogo gore, s obzirom da je Hitler, kako je čuo, više brinuo za prava životinja, nego prava ljudi, a od priče koju je čuo o fon Osijekciju mu se zgadila čitava nacistička ideologija. Celo popodne je razmišljao o motivima tog Hitlera, čoveka koji se pojavio ni od kud, nekoga ko je zaveo celu naciju, nekoga iza čijih mračnih brčića se krije đavo koji muči, omalovažava i diskriminiše jevrejsku zajednicu. To prvenstveno nije uvideo u njemu ni ’32, pa ni ’33, ali mu je uvek bilo jasno da taj Hitler nije čist. Svako ima svoju manu, ali mu je izgledalo kako ih Adolf ima previše – neke su bile stvarno monstruozne. A od zla može da nastane samo veće zlo, razmišljao je. Tu izreku je davno čuo, dok je još bio mlad. I sad je, sa svoje nepune 22 godine. On je bio osoba koja bi se često predala razmišljanju I umnom radu, pa je zbog toga u zajednici zaradio nadimak “filozof.” Ali, kako je čuo još od predsednika Ruzvelta “Strah je naš najveći neprijatelj”, ali to je preživljavao tek sad. Krv bi mu se sledila u žilama, pri pomisli kako u tim logorima žive Jevreji, koje je Hitler zatvorio. I pri samom pominjanju nacizma, već je počeo u svojim mislima da crta pejzaže tih čuvara u vojničkim uniformama, sa nemačkim ovčarima, kako biju, muče i omalavažavaju zarobljene Jevreje. Pitao se kako ih biraju? Da li je to kazna za neki zločin, ali se posebno primenjuje samo nad Jevrejima, imao je čitavu hrpu pitanja, na koje niko nije znao odgovor, niti je mislio da postoji osoba koja može da mu odgovori. Još je bio mlad, bez previše iskustva, bez velike fizičke sposobnosti, ali zato mladić koji je uživao u čitanju i učenju, putovanjima i umetnosti. Bio je učitvi 22 – godišnjak, koji je brzo shvatao i vešto se služio rečima, solidno govorio engleski i francuski, i uz to bio i prilično duhovit, simpatičan i veoma druželjubiv. Imao je vrlo svetlu, kratku kosu, fizički podsećavši na ljude koji dolaze sa dalekog severa. Dosta priča je slušao o njima, njihov komšija je bio g. Veisman, koji je sa svojih 69 godina imao buran i zanimljiv život iza sebe, na stotine priča, koje je rado delio svojim komšijama, poput neke vrste nagrade, koja bi im svima ulepšala noć. Govorio je o polarnim noćima, koje je provodio na večerama sa švedskim plemićima i dugim šetnjama pored Baltičkog mora, dok je njegovu tada idalje svetlucavu braon kosu obasjavala zvezda severnjača. Isak je neopisivo uživao u svim tim pričama o belom svetu i njegova žarka želja bila je da jednom obiđe sva ta mesta, upoznaje različite ljude i širi svoja saznanja. Ali sada čitavu njegovu maštu obuhvatao je strah, dok je u mračnim i sumornim noćima gledao nacističke oficire kako u kolonama odvode jadne jevrejske civile, koji su jecali dok su ih vojnici gurali u kombije, koji su vodili ka mestima gde će ostati izolovani od svojih najmilijih, gde će raditi bez odmora. A onda je došlo i nešto što ga je zaprepastilo.
***
Sunce je obasjavalo dvorište kuće, koja je pripadala porodici Grosman. Stari gospodin Grosman sedeo je na drvenoj klupi u uglu svog dvorišta, kao i svakog popodneva, i ponavljao uobičajeni ritual: diskutovao je sa komšijama o događajima u svetu. Tu je, naravno, uvek bio i gospodin Veisman, koji je u svom krajnje elegantnom stilu, ..."
Ovo je prva strana, mada sam ja uradio još, bilo bi glupo da ovde postavim celu knjigu...
Isak je sedeo na hladnom kamenu tog prolećnog popodneva 1938. Zadnje vreme bilo je veoma teško za njega i njegovu porodicu, s obzirom da je Hitler počeo sa deportovanjem puno njih u radne logore, gde, kako su mnogi govorili - nikom nije bilo prijatno. Kako je slušao od ostalih, tamo se radilo bez plate, a čuvari su imali pravo da te omalovažavju, pa i biju. Takva monstruoznost mu jednostavno nije bila jasna, čemu sve to? Nemačka se i onako već oporavila, ako se ta reč može upotrebiti. Da, živeo je u zemlji sa mnogo jačom ekonomijom negu kakvu je imala pre Hitlerovog dolaska na vlast. Ali od kako je on zavladao, moral I ljudskost su se smanjili, Jevreji se tretiraju kao životinje. Ne, ne, sigurno kao životinje – mnogo gore, s obzirom da je Hitler, kako je čuo, više brinuo za prava životinja, nego prava ljudi, a od priče koju je čuo o fon Osijekciju mu se zgadila čitava nacistička ideologija. Celo popodne je razmišljao o motivima tog Hitlera, čoveka koji se pojavio ni od kud, nekoga ko je zaveo celu naciju, nekoga iza čijih mračnih brčića se krije đavo koji muči, omalovažava i diskriminiše jevrejsku zajednicu. To prvenstveno nije uvideo u njemu ni ’32, pa ni ’33, ali mu je uvek bilo jasno da taj Hitler nije čist. Svako ima svoju manu, ali mu je izgledalo kako ih Adolf ima previše – neke su bile stvarno monstruozne. A od zla može da nastane samo veće zlo, razmišljao je. Tu izreku je davno čuo, dok je još bio mlad. I sad je, sa svoje nepune 22 godine. On je bio osoba koja bi se često predala razmišljanju I umnom radu, pa je zbog toga u zajednici zaradio nadimak “filozof.” Ali, kako je čuo još od predsednika Ruzvelta “Strah je naš najveći neprijatelj”, ali to je preživljavao tek sad. Krv bi mu se sledila u žilama, pri pomisli kako u tim logorima žive Jevreji, koje je Hitler zatvorio. I pri samom pominjanju nacizma, već je počeo u svojim mislima da crta pejzaže tih čuvara u vojničkim uniformama, sa nemačkim ovčarima, kako biju, muče i omalavažavaju zarobljene Jevreje. Pitao se kako ih biraju? Da li je to kazna za neki zločin, ali se posebno primenjuje samo nad Jevrejima, imao je čitavu hrpu pitanja, na koje niko nije znao odgovor, niti je mislio da postoji osoba koja može da mu odgovori. Još je bio mlad, bez previše iskustva, bez velike fizičke sposobnosti, ali zato mladić koji je uživao u čitanju i učenju, putovanjima i umetnosti. Bio je učitvi 22 – godišnjak, koji je brzo shvatao i vešto se služio rečima, solidno govorio engleski i francuski, i uz to bio i prilično duhovit, simpatičan i veoma druželjubiv. Imao je vrlo svetlu, kratku kosu, fizički podsećavši na ljude koji dolaze sa dalekog severa. Dosta priča je slušao o njima, njihov komšija je bio g. Veisman, koji je sa svojih 69 godina imao buran i zanimljiv život iza sebe, na stotine priča, koje je rado delio svojim komšijama, poput neke vrste nagrade, koja bi im svima ulepšala noć. Govorio je o polarnim noćima, koje je provodio na večerama sa švedskim plemićima i dugim šetnjama pored Baltičkog mora, dok je njegovu tada idalje svetlucavu braon kosu obasjavala zvezda severnjača. Isak je neopisivo uživao u svim tim pričama o belom svetu i njegova žarka želja bila je da jednom obiđe sva ta mesta, upoznaje različite ljude i širi svoja saznanja. Ali sada čitavu njegovu maštu obuhvatao je strah, dok je u mračnim i sumornim noćima gledao nacističke oficire kako u kolonama odvode jadne jevrejske civile, koji su jecali dok su ih vojnici gurali u kombije, koji su vodili ka mestima gde će ostati izolovani od svojih najmilijih, gde će raditi bez odmora. A onda je došlo i nešto što ga je zaprepastilo.
***
Sunce je obasjavalo dvorište kuće, koja je pripadala porodici Grosman. Stari gospodin Grosman sedeo je na drvenoj klupi u uglu svog dvorišta, kao i svakog popodneva, i ponavljao uobičajeni ritual: diskutovao je sa komšijama o događajima u svetu. Tu je, naravno, uvek bio i gospodin Veisman, koji je u svom krajnje elegantnom stilu, ..."
Ovo je prva strana, mada sam ja uradio još, bilo bi glupo da ovde postavim celu knjigu...
) 
